Trka za mesto u studentskim domova za brucoše startovala je 1. septembra, a danas su najmlađe studentkinje dobile ključeve svojih soba u domu na Karaburmi. Devojke su zadovoljne smeštajem, ali nisu oduševljene zbog "previše obezbeđenja."
U ženskoj kuli na Karaburmi sve vrvi od studenta, roditelja koji vuku torbe pune stvari, ćebadi i posteljine koju su preuzeli iz domskog magacina. Pošto zgrada ima 17 spratova dva lifta su neprestano u pogonu, a novopristigli stanari pitaju jedni druge za broj sobe i sprat.
Brucoši su uglavnom zbunjeni, saleću po hodnicima kolege i pitaju "gde ću ovo da overim?", " gde uzimam čip karticu?"...
Većina njih nije raspoložena za razgovor sa novinarima koji su ih jutros saletali nakon zvanične dodele ključeva. Ipak, stidljivo i uz duže ubeđivanje Milica Sredojević iz Prijepolja i njena cimerka Matea Jović iz Niša, pristale su da podele svoje prve utiske i zajedno sa obezbeđenjem otvore nam vrata svoje sobe.
Ove devojke koje su bile u samom vrhu rang liste, kažu da su konkurisale za Dom na Karaburmi po preporuci starijih studenata.
"Svi su mi rekli da je ovde OK, da je blizu grad, da su sobe pristojne. Kupatila jesu zajednička za ceo sprat, ali sam se na to nekako pripremila", kaže Matea, brucoškinja Fakulteta za bezbednost, dok se penjemo liftom na 16 sprat, u sobu 242.
"Super je što smo ovde, pre svega zbog druženja" , nadovezuje se Milica, studentkinja Fakulteta političkih nauka."Ovde su sve dobra deca i odlični đaci."
Vrata sobe otključala nam je preljubazna i neposredna Rajka - kako je iz milošte ovde zovu već 37 godina, inače jedna od osoba zaduženih za bezbednost u domu.
Prvi utisak - ima mesta za sve
Soba od oko 20 kvadrata. Svetla. Sve čisto, uređeno "po vojnički."
Matea je prvo potrčala ka prozoru. Kaže "Divan pogled. To je super", a onda su obe devojke sele za radne stolove koji su jedan naspram drugog, kao i kreveti na kojima će od večeras spavati.
Milica kaže da je srećna što su u sobi dva kreveta jer je prethodno živela u učeničkom domu gde ih je u sobi spavalo šestoro. Ipak, kaže ne bi volela da bude u "samici" - kako zovu sobe u istočnom krilu, sa jednim krevetom.
Ova brucoškinja je oduševljena i što svaka od njih ima svoj orman, jer je očekivala da će deliti jedan.
Iako su studentima jutros uručeni ključevi od soba pre useljenja moraju da prođu kroz određenu proceduru. Prvo što moraju da urade je da preuzmu lične čip kartice, koje dobijaju pošto kod referenta odnesu lične karte i indekse, potom idu na lekarski pregled, a onda na blagajni plaćaju depozit od 1.600 dinara - u slučaju da za godinu dana kada se budu iseljavale ne bude u sobama sve kako su zetekle. Potom odlaze u magacin gde preuzimaju posteljinu. Naravno, na sve to moraju da čekaju jer brucoša je mnogo. Ono što takođe, moraju da urade je da popišu sve od stvari u svojoj sobi, i ako primete neki kvar da ga prijave. Popis se, kako nam je objasnio direktor doma Branislav Glođović, radi baš zbog toga da bi se po izlasku iz soba znalo pravo stanje. Ključeve je danas dobilo 626 devojaka, dok će 387 mladića u svoje sobe moći da uđu sutra.
I mesta za knjige će, nadaju se, biti jer osim radnog stola knjige mogu da "smeste" i na police postavljene iznad jednog od kreveta.
Devojke su se malo "otkravile" pa su ljubaznu gospođu iz obezbeđenja pitale za Internet i bile su prilično oduševljene kada su saznale da u sobi ima vajrles. Bile su presrećne saznavši da mogu da zaduže usisivač, da koriste usluge perionice veša, posebno Matea.
"To je super. zaista ne znam kako bih stalno nosila stvari na pranje u Niš." rekla je ona.
Gospođa "Rajka" nas je sprovela i do toaleta i tuš kabina koji su zajednički za ceo sprat.
"Možda nekome neće biti prijatno na početku, ali se naviknu. Kupatila su renovirana i redovno se održavaju", kaže Rajka.
Milica i Matea iako su znale da dele toalete, nisu očekivale da su tuševi, umivaonici i wc u posebnim prostorijama.
"To mi se malo ne sviđa", kaže Matea, a Milica potvrdno klima glavom.
Kažu, nije im po volji ni to što ima toliko obezbeđenja, što kamere sve snimaju i što će možda, iako im nije najjasnije kako to funkcioniše, biti problem da im neko dođe u posetu.
Ćaskanje i obilazak smo morali da prekinemo jer je devojke trebalo da završe proceduralne stvari i selidbu.
Odlazeći prema šalteru samo su kratko dobacile "Ipak su to super uslovi za taj novac."
Zaista je tako. Smeštaj u dvokrevetnim sobama je 1.020 dinara mesečno što je neuporedivo manje u odnosu na najam privatnog stana.
