Za usaglašavanje zakona Srbije i propisa EU o zaštiti prirodne sredine i proizvodnji ekološki bezbedne robe za tržište EU, tokom pregovora o članstvu biće potrebno 11 milijardi i 400 miliona evra.
Poglavlje 27 - "Životna sredina i klimatske promene", po rečima Tanje Miščević, "veliko je, teško, skupo, dugotrajno poglavlje koje je, možda, najveći izazov za velike mogućnosti razvoja".
To, kako je dodala, obuhvata veliki broj pravnih akata koje Srbija mora uneti u svoje zakonodavstvo, iako to ne mora nužno biti sve sprovedeno do trenutka članstva u EU, već u razdoblju o kojem se Srbija i EU dogovore tokom pregovora.
Tanja Miščević je rekla da je danas tema skrininga bio otpad, a do petka će biti obuhvaćeni vazduh, voda, zagađenja i klimatske promene.
Objasnila je da je to veoma skup postupak zato što se mora tačno sagledati i u pravni okvir ugraditi i utvrditi kako se to sve sprovodi, recimo, tretman i reciklaža otpadnih voda, mulja, baterija, kao i ko je sve taj koji plaća štetu izazvanu u životnoj sredini, i ko snosi krivičnu odgovornost.
Tanja Miščević je ukazala i na to da se tek mora izračunati koliko će to dodatno koštati privredu Srbije, pored 11 milijardi evra za zakonsko usaglašavanje i sprovođenje evropskih propisa o ekologiji, što će biti nadoknađeno iz državnog budžeta Srbije i fondova EU.
Kroz dva meseca će srpska strana predočiti Evropskoj komisiji šta je sve učinjeno da se domaći propisi o zaštiti prirodne sredine usaglase s evropskim.
Stana Božović je naglasila da je pregovarački tim Srbije za skrining o zaštiti prirodne sredine temeljito i potpuno pripremljen, a naglasila je da najviše sredstava treba uložiti u oblast otpadnih voda, industrijskog zagađenja i otpada.
Ona je naglasila da se u podizanje standarda zaštite prirodne sredine u Srbiji mora uključiti celo društvo što znači i ukazivanje građanima na životnu važnost tog pitanja.
