On je dvadesetosmogodišnji mladić iz Beograda. Bavio se uličnom prostitucijom deset godina. Ovo je njegova ispovest za MONDO...
Pre godinu i nešto dana prestao je da se bavi tim poslom, zato što je odlučio da se posveti zaštiti prava svojih kolega i koleginica.
U ispovesti za MONDO otkriva da bi se ponovo bavio seksualnim radom, ako se "njegove sadašnje životne okolnosti promene" i ističe da to doživljava samo kao posao, bilo koji "drugi posao".
Na prvi pogled deluje prijatno, ali suzdržano. Iz očiju mu izbija nepoverenje. Ipak, počinje svoju priču...
"Još sa 12 godina, kada možda nisam bio ni svestan da sam gej opredeljenja sa drugom iz komšiluka počeo sam da se igram 'mame i tate", kaže lepuškasti mladić, uredan i čist, u košulji i farmerkama.
U međuvremenu, kao i većina transrodnih osoba, koje od malena imaju drugačije sklonosti, vremenom je postao svestan da ga privlače muškarci.
Sa 17 godina mu se dogodila životna prekretnica...
"Jednom prilikom video sam u novinama, nekom tabloidu pokojnu Merlinku (poznatog beogradskog transvestita ubijenog u Beogradu) i onda mi je to sve postalo zanimljivo. Prvi put sam se susreo s tako nečim, prvi put sam video muškarca da izgleda kao žena", priseća se mladić.
Otkriva i da je u jednom delu teksta u tabloidu pisalo gde se transvestiti okupljaju i da je jedno od tih mesta posetio da bi "video kako to izgleda uživo".
"Tada sam imao 17 godina i tražio sam Merlinku. Naišao sam na par njenih drugarica koje su bile u čudu zbog čega je tražim. Tada sam rekao da želim da je vidim, došao sam do njene drugarice koja je trans i upoznao je".
Taj susret za njega je bio presudan.
"Ona me je zgotivila kao prijatelja i jednom prilikom sam izrazio želju i da se ja obučem kao ona i da izađem na ulicu da radim.
To je moje prvo iskustvo - kad sam otišao kod nje, kad me sredila, dala mi njenu graderobu, šminku, periku...Izašao sam na ulicu i nisam imao strah, iako mi je bilo sve nepoznato. Ali, već prvih par izlazaka video sam da ima problema i sa policijom i da nije tako jednostavan posao", priča dvadesetosmogodišnjak iz Beograda.
"Osamostalio sam se brzo, počeo sam sam da radim, sam da izlazim. Nisam imao podršku okoline jer sam želeo da radim sam - da ne dajem nikome ni pare. Tih godina bilo je dosta makroa, a ja sam radio sam".
Objašnjava da je radio na ulici i da su uskoro počela da mu se dešavaju neprijatna iskustva, ali tvrdi da su to u pitanju bili uglavnom incidenti s policijom, a ne klijentima.
"Počele su da mi se pojavljuju 'oči na leđima', ali za tih 10 godina mogu da kažem da sam retko doživljavao neprijatnosti... u početku ih je bilo jer sam bio neiskusan, neoprezan i lakomislen".
Sa klijentima mu se, kaže, dešavalo da mušterija ne plati, da budu ponekad nasilni.
Što se profila klijenata tiče, kaže da su ljudi koji su koristili njegove usluge potpuno različiti.
"Obuhvatamo celu Srbiju. Ima gospode sa kravatom i besnim kolima, a nekad sam se vozio u 'jugu'. Sećam se jednom sam jedva ušao u 'fiću'. Dolaze majstori sa posla, u radnom plavom odelu, dolaze baš svi..."
Ističe i da je radio i u stanu i na ulici, a da u Beogradu ne postoji određeno mesto gde se skupljaju isključivo transvestiti.
U praksi sve izgleda tako da se stane na ulicu, priča sa drugaricom, a kada naiđe auto dogovori se s klijentom za cenu i mesto.
On kaže da je ipak, većinom "radio u stanu".
Njegov glavni strah, ističe više puta tokom celog razgovora, bila je policija.
"Posle trećeg, četvrtog izlaska sam prvi put završio u zatvoru, pokupili su mene i drugarice na ulici, a nisu nas uhvatili na delu", priseća se s mučninom u glasu tog događaja.
"Odveli su nas u šumu pa su nas prvo tamo tukli jedno po jedno. Izvlačili su ukupno nas osmoro iz marice i tukli - svi smo bili transrodne osobe. I u stanici su nas tukli. Prvo su nas pitali je li vas dirao neko? Mi smo rekli da su nas tukli u šumi.
Onda su nas opet tukli i pripretili nam, pa su nas opet pitali da li su vas tukli i onda smo morali da kažemo 'ne', a oni su nam odgovorili: 'E, tako ćete i reći kod sudije, nije se ništa desilo".
Iz stanice policije su ih, kaže, odveli kod sudije i bio je 20 dana u zatvoru.
"To je najveće neprijatno iskustvo, koje mi se dogodilo. Nije baš lepo dobiti batine od četvorice-petorice policajaca", kaže mladić.
U policiji su za MONDO odbacili te optužbe, ali o tome u posebnom tekstu o njihovim iskustvima s prostitutkama.
Ističe i da čak ni njegova uža porodica nije znala čime se bavi.
"Prvi put kad su me uhapsili, otac je imao neprijatno iznenađenje da me vidi skockanog kao žensko, ali ostali iz mog okruženja i dalje ne znaju",kaže mladić.
Preko dana sam bio normalno obučen kao muško, radio sam i posao u firmi. I otac je mislio da sam prestao s tim.
"Trudio sam se da za to sazna jako mali broj ljudi, a znaju uglavnom oni koji su u tom poslu".
Kaže i da ga niko nikada nije prisiljavao da se bavi prostitucijom, niti da iz nje izađe.
"Moja slobodna volja bila je da radim, a bila je slobodnja volja i da prestanem. Možda bih se čak i opet vratio tom poslu kad bi se promenio zakon".
Kaže da je radio godinama po firmama i da i na je na posao seksualnog radnika gledao kao da radi u nekoj firmi.
Na pitanje da li je radio iz uživanja ili zbog novca koji je zarađivao, kaže da je ipak novac bio presudan, ali ne želi da otkriva koliko je zarađivao.
Mladić sa kojim smo razgovarali jedan je od aktivista nevladine organizacije Sloboda prava koja pruža podršku osobama koje se bave prostitucijom u Srbiji. Oni posećuju prostitutke na terenu, dele im kondome i lubrikante, a zalažu se i za izmenu važećeg zakonodavstva u Srbiji. Cilj im nije legalizacija, već dekriminalizacija prostitucije.
U sledećem tekstu, koji objavljujemo narednog ponedeljka, pročitajte razgovor sa još jednom ženom sa ulice, čija ispovest će vas potpuno šokirati. Potom slede i priče o prostitutkama koje su zapanjile i policiju, kao i o elitnoj prostituciji. Ostanite uz MONDO.
