Rusija smanjuje isporuku gasa Srbiji!?

utin je tu odluku doneo nezadovoljan ishodom posete Beogradu, jer je premijer Srbije Aleksandar Vučić odbio da potpiše protokol kojim se reguliše vraćanje duga za ruski gas do marta meseca sledeće godine, u iznosu od oko 200 miliona dolara. Premijer je, tvrde Danasovi izvori bliski Vladi Srbije, odbio da potpiše garancije da će Srbija do marta vratiti taj dug, jer smatra taj Putinov zahtev neumesnim i nefer, s obzirom na činjenicu da Rusija preko Naftne industrije Srbije uveliko profitira na Srbiji.

Nezadovoljan odbijanjem premijera da potpiše protokol o vraćanju duga u naredna četiri meseca, Putin je dva dana nakon posete Srbiji, odlučio da smanji isporuku gasa za trećinu od ukupnih dogovorenih količina. Kako saznajemo iz pouzdanih izvora, Vučić je Putinu kao razlog za odbijanje da potpiše obavezujući dokument, kojim bi Srbija trebalo da vrati dug do marta sledeće godine, naveo činjenicu da Rusija uzima ogroman profit preko NIS, što je omogućio štetan ugovor o prodaji te kompanije sklopljen između Rusije i Srbije 2008. godine.

Aleksandar Vučić je o svemu ovome obavestio članove Vlade Srbije na poslednjoj sednici. Prema utiscima koje su nam preneli naši sagovornici, premijer je bio ljut zbog Putinovog zahteva da Srbija vrati 200 miliona dolara do marta 2015. Vučić je, tvrde Danasovi izvori, rekao i da je jako razočaran odlukom Putina da smanji isporuke gasa Srbiji.

Kako saznajemo, Aleksandar Antić, ministar energetike, trebalo bi da napiše protestno pismo ruskoj kompaniji zaduženoj za isporuke gasa.

Podsetimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo je, 11. avgusta ove godine, Radnu grupu za preispitivanje prodaje Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gaspromnjeft. NIS je privatizovan u decembru 2008, kao deo paketa iz energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji je sklopljen godinu dana ranije, u vreme vlade Vojislava Koštunice. Prodaju su ugovorili tadašnji premijeri dve zemlje, Mirko Cvetković i Dmitrij Medvedev, a garanciju da će se posao završiti potpisali su predsednici Boris Tadić i Vladimir Putin. Detalje transakcije u direktnim pregovorima utvrdio je pregovarački tim koji je imenovala Vlada, na čijem je čelu bio Borisav Stefanović, aktuelni potpredsednik DS, a član Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa.

Većinski udeo u NIS prodat je za 400 miliona evra. U javnosti se u vreme prodaje osporavala cena za 51 odsto akcija, koja je, tvrdili su mnogi, daleko ispod procenjene vrednosti cele kompanije, koja se kretala oko dve milijarde evra. Tadašnji državni vrh je kao jedan od razloga za privatizaciju NIS po niskoj ceni pravdao i spoljnopolitičkom podrškom Rusije koju je Srbija imala u vezi sa navodnim očuvanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu.

utin je tu odluku doneo nezadovoljan ishodom posete Beogradu, jer je premijer Srbije Aleksandar Vučić odbio da potpiše protokol kojim se reguliše vraćanje duga za ruski gas do marta meseca sledeće godine, u iznosu od oko 200 miliona dolara. Premijer je, tvrde Danasovi izvori bliski Vladi Srbije, odbio da potpiše garancije da će Srbija do marta vratiti taj dug, jer smatra taj Putinov zahtev neumesnim i nefer, s obzirom na činjenicu da Rusija preko Naftne industrije Srbije uveliko profitira na Srbiji.

Nezadovoljan odbijanjem premijera da potpiše protokol o vraćanju duga u naredna četiri meseca, Putin je dva dana nakon posete Srbiji, odlučio da smanji isporuku gasa za trećinu od ukupnih dogovorenih količina. Kako saznajemo iz pouzdanih izvora, Vučić je Putinu kao razlog za odbijanje da potpiše obavezujući dokument, kojim bi Srbija trebalo da vrati dug do marta sledeće godine, naveo činjenicu da Rusija uzima ogroman profit preko NIS, što je omogućio štetan ugovor o prodaji te kompanije sklopljen između Rusije i Srbije 2008. godine.

Aleksandar Vučić je o svemu ovome obavestio članove Vlade Srbije na poslednjoj sednici. Prema utiscima koje su nam preneli naši sagovornici, premijer je bio ljut zbog Putinovog zahteva da Srbija vrati 200 miliona dolara do marta 2015. Vučić je, tvrde Danasovi izvori, rekao i da je jako razočaran odlukom Putina da smanji isporuke gasa Srbiji.

Kako saznajemo, Aleksandar Antić, ministar energetike, trebalo bi da napiše protestno pismo ruskoj kompaniji zaduženoj za isporuke gasa.

Podsetimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo je, 11. avgusta ove godine, Radnu grupu za preispitivanje prodaje Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gaspromnjeft. NIS je privatizovan u decembru 2008, kao deo paketa iz energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji je sklopljen godinu dana ranije, u vreme vlade Vojislava Koštunice. Prodaju su ugovorili tadašnji premijeri dve zemlje, Mirko Cvetković i Dmitrij Medvedev, a garanciju da će se posao završiti potpisali su predsednici Boris Tadić i Vladimir Putin. Detalje transakcije u direktnim pregovorima utvrdio je pregovarački tim koji je imenovala Vlada, na čijem je čelu bio Borisav Stefanović, aktuelni potpredsednik DS, a član Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa.

Većinski udeo u NIS prodat je za 400 miliona evra. U javnosti se u vreme prodaje osporavala cena za 51 odsto akcija, koja je, tvrdili su mnogi, daleko ispod procenjene vrednosti cele kompanije, koja se kretala oko dve milijarde evra. Tadašnji državni vrh je kao jedan od razloga za privatizaciju NIS po niskoj ceni pravdao i spoljnopolitičkom podrškom Rusije koju je Srbija imala u vezi sa navodnim očuvanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu.

utin je tu odluku doneo nezadovoljan ishodom posete Beogradu, jer je premijer Srbije Aleksandar Vučić odbio da potpiše protokol kojim se reguliše vraćanje duga za ruski gas do marta meseca sledeće godine, u iznosu od oko 200 miliona dolara. Premijer je, tvrde Danasovi izvori bliski Vladi Srbije, odbio da potpiše garancije da će Srbija do marta vratiti taj dug, jer smatra taj Putinov zahtev neumesnim i nefer, s obzirom na činjenicu da Rusija preko Naftne industrije Srbije uveliko profitira na Srbiji.

Nezadovoljan odbijanjem premijera da potpiše protokol o vraćanju duga u naredna četiri meseca, Putin je dva dana nakon posete Srbiji, odlučio da smanji isporuku gasa za trećinu od ukupnih dogovorenih količina. Kako saznajemo iz pouzdanih izvora, Vučić je Putinu kao razlog za odbijanje da potpiše obavezujući dokument, kojim bi Srbija trebalo da vrati dug do marta sledeće godine, naveo činjenicu da Rusija uzima ogroman profit preko NIS, što je omogućio štetan ugovor o prodaji te kompanije sklopljen između Rusije i Srbije 2008. godine.

Aleksandar Vučić je o svemu ovome obavestio članove Vlade Srbije na poslednjoj sednici. Prema utiscima koje su nam preneli naši sagovornici, premijer je bio ljut zbog Putinovog zahteva da Srbija vrati 200 miliona dolara do marta 2015. Vučić je, tvrde Danasovi izvori, rekao i da je jako razočaran odlukom Putina da smanji isporuke gasa Srbiji.

Kako saznajemo, Aleksandar Antić, ministar energetike, trebalo bi da napiše protestno pismo ruskoj kompaniji zaduženoj za isporuke gasa.

Podsetimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo je, 11. avgusta ove godine, Radnu grupu za preispitivanje prodaje Naftne industrije Srbije ruskoj kompaniji Gaspromnjeft. NIS je privatizovan u decembru 2008, kao deo paketa iz energetskog sporazuma sa Ruskom Federacijom, koji je sklopljen godinu dana ranije, u vreme vlade Vojislava Koštunice. Prodaju su ugovorili tadašnji premijeri dve zemlje, Mirko Cvetković i Dmitrij Medvedev, a garanciju da će se posao završiti potpisali su predsednici Boris Tadić i Vladimir Putin. Detalje transakcije u direktnim pregovorima utvrdio je pregovarački tim koji je imenovala Vlada, na čijem je čelu bio Borisav Stefanović, aktuelni potpredsednik DS, a član Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa.

Većinski udeo u NIS prodat je za 400 miliona evra. U javnosti se u vreme prodaje osporavala cena za 51 odsto akcija, koja je, tvrdili su mnogi, daleko ispod procenjene vrednosti cele kompanije, koja se kretala oko dve milijarde evra. Tadašnji državni vrh je kao jedan od razloga za privatizaciju NIS po niskoj ceni pravdao i spoljnopolitičkom podrškom Rusije koju je Srbija imala u vezi sa navodnim očuvanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta na Kosovu.