Izem ti studije bez domskog života

"Ako nisi živeo u domu kao da nisi studirao", često kažu studenti - domci. U čemu je draž života u domu, šta je teže ili lakše ovim mladim ljudima na putu do samostalnosti istraživao je MONDO.

Izem ti studije bez domskog života    Foto: MONDO, Stefan Stojanović

Studentski život bogatiji je ukoliko se provede u studentskom domu, tu se stiču prijateljstva za ceo život i uče važne životne lekcije. Akademce zbližavaju iste muke, ali i zajedničke radosti. Jedni drugima su pokretač za učenje i ređenje visokih ocena u indeksu, ali ipak najviše se ceni ona "desetka iz drugarstva."

"U domu Karaburma sam jer su mi tu dve drage koleginice Danica i Ana. Viđamo se svakoga dana, pijemo kafu, a najviše od svega volimo zajedno da učimo. Nekada se učenje pretvori u "čavrljanje" ali uglavnom smo revnosni i završavamo svoje obaveze na vreme", kaže kroz osmeh Nebojša, student Filozofskog fakuleta koji živi u ovom domu već četiri godine, i koji ne krije da konkuriše za ovaj dom i zbog blizine fakulteta.

Matea Jović, bruscoškinja iz Niša, oduševljena je životom u domu, a do pre samo dve nedelje bila je vrlo skeptična.

"Sve je super…Cimerka mi je zaista sjajna, a vidim da se i ljudi ovde baš druže. Upoznala sam već veliki broj njih i baš je zabavno sretati ih svakog dana. Ovde su svi, kako su mi stariji student rekli, kao mala porodica", priča Matea.

Katarina Pešić iz Ivanjice, inače studentkinja Farmaceutskog fakulteta, kaže da je za četiri godine živela u dva doma i da ne može da zamisli sebe u nekom privatnom stanu.

"Potpuno mi odogovara život u domu jer imam uslove za učenje , a ujedno i obogaćujem svoj društveni život. Najčešće učim u čitaonici, jer nekako imam najbolju koncentraciju i mir, ali me i drugi koji uče tamo podstiču da radim", kaže smejući se Katarina, stanaraka doma "4. April".

Ova studentkinja je posebno srećna jer joj je fakultet blizu doma i što su mnoge njene kolege upravo i njene komšije u ovom “gradiću.”

"Mnogo mi znači što sam stalno u kontaktu sa kolegama sa fakulteta jer ih svakodnevno srećem po hodnicima, u čitaonici, pa razmenjujemo skripte, beleške, informacije."

Akademci kažu da sa prvim sumrakom kreće okupljanje po sobama i ono najslađe u domskom životu.

"Posle napornog dana, obaveza na fakultetu i učenja, kada više niko nema snage i koncentracije, čujemo se telefonom i dogovorimo u kojoj sobi se nalazimo", kaže Katarina i dodaje:

"Glasna muzika i galama je zabranjena, ali i toga ima kada pravimo domske žurke u klubu u podrumu zgrade."

Upravnik doma "4. april" Žaljko Filipović ističe da se žurke u klubu prave obično kada se slavi diplomiranje ili rođenadan.

"To takođe, mora da im se odobri i vreme do kada se pušta muzika je ograničeno – do 12 časova, kao u lokalima u gradu. Inače, često se okupljaju u TV sali gde ima i vajrles, pa tu donesu laptopove, neki gledaju televozor, ali i igraju stoni tenis, slušaju muziku. Nedavno su organizovali i pozorišnu predstavu i to je zaista sjajano”, kaže Filipović.

Izem ti studije bez domskog života    Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

GOSTI DOBRODOŠLI, ALI PRAVILA SU PRAVILA

Domcima nije uskraćeno ni druženje sa prijateljima, rodbinom iz mesta iz kojih su došli, jer oni mogu da ih posećuju i borave u domu čak i po nekoliko dana.

"Drugari ili drugarice mogu da dođu na prenoćište kod naših stanara, ali to mora da se prijavi kod mene. Te posete uglavnom odobrim, ali se dešava, ako su ranije mladić i devojka iz doma prekršili pravila, da i ne budu dozvoljene", kaže za MONDO upravnik doma "4.april" Željko Filipović.

On ističe da je za svaku posetu neophodna saglasnost cimera ili cimerke, kao i da je moguće da neko boravi u domu i do 10 dana, ali se to se plaća 210 dinara po danu.

"Za porodicu je prvih sedam dana besplatno, dok se preostala tri dana plaćaju. Čak smo dozvolili mogućnost i rodbini iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, jer ovde ima i studenata i iz tih zemalja, da mogu da dođu kod dece, ali njihov boravak moramo da prijavimo MUP-u", objasnio nam je Filipović.

Studenti kažu da iako u domovima postoji obezbeđenje, kamere i što se strogo kontroliše ulazak svih koji nisu "domci", oni se ne osećaju neprijatno i navikli su na silne procedure kao što je provera na ulasku, otkucavanje ID čip kartica.

"Isprva sam mislila da će mi to biti veliki problem- ta kontrola, pa posete, ali nije uopšte strašno. Ovde sam dve nedelje i već su mi prijatelji iz Niša bili u poseti, kao i roditelji. Baš je opušteno. Ako si korektan i poštuješ vreme određeno za posete, nije problem", kaže brucoškinja Matea.

Inače, vreme jednodnevnih poseta je ograničeno, odnosno, gost do 23.30 mora da izađe iz sobe i odajvi se na portirnici gde se i prijavio i ostavio dokumenta. Neki domovi su manje tolerantni, a drugi više pa ne prave problem ako neko ostane i koji minut duže.

"Imali smo problema zbog ostajanja duže od 23. 30 , a to je najčešći razlog zbog kog neki stanar dobije opomenu ili ukor, što nije ništa strašno. Naravno ima mnogo težih situacija i za nekoliko osoba je ulaz u dom strogo zabranjen jer su napravili ozbiljan prekršaj", kazao nam je upravnik doma "4. april".

Izem ti studije bez domskog života    Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

USLUGA KAO U HOTELU: FRIZER, FITNES, PERIONICA...

Kada kažemo studentski dom, mnogi prvo pomisle "soba dva sa dva", čitaonica, menza... Ipak ne svodi se sve samo na "štraftanje" između sobe i čitaonice, druženja na hodnicima i povremeno u "studentskom klubu".

Studentima je na raspolaganju mnogo toga za razmrdavanja duha i tela, završavanje obaveza –bilo oko fakulteta, bilo da su bolesni ili sl. Ako izuzmemo Studentski grad, koji je zaista "grad u malom u kom živi 4.000 stanara, studenti u mnogim drugim domovima mogu da vežbaju u teretani, da plešu, da idu na fitnes, posete frizera, trknu do prodavnice, ambulante, odnesu veš u perionicu - sve to, a da i ne izađu iz doma.

U svakom domu postoji fotokopirnica, studentima preko potrebna, a u većini i prodavnica mešovite robe, ili čak više njih. U domskim kafićima mogu da popiju piće i da se druže, ali po potrebi i uče.

"Super je što imamo kafić u sklopu doma. Ponekad se i preslišavamo dok pijemo piće, jer u čitaonici ne možemo", rekla nam je jedna studentkinja.

U nekim domovima postoji teretana – ne baš sveže okrečena i sa najmodernijim spravama, ali svakako dobro mesto za rekreaciju studenata i to po prilično pristupačnim cenama, od 500 do 800 dinara. Studentima je olakšano i to što ne moraju da vežabaju u tačno određenom terminu već kada njima to odgovara, što je, kako su nam rekli, u domu "Karaburma" i "4.april" uglavnom u popodnevnim satima.

Za one koji ne vole da se dižu tegove, trče na traci ili vežbaju trbušnjake, tu su i sale za stoni tenis, a cena je skoro pa simbolična.

Stanarina do 2.200, a za hranu 5.000 dinara

Cena mesečnog smeštaja u studentskim domovima kreće se do 2.200 dinara, u zavisnosti od kategorije sobe. nekoliko stotina studenata smeštaj plaća i po ekonomskim cenama - od 7.000 do 9.000 dinara. Mladići i devojke koji se školuju o trošku države su privilegovani i kada je reč o ishrani, jer obroke plaćaju duplo jeftinije od onih koji sami plaćaju studije. Na mesečnom nivou student za sva tri obroka izdvoje oko 5.000 dinara, što što je daleko povoljnije u odnosu na bilo koji drugi organizovani vid ishrane. Doručak je 40 dinara, ručak 72, a večera 59 dinara. Samofinansirajući student za doručak izdvajaju 95 dinara . a za ručak i večeru 205, odnosno 175 dinara.

"Poželjno je samo da student na vreme rezervišu sto ako žele da igraju, jer stolova ima nekoliko", rekla nam je Rajka iz obezbeđenja u domu "Karaburma".

U domu "4. april" postoji čak i fiskulturna sala, što je kako kaže upravnik, specifičnost tog doma.

"U sali se igra košarka , fudbal, odbojka.  Ponekad nam dolaze i studenti organizovano sa mnogih fakulteta. Za naše stanare postoje posebni termini kada mogu da igraju, a i cena zakupa je , naravno, povoljnija", kaže Filipović i dodaje:

"Naše studentkinje igraju i folklor, pohađaju časove plesa i fitnesa. Same su se organizovale. Jedna od njih je prvakinja u karateu, ali zna i o fitnesu ponešto, tako da vodi druge devojke. I jedno kulturno umetničko društvo vežba ovde, pa tako naši studenti mogu da se priključe."

U domu "Karaburma" studenti mogu i da se ošišaju, a da ne mrdnu iz zgrade, a cene su, kaže frizer "Pivač" - studentske.

"Dnevno prođe desetine studenata, ali ih ne ošišam sve", kaže frizer i ističe da su mu najčešće mušterije mladići.

Ono što domcima olakšava život je svakako i perionica veša, gde studenti mogu da odnesu prljav veš i osuše ga.

"Imamo 35 mašina za pranje i sušenje veša i uvek su u pogonu. Studenti baš koriste ovu uslugu, iako za sušenje moraju da izdvoje 130 dinara, a za pranje 150 dinara", rekla nam je radnica u vešernici u domu "Karaburma."

Izem ti studije bez domskog života    Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

U MENZAMA UVEK PUNO

Velika povoljnost za sve studente, posebno domce je studentska menza, jer oni koji su na budžetu, za 5.000 dinara mogu da se hrane ceo mesec. Naravno, ne sviđa se svima sve. Neki kažu da je hrana previše masna, drugi da je sve manje raznovrsna – povezuju to i sa krizom i smanjenim budžetom. Međutim, činjenica je da je više akademaca koji između pekara, restorana brze hrane i domaće kuhinje u menzama, biraju poslednje.

Ovo je ipak najjeftiniji način ishrane za studente, a o tome svedoče i pune menze i redovi.
Najveća gužva je, kažu, u menzi Kralj Alaksandar I, poznatijem kao "Lola". 
"Uf, tamo je super hrana, ali se dugo čeka u redu. Sjate se svi sa Arhitekture, Elektrotehničkog, Pravnog",  kaže Milica, stanarka doma Karaburma.

Osim ove menze student rado odlaze i u restoran u Studentskom gradu i domu Rifat Budžević, jer , kako su nam rekli, tamo je mnogo veći izbor hrane.

"Jela sam u većini menzi i sve je to manje više slično, ali u Rifatu se definitivno najbolje jede. Ono što mi je najgore je kada sam mrtva gladna…dođem u menzu, a ono nema ništa..Ili je već pojedeno ili nije ni bio neki raznovrstan meni tog dana", kaže za MONDO Tijana, studentkinja Saobraćajnig fakulteta i stanarka doma "4. april".

Ipak, kaže Tijana, kada sprema ispite, ne pita šta ima da se jede i da li je "baš po njenom ukusu", već se spusti dole, na brzinu pojede obrok pa se vraća u sobu da uči.

"To mi je najbrže svakako. Ponekad kada mi se nešto ne svidi odem prekoputa pa naručim roštilj, ali ne možeš ni to stalno jesti. Valja pojesti nešto kuvano", smeje se Tijana.

I Marko koji je redovan posetilac menze u "4. aprilu", ali i drugih studentskih restorana kaže da ta hrana može da bude i bolja.

"Stvarno je ponekad masna..Ne kažem to samo ja. I nekako se jela vrlo često ponavljaju..Al, da ne grešim dušu za te pare…Ma, kuvarice su nam zlatne", kaže Marko.

Za razliku od njih Nebojša Marković, student Filozofskog fakulteta, kaže da mu je hrana u studentskim restoranima super.

"Najlakše mi je da jedem u menzi u domu na Karaburmi gde i živim. Zaista je hrana ukusna. Možemo da biramo uvek između nekoliko jela. Svako od nas nešto manje, nešto više voli, ali nikada nisam izašao gladan", kaže Nebojša.

U studentskim restoranima pak, kažu da je meni za sve restorane isti i da studenti mogu da biraju između više jela.

"Svakoga dana ne meniju za svaki obrok u ponudi je pet - šest jela. Studenti mogu da biraju između nekoliko vrsta variva, mesa, ribe , čorbi. Za doručak se studentima se, između ostalog, nudi puter ili margarin i marmelada, šunka, sir, prženice, viršle, burek, pašteta", rekla nam je Branka Kuzmanović, referent zadužen za restorane u domu "4. april".

Izem ti studije bez domskog života    Foto: Mondo/ Stefan Stojanović

MOĆNA ČIP KARTICA

Studentima su, zahvaljujući kartici sa jedinstvenim brojem ,na kojoj su pored fotografije, matičnog broja i naziva fakulteta, otvorena sva vrata. Ne samo što im olakšava identifikaciju na portirnici, već sa ovom, kako je neki zovu, "moćnom karticom" mogu da plate i stanarinu, kupe obroke, zaduže domski inventar, prijave prenoćište, izvade lekarsko uverenje i plate troškove lečenja, pranje veša. Ponegde se i vrata soba otvaraju pomoću ovih kartica.

"Uf, kartica je čudo jer ne moram da petljam sa indeksom , ličnom kartom, bez problema ulazim u čitaonicu, u muški paviljon, zadužujem stvari,  i što je jako bitno sve moje aktivnosti se beleže", kaže Marko, stanar doma "Karaburma".

Upravnik ovog doma na Karaburmi Branislav Glođović kaže da su zahvaljujući kartici evidentira sve i da pruža dobar uvid u plaćanje stanarine, bonova za ishranu, a da je posebno važna zbog bezbednosti.

Domce čuva nekoliko redara, portir, a i video nadzor beleži sve koji prođu kroz vrata doma.

Ono što je karakteristika svakog studentskog doma je da mladići i devojke borave ili na različitim spratovima, ili u potpuno različitim paviljonima.

Sobe, su najčešće dvokrevetne i trokrevetne, međutim ima i "samica", što većini studenata i ne odgovora.

Kupatila su ili u sobama ili zajednička - bilo za ceo sprat, ili ih dele stanari dve - tri sobe.

Većina studenata kaže da im ne smetaju zajednička kupatila, neki čak i da je to super , jer kada su kupatila u sobi to zna i da smrdi, ima buba. Više se i družimo", kaže jedna studentkinja.

Sve vesti