U Srbiji je hleb veoma važna namirnica i jede se mnogo više nego u ostalim zemljama Evrope i regiona, a podaci govore da oko 70 odsto stanovništva najradije bira belu veknu.
U Srbiji i Rusiji, dočekati nekoga hlebom i solju simbol je dobrodošlice.
U skandinavskoj tradiciji, ako dečak i devojčica jedu istu veknu, zaljubiće se jedno u drugo.
Hleb je verovatno jedina namirnica koju jedu svi ljudi, bez obzira na rasu, kulturu i religiju.
Kombajnu je potrebno devet sekundi da požanje dovoljno pšenice za 70 vekni hleba.
Oto Fredrik Rohveder je 1928. godine izmislio prvu mašinu za sečenje hleba. U Velikoj Bitaniji se rezani hleb prvi put pojavio tridesetih godina prošlog veka.
Marfijev zakon kaže - šanse da hleb namazan džemom padne na tepih baš na tu stranu, proporcionalne su ceni tepiha.
Verovanje kaže da ko god pojede poslednje parče hleba u kući, treba da poljubi kuvaricu/kuvara.
U Srbiji, svaki stanovnik prosečno pojede 107 kilograma hleba godišnje.
Hleb se javlja kao ritualni predmet u većini obreda Slovena: kada se rodi dete, ženidbu ili udaju, kućnu i seosku slavu ili godišnje praznike.
