Dok se zvanični Brisel ne izjašnjava po pitanju današnjeg referenduma o nezavisnosti Škotske, iz Evropske unije put Zapadnog Balkana stiže jasna poruka da za EU postoji samo jedinstvena Bosna i Hercegovina.
Iako je nesumnjivo da bi škotski referendum mogao da ima značajne implikacije na dosadašnje evropske prakse i na sam Lisabonski ugovor, Brisel poručuje da je to prvenstveno "unutrašnje pitanje jedne zemlje-članice" i da će se o "različitim mogućnostima i opcijama" razgovarati u zavisnosti od ishoda glasanja.
I dok evropski zvaničnici redom ukazuju na član 49. Lisabonskog ugovora, koji govori o tome koje zemlje i pod kojim uslovima mogu postati članice Unije, analitičari upozoravaju na nedovoljnu konkretnost postojeće evropske politike u ovoj oblasti i na potrebu stvaranja "novog modela" za mogući niz otcepljenja teritorija unutar Evropske unije.
Iako izgleda da Brisel u samom trenutku održavanja referenduma u Škotskoj "plovi nepoznatim vodama", postoje i oni primeri gde je Evropa potpuno jasna i određena, navodi nemački radio.
Tako u Evropskoj komisiji kažu da neće biti paralela između referenduma o nezavisnosti Škotske i secesionističkih tendencija u Republici Srpskoj.
"Kada govorimo o Zapadnom Balkanu, tačnije o Republici Srpskoj, EU je tu vrlo jasna. Više puta smo ponovili da u potpunosti podržavamo teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine kao suverene i jedinstvene zemlje", kaže za Dojče vele portparol Evropske komisije, Peter Stano.
"Za nas postoji samo jedna BiH, a sve ideje i retorika o secesiji i podeli te zemlje jasno su odbačeni od strane EU", navodi on.
Povodom referenduma u Škotskoj u EK ponavljaju da se svi slučajevi eventualnih zahteva za otcepljenjem širom Evrope moraju posmatrati kroz specifičan kontekst istorije i uređenja date zemlje.
Referendum u Škotskoj održava se na temeljima Edinburškog sporazuma, usaglašenog između vlade u Londonu i škotskog parlamenta, koji je potpisala sama kraljica Elizabeta II.
Takvog zakonskog osnova nema recimo u slučaju referenduma za nezavisnost Katalonije od Španije, najavljenog za 9. novembar.
Kada je pak reč o BiH, evropski zvaničnici upozoravaju da eventualno otcepljenja entiteta nema ni zakonsko uporište i da bi predstavljalo kršenje međunarodnog prava.
Sa druge strane, pitanje Kosova opet ima svoje specifičnosti: "Ovde pozicija EU nije jedinstvena. Spoljna politika je i dalje u domenu zemalja članica, a njih pet ne priznaju nezavisnost Kosova", kaže Stano i dodaje da to "ne menja ništa kada je u pitanju evropska perspektiva Kosova koja je tu.
U Evropskoj komisiji kažu da je Unija opredeljena po pitanju evropske budućnosti kako Kosova tako i jedinstvene BiH i celog regiona.
Ostaje tako da se vidi da li će se zemljama Zapadnog Balkana na putu za članstvo u EU pridružiti i eventualni novi kandidati i koji će uslovi važiti za one sa mogućm višegodišnjim evropskim iskustvom, zaključuje Dojče vele.
