"Molim vas, legalizujte kanabis"

"Obećajte nam da ćete preneti ministru sve što ste ovde čuli i da ćete legalizovati kanabis", uz sklopljene šake, molila je devojka sekretara Ministarstva zdravlja na tribini o legalizaciji kanabisa. Njen vapaj nije bio jedini.

28
A- A A+

Šta vam prvo padne na pamet kada pomislite na kanabis? Džoint i "duvanje", jel da? Međutim, ta biljka pruža više, mnogo više, saznali smo na javnoj tribini "Lekalizacija" i izložbi "Konoplja u Srbiji nekad i sad", koji su odžrani u Mikesr hausu u Beogradu, povodom pokretanja inicijative za izmenu zakona o upotrebi kanabisa u medicini i industriji.

Saznali smo da su prve "leviske" bile od kanabisa, da je Srbija bila jedan od  najvećih izvoznika ove biljke. Saznali smo koje sve bolesti olakšava njeno ulje, kao i koliko ljudi će se lakše boriti sa svojim bolestima ako se ova biljka legalizuje.

Šta je zajedničko za konoplju i majčino mleko

Konoplja (latinski Canabis) je jednogodišnja biljka iz roda skrivenosemenica. Veruje se da je poreklom iz Centralne Azije, Kine i sa Himalaja, i da je to prvi usev koji je čovek počeo da uzgaja. To je jedina biljka koja se javlja u dva vidljiva pola - muška i ženska. Konoplja sadrži psihoaktivni sastojak THC, ali više u ženskim delovima - u cvetovima gajenim za pušenje, od 20 do 30 odsto, dok je kod gajenih za industrijsku upotrebu, ispod 0,3. Konoplja se može obraditi u papir koji se može više puta reciklira nego papir od celuloze. Koristi se kao ekološki građevinski materijal. Od konplje se pravi ulje koje, između ostalog, sadrži gama linolemsku kiselinu koja se može naći još samo u majčinom mleku.

"Moj sin je imao saobraćajni udes, sad je nepokretan, a ja imam karcinom dojke i na hemoterapiji sam. Kanabis nam oboma veoma pomaže, ali ga nabavaljamo ilegalno, od dilera. Nekoliko puta mi je policija pretresala kuću, gurali su ruke ispod dušeka mog nepokretnog sina, tražeći 'drogu'. Zar vam ja ličim na narkomana", ispričala je Anan Perić (60 godina), koja je na tribinu u Beogradu došla iz Rume.

"U Italiji je uzgoj kanabisa u medicinske svrhe dozvoljen, i za to su, na primer, izdvojili jednu kasarnu tako da vojnici nadgledaju useve. Evo, mi u Rumi takođe imamo kasarnu, napuštenu. Molim vas, zašto mi ne možemo da kupujemo lekove na bazi kanabisa u apotekama, kao što kupujemo ulje nara, origana, badema... Neka se dozvoli, makar, upotreba u bolnicama, kao što sme da se koristi morfijum, na primer. Ovako nas terate da preko interneta dajemo od 200 do 500 evra na ulje možda neproverenih proizvođača."

"Ja imam psorijazu. Slušao sam sve savete lekara, mazao se svime što su mi prepisali, izlazio na sunce, ništa mi nije pomoglo. Onda sam čuo za kanabis i evo - ja sam živ primer koliko ta biljka može da pomogne, barem kada je moja bolest u pitanju. Mnogo smo se odvojili od prirode, vreme je da joj se vratimo", ispričao je učesnicima tribine, mladić koji kaže da kanabis koristi već godinu dana i da su rezultati fantastični.

Bilo je još takvih primera, na tribini koja je povremeno ličila na ispovedaonicu onih koji boluju od karcinoma, kronove bolesti, tumora na mozgu... njihov vapaj da se kanabis legalizuje jer ne ublažava simptome bolesti, a neki tvrde i da ih je i izlečio.

"Dojila sam bebu, kada mi je rečeno da bolujem od multiploskleroze i da bi trebalo da prekinem laktaciju kako ih počela sa terapijom. Nisam pristala na to. Počela sam da duvam. Ne znam za druge, ali meni je stvarno pomoglo, a lekari mi ne veruju. Napadi su ređi, manjeg intenziteta, vrato mi se apetit, ugojila sam se", ispričala je književnica Irina Marković, na odlično posećenoj tribini kojoj su prisustvovali i Rik Simpson, svetski poznat zagovornik lečenja uljem kanabisa, kao i njegove kolege, stručnjaci za ovu oblast Pol Hornbi i Lumir Hamuš.

Evropska prestonica kudelje bila je u Srbiji

U vreme srednjovekovne Srbije proizvodnja ove biljke bila je rasprostranjena na seoskom području o čemu svedoče detalji na freskama, crteži na ćupovima i činijama, ostacima ratne opreme. I kasnije konoplja ne gubi na značaju u Srbiji. Još od 1756. godine su počeli da se održavaju vašari kudelje u Odžacima, a to mesto je vremenom postalo nezvanična evropska prestonica kudelje. Biritanska mornarica je koristila užad i kanape proizvedene upravo u Odžacima. Već 1783. godine u Odžacima je pravljeno i ulje konoplje, a posle Drugog svetskog rata SFRJ postaje bitan izvoznik konoplje sa 25 odsto učešće u Evropi, odnosno šest odsto u svetu, sa zasađenih 50.000 hektara površine.

 "Brojna istraživanja i naučni radovi su dokazali da su kanabis i njegovi aktivni sastojci, kanabinoidi, pomažu u lečenju mnogih bolesti i stanja. Pomaže rad vitalnog neiro-signalnog i imuno-signalnog sistema. Ublažava mučninu prilikom hemoterapije, poboljšava apetit. Dominantni kanabinoidi - THC i CBD, pokazali su široka terapijska svojstva. Pozitivnu deluju protiv bolova, spazama, tremora, upala...", rekao je Rik Simpson i objasnio zašto je ta dragocena biljka anatemisana.

Naime, tridesetih godina prošlog veka, velike korporacije u SAD su patentirale proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja (plastika, celofan, najlon, teflon...) pa su zaključili da je proizvodnja konoplje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiji. Iz tih razloga počelo je naručivanje izmišljneih članaka, snimanje propagandnih filmova čiji je cilj zastraživanje građana. Predsednik SAD Franklin Ruzvelt je 1973. je potpisao zakon po kome je usev - konoplja postala opasna opojna droga - marihuana.

Tako je indistrijska proizvodnja ove biljke opala za 80 odsto, svest i znanje ljudi u vezi sa konopljom se gotovo skroz izmenilo. Za većinu to više nije jedna od najkorisnijih biljaka, već opasna, opojna droga.

Danas, zakonodavstvo u Srbiji kanabis svrstava u drugu grupu psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, kao opojnu drogu koja može dovesti do teškog oštećenja zdravlja ljudi.

Da li će se nešto u vezi sa tim promeniti?

"Moje prisustvo ovde govori o tome da Ministarstvo zdravlja podržava legalizaciju konoplje u medicinske svrhe. Ne želimo da odstupimo od mogućnosti koje su već neke zemlje Evropske unije uvele. Zakon zabranjuje i kažnjava korišćenje marihuane, pa tako treba regulisati da se ona stavi na listu opijata, da se poveže sa indikacijama i da se nakon toga stavi u promet i upotrebu", rekao je sekretar Ministarstva zdravlja Ferenc Vicko, inače hirurg na onkologiji u Sremskoj Kamenici.

"Molim vas, legalizujte kanabis" Foto: MONDO

On je potvrdio navode da ulje kanabisa može da pomogne u lečenju nekih vrsta karcinoma, i da je dokazano dobro u terapiji protiv bolova, a sa njim se složio i direktor Specijalne bolnice "Sveti Sava" dr Milan Savić.

"Analgetička svojstva kanabisa su poznata, pre svega spazmolitičko dejstvo kod ukočenosti mišića, mogućnost da popravi apetit i da spreči povraćanje", rekao je doktor i naglasio da i on, takođe, podržava ideju da se "da legalni okvir tamo gde su to učinile i zemlje EU", u vezi sa uzgojem i korišćenjem kanabisa u medicinske svrhe.

U Izraelu, na primer, gde Lumir Hamuš radi na Hebrejskom univerzitetu, čak 15.000 bolesnih ljudi koristi ulje kanabisa.

"Ne tvrdim da kanabis može svakoga da spasi, ali je moj istraživački rad dokazao da je stepen izlečenja od 75 do 80 odsto. Međutim, ova biljka svim bolesnicima može makar da poboljša kvalitet života, da olakša bolesničke muke, da im obezbedi da umru dostojanstveno. Prestanimo da je se bojimo, počnimo da konoplju da koristimo do njenih krajnjih granica", poručio je Rik Simpson.

Povezano

Sve vesti