U bajkama je lako - princezin poljubac žabu magično pretvara u princa. U romantičnim komedijama takođe sve ide glatko - ljubav glavne junakinje pretvoriće okorelog neženju u muškarca koji jedva čeka da se nađe pred oltarom, a hladnog momka nesklonog izražavanju emocija u osećajno biće koje svoju dragu obasipa sitnim znacima pažnje.

U stvarnom životu, to se vrlo retko dešava, ali neke žene i dalje veruju u mit da je moguće promeniti muškarca. Bilo da pristupaju emotivnim ucenama poput "Da me voliš, ti bi uradio to i to", bilo da suptilno manipulišu ili da otvoreno kritikuju, na kraju se suočavaju sa poražavajućom činjenicom - ljudi se ne menjaju na silu.

Sve počinje kada tokom zaljubljivanja idealizujemo partnera. Negativne osobine potcenjujemo, a ako ih i uvidimo, smatramo da će one vremenom i sazrevanjem nestati, podseća psiholog i psihoterapeut Sanja Stanić.

"Očekivanja da će se partner promeniti su nerealna jer se odrasli ljudi ne menjaju značajno zato što neko drugi, pa i partner, to zahteva od njih. Da bi se bilo kakva promena desila, neophodno je da sama osoba želi da se promeni. Kada zaljubljenost prođe, jasno je da je u pitanju zabluda. Ako osoba sada nije onakva kakvu želite, najverovatnije to nikada neće postati", rekla je Stanićeva za "Večernje novosti".

Psiholozi upozoravaju da želja da "popravimo" partnera govori i o aroganciji i nedostatku samokritičnosti jer je lakše uperiti prst u drugog nego suočiti se sa sopstvenim nesavršenostima. A motivi zbog kojih žena ima potrebu da "popravlja" muškarca su različiti. Nekad je to uverenje da samo ona zna šta je dobro za njega, drugi put nerealna očekivanja podstaknuta idealizovanim modelima koje možemo naći u bajkama i filmovima.

"Takva uverenja mogu uticati na to da žena smatra da će trudom i zalaganjem da se partner promeni, pokazati ljubav, privrženost i posvećenost vezi. Čvrsto uverenje da mi znamo šta je najbolje za partnera, uz nedostatak komunikacionih veština, može da rezultira prilično agresivnim zahtevima za promenu nekih osobina, navika i ponašanja. Ali, ako kritikujete, okrivljujete ili se žalite na ponašanje partnera, šanse da se on promeni postaju sve manje. Čak i ako se postigne željena promena, ona ne traje dugo, ali dugoročno ugrožava vezu", podseća Stanićeva.

Ipak, svi će se složiti da su za dobru vezu neophodni kompromisi, što opet znači da će jedan od partnera morati da promeni nešto u svom ponašanju. Postavlja se onda pitanje gde je granica između realnih i nerazumnih zahteva koje upućujemo partneru. Nije isto kada tražimo od njega da manje pije i puši, da bude romantičniji i pažljiviji u ophođenju ili da promeni prijatelje.

"Veliki i nagomilani problemi, kao i pokušaji da se oni reše zahtevima da partner učini neke ustupke su uobičajeni način na koji parovi funkcionišu. Ali, potreba da menjamo partnerove osobine i navike može biti i izraz nezadovoljstva vezom. Kada je nezadovoljstvo usmereno na različite aspekte ličnosti partnera, kada su zahtevi za promenom učestali i tiču se različitih oblasti funkcionisanja, pre će biti da je u pitanju nedostatak bliskosti i ljubavi. A to je svakako razlog za zabrinutost, jer ako nedostaju bliskost i naklonost, poljuljana je osnova zdrave veze", napominje Stanićeva.

I dok neke žene otvoreno kritikuju partnera doživljavajući ga kao projekat, druge pribegavaju suptilnijim metodama uticaja. Njihovo glavno oružje je - manipulacija.

"U prošlosti, žene su svoje ciljeve identifikovale sa uspehom i postignućima svojih očeva, sinova i muževa. Njihova uloga se i danas često procenjuje kroz funkciju podrške partneru da ostvari uspeh. Čuli ste da ‘iza svakog uspešnog muškarca stoji uspešna žena’, zatim metaforu da je muškarac glava, a žena vrat na kojoj ta glava počiva. Istorijska ili tradicionalna uloga žene podrazumeva postojanje sklonosti ka indirektnom korišćenju moći, najčešće kroz manipulaciju, jer im je direktno ispoljavanje uticaja bilo onemogućeno. Muškarci, s pravom, ne žele takvu vrstu ženskog uticaja", kaže Stanićeva.

To naravno ne znači da treba prećutkivati probleme ili ponašanja koja nam u vezi smetaju. Sve je samo pitanje prave mere i - ravnopravnosti.

"Bliski odnosi podrazumevaju veliki uticaj koji partneri imaju jedno na drugo i što je taj uticaj ravnopravniji, veza je uspešnija. Direktna komunikacija i emocionalna razmena su dobri načini na koji partneri utiču jedno na drugo. S druge strane, ideja da promenite neke partnerove osobine da bi vam veza bila bolja i uspešnija, veoma je privlačna, ali i jako štetna za odnos", podseća psiholog.

Sindrom žena spasiteljki

Među ženama koje imaju potrebu da "popravljaju" partnera, posebnu grupu čine "spasiteljke". One često biraju tip emotivno nestabilnog muškarca kome će osvetliti put, izlečiti ranjeno srce i vratiti smisao života. Autor knjige "Prevaziđite sindrom ponavljanja u vezama" Set Majers primećuje da je mnogo ovakvih žena.

"Spasiteljka" iznad svega ceni ljubav, odana je i umreće pokušavajući da pomogne partneru da uvidi svoj potencijal. I mada ona misli da mu pomaže, zapravo želi da ga promeni. "Spasiteljke" obično dolaze iz porodica u kojima su morale da brinu o bližnjima ili onih u kojima je bilo mnogo napetosti i dramatičnih situacija, kaže Majers i savetuje ovom tipu žena da se zapitaju odakle dolazi potreba da spasavaju ranjene duše.

Izaberite samokritičnog muškarca

Umesto da pokušavate da menjate muškarca, stručnjaci za veze savetuju sledeće:

Radite na sebi, pa ćete tako inspirisati partnera da se usavršava u svim poljima kako bi mogao da vam parira.

Nemojte se zabavljati sa muškarčevim potencijalom. Budite iskrene prema sebi, poštujte sebe i ne zadovoljavajte se mrvicama verujući da će se partner kasnije zbog vaše ljubavi promeniti.

Izaberite partnera koji je iskren, samouveren, posvećen ličnom razvoju, ali i samokritičan.

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.