Iako su brojni noćni klubovi i javne kuće pre nekoliko godina zatvoreni zbog nelegalnog organizovanja prostitucije, bavljenje "najstarijim zanatom" u BiH najviše cveta u lokalnim ugostiteljskim objektima i na periferiji gradova, u privatnim stanovima po preporuci "prijatelja", hotelima, motelima, vozilima i slično.

Dva slučaja o kojima su nedavno izvestili domaći mediji naveli su redakciju Monda iz Banjaluke da se malo dublje pozabavi ovom temom. Prvi slučaj govori o studentkinji iz Sarajeva koja je novinarima “Dnevnog avaza” ispričala da je počela da prodaje svoje telo kada je trebalo da plati školovanje, a nije imala novca.

Ona je otkrila da je sve počelo kada nije imala novca da upiše godinu fakulteta, požalila se prijatelju, koji joj je tada kroz šalu rekao da bi "sa svojom lepotom vrlo jednostavno mogla zaraditi novac za upis. Nije mnogo razmišljala, s obzirom na to da je upis bio u toku, a nije imala novac.

"On mi je i dogovorio prvu mušteriju, bio je to muškarac srednjih godina. Malo mi je u početku bilo neprijatno, jer sam se zgražavala na pomisao da budem sa starijim muškarcem. Sebi sam samo rekla da ne želim celi život da radim to jer cilj mi je samo da završim fakultet… I tako sam počela", kaže ona i ističe da od tri “mušterije” zaradi prosečnu platu.

Kako navodi, do mušterija dolazi uz posrednika. Među njima, kaže, ima i uglednih ljudi, političara i biznismena, ali o imenima ne želi da govori. Kaže da nije jedina i da ima još devojaka koje na sličan način dolaze do novca. Roditelji i porodica, naravno, ništa ne znaju o njihovim poslovima.

Drugi slučaj dešava se u Tuzli. Saobraćajna petlja u naselju Šićki Brod poznato je okupljalište prostitutki, a čini se da su i stanovnici ovog naselja i policija nemoćni da nešto bitno promene.

Uprkos činjenici da policija često interveniše, meštani kažu da se žene koje nude seksualne usluge samo smenjuju. Jednu odvedu, dođe druga, i tako u krug. Usluge prostitutki koje “rade” na ovom mestu koštaju od 20 do 50 KM (10 do 15 evra).

"Aktivnosti" se odvijaju u obližnjem šumarku ili porušenom objektu, u autima ili unajmljenim sobama. Jedna od devojaka ispričala je novinarima da dnevno imaju i do 15 mušterija, među kojima ima i uglednih ljudi, funkcionera, ali i onih koji pripadaju najnižem društvenom sloju. Za mnoge žene sumnja se da boluju od zaraznih bolesti.

U FBiH i RS ne postoje zvanična evidencija o tome koliko registrovanih osoba pruža seksualne usluge za novac, što po nekima može dovesti do zaključka da je pružanje seksualnih usluga u BiH postalo nevidljivo, tačnije deo podzemlja.

Iz Ministarstva unustrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS) potvrdili su za MONDO da su kod nas najčešće prisutni uobičajeni pojavni oblici prostitucije kao što su ulična, hotelska, prostitucija po stanovima, prostitucija u noćnim klubovima i barovima, elitna i prostitucija za popunjavanje kućnog budžeta.

U policiji naglašavaju da veliki broj devojaka koje pružaju seksualne usluge za novac rade samo za sebe, što znači da nemaju osobu koja ih navodi, podstiče, namamljuje ili na bilo koji način vrši organizovanje radi zarade.

Najveća i "najsvežija" policijska akcija u vezi sa razbijanjem lanca prostitucije u BiH desila se 2012. godine u Banjaluci kada je nekoliko osoba "palo" zbog sumnje za organizovanje prostitucije u hotelima u kojima su devojke, među kojima i maloletnice, za novac pružale seksualne usluge kontroverznim banjalučkim biznismenima.

Pozivajući se na izvore bliske istrazi, banjalučki mediji su tada pisali da su devojke za usluge dobijale 100 evra po satu ukoliko su radile u Banjaluci, a više od toga za usluge izvan grada. Uglavnom se, kako se navodi, sve dešavalo u hotelima, po iznajmljenim stanovima, vilama, ali i na jahtama banjalučkih biznismena u inostranstvu.

Većina devojaka bile su studentkinje, a jedan broj su i maloletnice koje su dobile status žrtve. U MUP-u RS su nam objasnili da je prostituciju veoma teško dokazati, jer moraju da budu sadržani svi elementi koji predviđa ovaj pojavni oblik. To pravdaju činjenicom da same žrtve nisu spremne da imaju status svedoka prema organizatoru prostitucije iz više razloga kao što je strah od istog, zatim sama činjenica da na drugi način ne može da zaradi toliku količinu novca i slično.

U policiji tvrde da prema njihovim iskustvima najčešći razlozi koji dovode do prostitucije jesu siromaštvo i socijalni slučajevi porodica, lakomislenost i naivnost osoba koje nakon faze vrbovanja postaju i žrtve trgovine ljudima.

"Takođe, možemo naglasiti da je bilo slučajeva gde su visoko obrazovane ženske osobe pružale seksualne usluge za novac, a razlog istog je nezaposlenost ili niske plate koje ne ispunjavaju minimalne standarde, a gde je višečlana porodica koja se prehranjuje", ističu u policiiji.

Pojašnjavaju da u svojoj praksi nisu imali slučajeva gde su muške osobe pružale seksulne usluge za novac.

"To ne znači da ih nema, jer se uglavnom radi o dobro prikrivenim slučajevima koji imaju stalne klijente čije razotkrivanje može da ugrozi njihov status u društvu", odgovorili su nam iz MUP-a RS.

Oglasi u kojima se nude “erotske masaže” najčešće su sinonim za prostituciju. Iako ih je mnogo manje nego pre nekoliko godina, jer se, verovatno, posao preselio na specijalizovane sajtove, našli smo nekoliko najinteresantnijih.

Kao što smo na početku naveli da u BiH nema zvaničnih podataka o broju osoba koje pružaju seksualne usluge i da je "najstariji zanat" u ovoj zemlji postao nevidljiv, ali i činjenica da prostituacija zakonom zabranjena, seksualne usluge se najčešće dogovaraju putem malih oglasa i telefonski.

Takođe, internet forumi i sajtovi za upoznavanje su puni informacija o “najstarijem zanatu”. Na tim mestima može se doći i do "cenovnika" na osnovu kojih se može pretpostaviti da se radi o devojkama i ženama koje usluge pružaju u automobilima ili na drumu do onih koje svoje usluge pružaju u privatnim apartmanima, hotelima i motelima, do onih koje zbog određenih ličnih specifičnosti spadaju u devojke sa boljim statusom.

U Udruženju građana "Action Against AIDS" (AAA) iz Banjaluke, koje radi na prevenciji HIV/AIDS-a i polno prenosivih bolesti, kao i na pružanju psihosocijalne podrške i nege tvrde kako pojedine devojke "najstariji zanat" između ostalog posmatraju kao dobar način zabave, priliku za daleka putovanja, sticanje materijalnog dobra i ujedno dodatnu zaradu.

Kao pružaoci usluga za prevenciju HIV-a i koristeći se informacijama dostupnim na internetu, iz Udruženja AAA ističu da su se susretali sa devojkama i ženama koje pružaju seksualne usluge. Kako navode, kao pružaoci usluga za prevenciju HIV-a često istražuju koje su to lokacije gde mogu stupiti u kontakt sa pružaocima seksualnih usluga, ali često ostaju uskraćeni za tu vrstu informacija.

"Devojke sa kojima smo stupili u kontakt ne žele se identifikovati kao seksualne radnice iz raloga što bi kao profesionalci mogli stvoriti sumnju i prijaviti slučaj policiji", kažu za MONDO u ovom udruženju, čiji aktivisti, kako tvrde, u svom radu često upoznaju devojke koje sebe žargonski nazivaju "sponzorušama".

"To za nas predstavlja upozorenje za hitno sprovođenje preventivnog rada s obzirom na to da su ove devojke podložne čestom menjanju partnera i izloženost infekciji HIV-om i drugim polno prenosivim bolestima", tvrde u UG AAA i pojašnjavaju da u BiH korisnici seksualnih usluga do osoba koja se bave prostitucijom isključivo dolaze putem preporuke ili posrednika kako bi se osigurala diskrecija i onemogućilo otkrivanje lanca prostitucije.

Tvrde da se seksualni rad dešava na celoj teritoriji BiH i da ne postoje specifična mesta u kojima pojedinci mogu da koriste usluge “najstarijeg zanata”. Naglašavaju da su klijenti elitnih prostitutki sva ona lica koja u posedu imaju dovoljno novčanih sredstava da sebi mogu priuštiti taj vid zabave.

U ovom udruženju ističu da se u BiH povećala vidljivost broja muškaraca koji pružaju seksualne usluge drugim muškarcima.

“Taj procenat nije isti kao procenat devojaka, ali kao udruženje s istom pažnjom sarađujemo sa muškarcima koji imaju seksualne odnose sa drugim muškracima, a koji su takođe pod rizikom od infekcije”, precizirali su u UG AAA i dodali da u svom poslu nisu priliku sarađivati sa transeksualnim osobama.

“Međutim, prema rečima naših klijenata saznali smo da u BiH postoji nekolicima transeksualnih osoba, a i onih koji pružaju seksualne usluge u zamenu za novac ili materijalna dobra”.

Uprkos činjenici da u našem društvu preovladava neodobravanje i osuda prostitucije, a posebno prisilne prostitucije i prostitucije u koju su uključena deca, postoje oni koji su za legalizaciju prostitucije jer kako i sami kažu, na taj način bi se prostitutka smatrala uslužnom radnicom seksualne radnje, kao i to što bi se na tak način povećao uvid u protok novčanih sredstava i podstakla veća briga o zdravlju pružaoca i korisnika ovih usluga.

"Prostitucija je aktivnost koja je prepoznata od davnina i ne verujem da će uskoro kao zanimanje izumreti pa je iz tog razloga uvek dobro raditi na "smanjenju štete". To u ovom slučaju znači imati tačan broj i profil pružaoca usluga kao i iznos novčanih sredstava koji je u prometu, pregled prijavljenog poreza i uvid u zdravstveno stanje seksualnih radnika i radnica.

U našem udruženju brinemo o zdravlju građana, ali isto tako brinemo o velikim iznosima novčanih sredstava koja nisu prijavljenja, a koja odlaze na organizaciju lanaca prostitucije u BiH", pojašnjavaju iz UG AAA za mondo.ba.

Dušan Volaš/mondo.ba