Lucy (2014)
Režija: Lik Beson
Uloge: Skarlet Džohansen, Morgan Frimen
Distributer: Taramaunt
SPOILER ALERT!
U tekstu koji se spremate da pročitate, moguće je, sigurno čak, da ćete naići i na delove koji bi mogli da vam pokvare gledanje filma. Svejedno, ovaj film i ne zaslužuje da ga pogledate. U isto vreme, on je dosta uzbudljiv i napet; vrlo je gledljiv. Povrh svega, u njemu igra Skarlet. Pa vi vidite sami šta ćete dalje - dal' da čitate, dal' da gledate. A može i jedno i drugo, komotno.
Fenomenalne su prve dve rečenice na Vikipedijinoj strani posvećenoj Liku Besonu: ''Lik Beson je francuski reditelj, scenarista i producent. Poznat je po trilerima i akcionim filmovima koji su vizuelno raskošni.'' Tačka. Što se mene tiče, to je to. Ni manje ni više od toga.
Jasno vam je, dakle. Ne volim ovog reditelja, ali gledao sam većinu njegovih filmova. Ne volim čak ni one najizvikanije, ''Peti element'', ''Big Blue'' i ''Profesionalac''. Sjajno izgledaju, relativno lako se gledaju, ali su prazni. Znam, upravo sam na sebe navukao gnev miliona, ali tako je. Međutim, ne bih da se bavim likom i delom Lika Besona. Naslov ovog teksta je Lusi.
Lusi (Skarlet) je Amerikanka na studijama u Tajpehu (Tajvan). Njen novi momak prevarom uspeva da je natera da ozloglašenom korejanskom trgovcu drogom odnese torbu punu nove, eksplozivne droge pod imenom CPH4. Mister Jang, međutim, ubija Skarletinog momka i u njenu utrobu sakriva vrećicu belog praha, ne bi li ga tako prokrijumčario u Evropu. No, na putu ka aerodromu, okrutni stražar odlučuje da prebije Lusi i tom prilikom se kesica sa drogom probuši i njen sadržaj izlije. Reakcija je burna, ali Skatrlet ne umire, već iznenada počinje da oseća evidentna poboljšanja u svom organizmu - telekineza, telepatija, mentalno putovanje kroz vreme, sposobnost da eliminiše bol, sve su to nove moći koje našu heroinu momentalno uzdižu na novi, dosadašnjim ljudskim bićima nedokučiv nivo. Ipak, Lusi oseća da nema puno vremena. Uostalom, ne samo da mora da se obračuna sa nezamislivo okrutnim Korejancima, već i čovečanstvu mora da ostavi svoj novostvoreni um u amanet. Šta mislite, hoće li uspeti u tome?
To je priča koje se dohvatio Lik Beson. Na stranu što se ona bazira na tvrdnji da čovek koristi samo 10% svog mozga, a da je ostatak neiskorišćen, dakle na nečemu što je mnogo bliže urbanom mitu nego naučnoj činjenici, ali način na koji on to čini, zaista je na momente uvredljiv i poprilično besmislen. Kako film odmiče, Lusi konstantno povećava kapacitet svog mozga, pa tako i njene moći postaju sve veće, ali na neki ludi način ona i dalje ne može da se izvuče iz zamki koje joj postavljaju prepredeni Korejanci. Na trenutke ona je u stanju da samo mahne rukom i da svi neprijatelji popadaju na zemlju, a onda kada se slična scena ponovi, ona kao da zaboravlja da je u stanju da tu situaciju reši jednostavnim pokretom ruke. Ili uma.
Ah, da, umalo da zaboravim, tu je i veliki Morgan Frimen, sa možda jednom od najnezahvalnijih uloga u svojoj karijeri. On je, naime, priznati i poznati naučnik koji se bavi upravo pitanjima kapaciteta i iskorišćenosti mozga i u svojevrsnoj paralelnoj radnji, on drži predavanje o toj temi drugoj grupi naučnika. Kasnije se oni sreću, pa ta odurna paralelna montaža dobija, kao, neki svoj smisao, ali samo donekle. I to nije sve - Beson se još blesavije i infantilnije ponaša sa insertiranjem slika sa primerima iz prirode, kao da pravi dokumentarac o mozgu. Skarlet na početku, kao što sam rekao, upada u zgradu u kojoj je vrebaju korejanski mafijaši, ali mi sve to moramo da pratimo zajedno sa slikama iz savane u kojoj gepardi ili leopardi opkoljavaju jadnu i bespomoćnu gazelu. Zaista, verujte mi. Da čovek ne poveruje.
Ali, vratimo se na Vikipedijin citat, ''Lusi'' stvarno izgleda fenomenalno. Ne samo Skarlet, da bude jasno, nego i spec. efekti koji su 100% uverljivi i efektni; akcija je besprekorna, kao i obično. Srećom, pretenzije Besona da se bavi ovom temom ne idu dalje od idealnih 85 minuta trajanja, pa tako bioskopski doživljaj ostaje onaj pravi. Dosadi ovde nema mesta, samo gluposti.
A kraj je neprevaziđeno glup. Superglup. Lusi dostiže svih 100 odsto moždanog kapaciteta i to na milisekund pre nego što će joj kosooki vragovi prosvirati isti, ali njoj je to dovoljno da se ipak nekako pretvori u crnu supstancu koja će prekriti sve kompjutere u blizini i postane fleš drajv čudnog oblika koji u sebi, pretpostavljam, sadrži sve istine i misterije ovog sveta. Na samom kraju krajeva, sledi i kratko obraćanje za javnost naše drage Lusi, ali tu genijalnu poruku ću ostaviti skrivenu samo za one najhrabrije koji će se i pored mog upozorenja uputiti u najbliži bioskop na porciju još jednog ispiranja mozga u režiji kod nas toliko voljenog Lika Besona.
Ja: **
