U zavisnosti od toga kojoj generaciji pripadate, neke od ovih stvari vam možda neće biti poznate, ali će vas podsetiti na neke druge predmete koji su obeležili vaše detinjstvo. Dakle, vraćamo se u prošlost, makar i uz koju suzu jer, priznajemo, nama je malo falilo da zaplačemo…
Ako ste nedavno prevalili dvadesetu, trebalo bi da se sećate muzičkih kaseta. Ne kažemo da današnja tehnologija nije bolja, da je zvuk kvalitetniji, ali poenta je u onom osećaju da vam nije baš sve bilo na dohvat ruke (čitaj: na Internetu). Možda vam je poznata situacija: na radiju ide vaša omiljena pesma, a vi iz druge prostorije dotrčavate do kasetofona da pritisnete dugme kako biste na kaseti snimili tu pesmu? Dešavalo se, u toj trci sa vremenom i radijskim didžejom, da usput malim prstom na stopalu "overite" neki komad nameštaja… a to booooli!
I dok smo još kod muzike, mnogima nedostaje i mini-linija ili muzički "stub", a još starijoj generaciji gramofon i gramofonske ploče. Ovi poslednji tvrde da se zvuk muzike sa ploče ne može uporediti sa ovim današnjim. Da li su u pravu, ili je reč samo o nostalgiji?
Ne može se poreći da je slanje SMS poruke, mejla ili Skype razgovor, brži i lakši način komunikacije od pisanja pisama, ali to držanje olovke nad praznim belim papirom dok smišljate kako ćete da počnete, pa onda lepljenje koverte, markice, odlazak do pošte… trud koji nema alternativu! A tek čekanje na odgovor…. Ako ste ikada pisali pismo, znate o čemu govorimo, a ako niste, izgledalo je ovako: počneš da pišeš, naprskaš papir parfemom, nacrtaš nešto, pogrešiš, počneš iz početka, ubaciš i koju fotku, možda i pesmicu, neku sitnicu na primer, minđušu, privezak, i napokon pošalješ. Nedeljama čekaš odgovor, obraduješ se koverti kada konačno stigne, a onda je "drmusaš" da vidiš da li si i ti dobio/la neku sitnicu. Brzo cepaš kovertu i uživaš u svakom slovu odgovora.
"Pozivam te da…"
Govoreći o pisanju, setili smo se i trenutaka kada smo kao klinci delili pozivnice za rođendan. Sam odlazak u kupovinu pozivnica, to biranje, imalo je svoju draž. Još su lepši bili trenuci kada treba da donesete "tešku" odluku koju pozivnicu kome dati - naravno, lepša se uvek daje osobama koje su vam izuzetno drage i bliske. Umesto toga, danas objavite sve na Facebooku i gotovo.
Mnogo toga se čekalo: da budu gotove krofne, da se ohladi kakao, da nam iz inostranstva donesu neke igračke kojih kod nas nije bilo u prodaji. Međutim, sa najvećim nestrpljenjem gledalo se u sat negde oko večere, jer je u 19.15h na Prvom kanalu RTS počinjao crtani film! I to je bilo to! Nema reprize, dodatnog termina, crtaća na nekom drugom kanalu, Youtuba, "skidanja" filmova sa neta. Ne! Još ako nemate sreće, pa vam umesto Paje Patka, Duška Dugouška i ostale zabavne družine, "serviraju" nekog dosadnog nacrtanog "pametnjakovića", "moralistu" koji vas uči šta je dobro, a šta ne, budete tužni celo veče i nadatese da ćete sutra uveče imati više sreće.
Nekoliko godina kasnije, crtaći su se gledali ujutru, oko 7h, tako da su te generacije morale da porane kako bi uživale u omiljenim junacima, ali ih se, bez obzira na prekinut san, rado sećaju kao deo bezbrižnog detinjstva.
Sandokan i ekipa
Danas svako može da bude modni dizajner - skineš sa neta sliku ili poruku koju želiš da "šetaš" i odštampaš to na majici. Međutim, nekada, kada su neki od nas bili mali, kreativne majice kupovale su se u inostranstvu, bile su retkost i razlog za suze i ljubomoru onih kojima niko nije išao "preko grane".
Ako imate 30 i "kusur" godina, sigurno znate odakle je ova rečenica. Oni mlađi neka potraže "Alan Ford" u antikvarnicama ili podrumima svojih roditelja. Stripovi su mnogima u detinjstvu bili beg od učenja za pismeni iz matematike, na primer.
Roze jogurt na ćoše
Ne, nije sa ukusom jagode, već je to jogurt upakovan u trouglasti roze tetrapak, a pio se ujutru uz đevrek, na primer. Danas je ponuda u prehrambenim prodavnicama neuporedivo bolja, ali mnogi bi dali bocu skupocenog vina za samo jedan "srk" tog jogurta.
Danas se sakupljaju poeni u virtuelnim igricama, a nekada su se salvete brižljivo slagale u kartonsku kutiju, značke u specijalne albume…Te dragocene kolekcije su se pokazivale samo onima koji znaju da cene muku i trud da se dođe do retkih primeraka.
Zemlja pod noktima
Ako ste igrali klikere, onda se sigurno sećate i grdnje roditelja kada sednete za sto da ručate, a ispod vaših noktiju - crno! "Kopao sam rupu za klikere, ofuljio sam drugara", pokušali ste da opravdate svoju nehigijenu dok vas majka "za uvo" vodi u kupatilo, a supa na stolu se hladi… Da, i ta supa sada nedostaje onima koji se hrane sendvičima, ili su na dijeti jer je nivo holesterola u krvi proporcionalan godinama u krštenici.
Mirisi…
Ovaj podnaslov podrazumeva mnogo toga: ONA supa ili možda ceo mamin ručak, možda miris parfema prve devojčice koju ste poljubili, miris tek kupljene plastične lutke, ali i prave kožne lopte, one koja je posle "pikanja" po mokroj travi teža od medicinke! "Mali golići" od naslaganih cigala ne mirišu, ali nekako idu uz tu loptu i mnogima danas, kada su odrasli, nedostaju.
"Ema, es-es-a"
Super su plejstejšn, nintendo i ostale konzole za igranje igrica, ali tu ne možeš da "zaradiš" divljenje onog dečaka iz drugog odeljenja tvojim umećem preskakanja lastiša razvučenog u školskom dvorištu na velikom odmoru… Ni modrice ne možeš da zaradiš, niti pocepane čarape i izguljene lakovane cipelice kupljene za priredbu.
Pošto je ova lista beskonačna, mi ćemo se ovde, jedva, zaustaviti, a vi nastavite u komentarima…
