Deseta godišnjica otkako su gardisti na odsluženju vojnog roka, Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, ubijeni u kasarni na Topčideru navršava se sutra, a njihove porodice, deceniju posle toga i dalje tragaju za istinom.
Na obeležavanju decenije od ubistva biće i Žene u crnom koje će kasnije i na Trgu Republike održati protest sa porukom "da nikada nećemo zaboraviti na zločin u Topčideru".
U Beogradu je tim povodom u petak predstavljena knjiga "Slučaj Topčider - anatomija državnog zločina". čiji je autor Bojan Tončić.
Tončić je na promociji rekao da je posle deset godina taj slučaj u pretkrivičnom postupku i da su institucije države od njega "digle ruke".
On je izneo uverenje da je reč "o zataškavanju koje je, nakon skrivanja Ratka Mladića, bilo državni posao broj jedan".
Direktorka Centra za evroatlantske studije Jelena Milić ocenila je da je dobro što je knjiga podsetila na hronologiju događaja, "između ostalog i da se ne bi dozvolilo da taj slučaj padne u zaborav".
Ona je ukazala da u knjizi nema osvrta na to kako se aktuelna vlast odnosila prema slučaju ubijenih gardista dok su bili opozicija," ali i šta rade sada, kad imaju sve mehanizme kontrole službi bezbednosti".
Na promociji knjige prikazan je i dokumentarni film "Pamtimo - sećanje na Dragana Jakovljevića", autorke Marije Ranđelović.
Odmah nakon pucnjave, 5. oktobra 2004. godine vojska je saopštila da je Milovanović pucao na Jakovljevića i zatim izvršio samoubistvo a potom je vojno pravosuđe utvrdilo da je Jakovljević ubio Milovanovića i izvršio samoubistvo.
Zbog sumnje u profesionalnost rada vojnih pravosudnih organa, Savet ministara SCG i Vrhovni savet obrane formirali su nezavisnu komisiju koja je došla do zaključka da je na gardiste pucala treća osoba.
Izveštaj nezavisne komisije 2008. godine su potvrdili i forenzičari američkog FBI čime je stavljena tačka na višegodišnje špekulacije da li su gardisti ubijeni ili su jedan na drugog pucali 5. oktobra 2004. godine
Porodice su pre dve godine dobile anonimna pisma potpisana sa "Bivše obezbeđenje haškog optuženika" u kojima se navodi da je za smrt njihove dece odgovoran haški optuženik Ratko Mladić, koji je u to vreme, kako se tvrdi, bio u objektu "Karaš".
Potom je jedan od pravnih zastupnika porodica, advokat Predrag Savić saopštio novinarima da nadležni državni organi treba da utvrde koliko su podaci u tim pismima verodostojni kao i da li možda postoje motivi za ometanje istrage.
Međutim tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević koji je kao šef Akcinog tima za hvatanje odbeglih haških optuženika godinama tražio Mladića, demantovao je da se Mladić krio u Karašu u vreme ubistva gardista.
