Srbija treba da uloži veće napore da bi smanjila visok nivo subvencija koji se blago povećao u prvoj polovini 2014. godine, rekao je danas šef odeljenja za evropske integracije Delegacije EU u Sribiji Frejk Janmat.
"Znamo da se taj nivo blago povećao u prvoj polovini 2014. godine i kada se uporedi sa stanjem u Evropskoj uniji vide se velike razlike", rekao je Janmat na predstavljanju ekonomskog dela izveštaja Evropske komisije o napretku u evropskim integracijama.
On je rekao da ne raspolaže najnovijim podacima, ali da je 2013. godine udeo subvencija u BDP-u Srbije bio 2,6 odsto, dok je u EU 0,8 odsto.
Janmat je istakao da se mora unaprediti način prijavljivanja državne pomoći nadležnoj komisiji, kao i da to telo mora biti nezavisnije budući da ga sada čine predstavnici institucija koje dodeljuju pomoć.
Ukazao je na državne monopole u energetici, transportu i poštanskim uslugama, istakavši da je na Vladi Srbije da odluči da li će to pitanje rešavati privatizacijom ili restrukturiranjem.
"EU ne kaže da se moraju nužno privatizovati, ali bi bilo preporučljivo da se rekonstruišu kako bi bili sličniji privatnim preduzećima, odnosno profitabilniji i efikasniji", rekao je Janmat.
Po njegovoj oceni, primena novog Zakona o javnim preduzećima nije donela dovoljno poboljšanja, te ta preduzeća i dalje imaju mnogo zaposlenih i nisu efikasna.
Upozorio je da se ta pitanja tiču uticaja države na privredu i da se ne ostavlja dovoljno prostora za razvoj privatnog sektora.
Janmat je ukazao da je Vlada Srbije krenula u rešavanje pitanja javnog duga i budžetskog deficita, preduzimanjem mera za fiskalnu konsolidaciju poput smanjivanja plata i penzija i subvencija i dodao da bi deficit ove godine mogao da dostigne 7 ili 8 odsto BDP-a, dok je dug već sada 70 odsto.
"To je neophodan korak da bi javne finansije bile održive, ali čekamo da vidimo kako će izgledati budžet za narednu godinu i fiskalna strategija za naredne tri godine", rekao je Janmat.
Kao negativne pokazatelje privrede Srbije, naveo je nezaposlenost od 22 odsto, prognozu o padu privredne aktivnosti ove godine izmedu 0,5 i 1,0 odsto, kao i udeo loših kredita koji se povećao sa 20 na 23 odsto u drugom kvartalu 2014. godine.
Stav Evropske komisije je da Srbija ne treba da počne izgradnju gasovoda Južni tok dok se sporazum o tome ne uskladi da evropskim propisima. Frejk Janmat je rekao da je to ne politčko već tehničko i pravno pitanje za Evropsku uniju i da, ako se sporazum uskladi sa evropskim propisima, Južni tok može da se gradi.
Janmat je istakao pozitivne pokazatelje rekavši da je inflacija smanjena, dok su podaci o izvozu ohrabrujući, a porastao je i izvoz u EU što prema njegovim rečima pokazuje da su sektori u kojima je povećan izvoz već spremni za konkurenciju na evropskom tržištu.
Rekao je da i dalje dugo traje izdavanje građevinskih dozvola, ali da se cine koraci da se to ubrza i ukazao da se sudske odluke u privrednim sporovima teško sprovode.
Ocenio je i da sistem obrazovanja i zahtevi na tržištu rada nisu usaglašeni.
Ukazao je da Srbija na putu ka EU, ali i za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, treba da dodatno uskladi svoje propise o genetski modifikovanim organizmima sa evropskim propisima koji, kako je istakao, omogućavaju visok stepen zaštite.
Janmat je ocenio kao dobar napredak u javnim nabavkama i dodao da je novi zakon koji se primenjuje od prošle godine doprineo smanjenju nabavki po hitnim procedurama i omogućio povećanje broja učesnika na tenderima.
Za Zakon o radu je rekao da je korak u dobrom pravcu koji će stimulisati zapošljavanje, uz napomenu da ga je potrebno još unaprediti kada je reč o agencijama za iznajmljivanje radne snage.
Glavna preporuka Srbiji na ekonomskom planu je primena usvojenih zakona, poput Zakona o privatizaciji, o stečaju i zakonskih izmena o PIO, kao i fiskalnih mera.
