Srbija, zajedno sa Finskom, Estonijom, BiH i Makedonijom, spada u najugroženije zemlje u slučaju dugotrajnog poremećaja u snabdevanju ruskim gasom tokom zime, pokazuje test opterećenja snabdevanja gasom Evropske komisije,
Izveštaj uključuje konkretne kratkoročne preporuke za najugroženije članice EU i susedne zemlje.
"Izveštaj pokazuje da ne čekamo, već radimo sve što je u našoj moći da se pripremimo. Po prvi put imamo jasnu sliku rizika i mogućih rešenja. Ako radimo zajedno, budemo solidarni i primenimo preporuke iz izveštaja, ni u jednom domaćinstvu u EU neće biti hladno ove zime", izjavio je potpredsednik Komisije nadležan za energetiku Ginter Etinger.
Baš kao i 2009. godine, rusko-ukrajinski spor dovodi u pitanje snabdevanje EU gasom, a s obzirom na to da se bliži zima, Komisija je želela da stvori jasnu sliku o tome gde se mogu pojaviti najveći nedostaci i na koji način se mogu ublažiti.
Izveštaj prikazuje i rezultate vežbi simulacije sprovedenih u 38 evropskih država, uključujući države članice EU i susedne zemlje gde se analiziraju različiti scenariji, a posebno onaj koji uključuje potpunu obustavu uvoza ruskog gasa u EU na period od šest meseci.
Dugotrajna obustava snabdevanja bi značajno uticala na EU, a najviše bi bile pogođene članice EU i države istočne Evrope, a procenjuje se da bi Finskoj, Estoniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji nedostajalo najmanje 60 procenata od potrebne količine gasa.
"Ako države sarađuju, a ne usvajaju isključivo mere na državnom nivou, gas će biti uskraćen manjem broju potrošača", navodi se u izveštaju.
Vodeći princip mora biti tržišni pristup, gde će netržišne mere biti sprovođene samo kada tžište zakaže, kaže se u izveštaju u kom se navode i konkretne preporuke o kratkoročnim merama za najugroženije članice EU i susedne zemlje.
Test opterećenja snabdevanja gasom je prva konkretna akcija u pogledu kratkoročnih mera energetske sigurnosti, koja je usledila nakon što je Evropska komisija u maju usvojila Evropsku strategiju o energetskoj sigurnosti.
Konkretne preporuke će pratiti mere predviđene Strategijom kako bi se poboljšala sigurnost snabdevanja u EU, što znači: kompletiranje unutrašnjeg energetskog tržišta, povećanje energetske efikasnosti, diversifikacija spoljnih izvora snabdevanja i eksploatacija autohtonih izvora energije, odnosno fosilnih i nefosilnih goriva.
EU uvozi 53 odsto energije koju koristi, a energetska zavisnost se odnosi na sirovu naftu (90 odsto), prirodni gas (66 procenata), čvrsta goriva (42 odsto) i nuklearno gorivo (40 odsto), a skoro polovina primarne potrošnje energije u EU (48 odsto) odlazi na zagrevanje prostorija i vode.
