List “Gardijan” navodi da priznanje britanske vlade proizilazi iz dokumenata prosleđenim telu zaduženom za nadgledanje rada britanske obaveštajne agencija GCHQ, koja je pandan američkoj NSA.

Dokumenta otkrivaju "tajne aranžmane" dve partnerske agencije, prenosi "Gardijan" i podseća da su podatke o tajnim poslovima tražile organizacije - Amnesti internešenel, Liberti i Prajvasi internešenel posle objavljivanja informacija do kojih je došao bivši obaveštajac Edvard Snouden.

U odgovoru vlade stoji da Britanija može da prikuplja "neselektovane", a to znači - sirove i neanalizirane obaveštajne podatke od partnera iz inostranstva bez ikakvog naloga ukoliko "iz tehničkih razloga nije moguće obezbediti komunikaciju na osnovu nalogu" i ako je "neophodno i podesno" za obaveštajne agencije da dođu do informacija.

Tom odredbom je dozvoljeno prikupljanje ogromne količine materijala, uključujući i komunikaciju među britanskim građanima.

"Gardijan" navodi da u dokumentu eksplicitno piše da "nalog nije potreban u svim slučajevima u kojima bi od neke strane vlade mogle da budu tražene neanalizirane presretnute komunikacije".

To pravilo se odnosi i na podatke o komunikacijama koje se šalju britanskim agencijama iako ih one nisu tražile.

Tri pomenute organizacije za ljudska prava ističu da je ovo priznanje u potpunoj suprotnosti sa tvrdnjama parlamentarnog Komiteta za obaveštajne poslove i bezbednost koji je u julu prošle godine saopštio da je traženje naloga, koji potpisuje ministar, na snazi kad god GĆQ traži informacije od SAD.

Prikupljeni podaci mogu da budu čuvani do dve godine, što je isti vremenski rok kao i za podatke koje prikupi sama GCHQ.