Srbija spada u četiri najsiromašnije evropske zemlje po kupovnoj moći stanovništva, a isti proizvodi kod nas su u proseku skuplji za 18,5 odsto.
Do toga dolazi jer trgovci moraju da u cenu proizvoda uračunaju niz troškova koje im nameće država, saopštila je danas Mreža za poslovnu podršku.
Višegodišnje odlaganje reforme propisa u grani trgovine učinilo je da država primorava trgovce da desetine različitih birokratskih obaveza i troškova kroz trgovačke marže ugrađuju u maloprodajne cene proizvoda, navodi ta Mreža.
Na taj način potrošači u Srbiji samo pri kupovini 12 grupa proizvoda, u koje spadaju u osnovne namirnice, odeća i tehnika, plate 420 miliona evra više na godišnjem nivou u odnosu na potrošače u Slovačkoj, Češkoj, Austriji, Poljskoj, Mađarskoj ili Rumuniji.
"Potrošači u Srbiji su žrtve birokratskog aparata i, ustvari, plaćaju citav niz nepotrebnih nameta i troškova poslovanja u trgovini, jer su trgovci prinudeni da ovo kalkulišu kroz maloprodajne cene", piše u saopštenju.
Kada bi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija izvršilo reformu propisa u trgovini i kod uvoza roba u Srbiju, značajno bi uticalo da se kupovna moć u Srbiji poveća i umanje cene odredenih proizvoda. Na ovaj način bi se, kako se dodaje, posebno pomoglo najsiromašnijim gradanima, a promet u trgovini povećao.
Prosečan broj opterećenja poslovanja trgovca koji u svojoj radnji prodaje rinfuzno meso i mesne prerađevine, kao i televizore ili računarsku opremu, u Srbiji je duplo veći nego u šest navednih zemalja, navodi Mreža.
"Na primer, kod uzorkovanja namirnica i briseva radnih površina za koje se pokaže da su ispravni u Srbiji država ne vraća novac potrošen na plaćanje uzorka i brisa, što trgovce košta više od šest miliona evra godišnje, pa oni taj trošak moraju da ugrade u cene".
U mnogim zemljama EU, dodaje se dalje, trgovcu se vraća novac u roku od 15 dana i države plaćaju kamatu za svaki dan prelaska tog roka.
Takođe, obaveze merenja faktora osvetljenja na svakih 50 kvadrata i periodičnog utvrđivanja mikroklimatskih uslova, drugačije su sprovedene u zemljama EU i ne koštaju trgovce, dok u Srbiji ovo opterećenje poslovanja godišnje odnese više od 1,5 miliona evra.
"Poseban problem su atesti i sertifikati, pošto je u Srbiji procedura provere evropskih i svetskih standarda u proizvodnji osnovnih životnih namernica i tehničke robe izuzetno skupa, kontigenti se zaustavljaju na granici, plaća se 'ležarina' za kamione i proces traje i mesecima. Zbog ovakvog postupka svaki proizvod koji se uveze u Srbiji mora da bude skuplji nego u maticnoj zemlji iz koje je uvezen, jer značajno povećava troškove trgovaca", piše u saopštenju.
Mreža za poslovnu podršku ocenjuje da Srbija ima najneprilagođenije propise u trgovini i kod uvoza robe u regionu, jer su i Makedonija, Crna Gora i BiH u značajnoj meri reformisale nasleđene propise iz vremena bivše Jugoslavije, dok u Srbiji, ne samo da nije redukovan broj propisa, nego su uvedene desetine novih posle 2001. godine.
U istraživanju su, kako je navedeno, obuhvaćeni mlečni proizvodi, meso rinfuzno, mesne prerađevine, testenine, bezalkoholni napici, konditorski proizvodi, ženska konfekcija, muška konfekcija, dečja odeća, obuća za odrasle, televizori, računarska
