"Došlo je možda i zato što rešavanje pojedinih odnosa, pitanje granice na Dunavu ili pitanje međusobne saradnje kada je reč o gonjenju ratnih zločina ili uređenje imovinskih odnosa, traži neke delikatne odluke. Mi imamo međuvladina izaslanstva za svako od tih pitanja, ali kao da postoji neki strah... da sad zaista nešto od toga do kraja rešimo", izjavio je Josipović u intervjuu za N1.

Po njegovim rečima, na pitanju nestalih tokom rata 1991-95, koje je ključno pitanje, "ozbiljno se radi, ali su ozbiljni i rezultati ostvareni".

"Mi smo praktično u zadnjih pet-šest godina prepolovili broj ljudi kojima se ne zna sudbina. Isto tako, pogledajmo ekonomsku saradnju, pogledajmo bezbednosnu suradnju, pogledajmo isto tako trgovinske veze, kulturnu saradnju. Dakle, ogroman je napredak napravljen, ali, s druge strane, tim ne smemo biti zadovoljni", rekao je Josipović.

Josipović je ocenio da je posledica "snažnog otopljavanja odnosa" koji su pokrenuli on i bivši predsednik Srbije Boris Tadić to što je sada normalno da u Hrvatsku dolaze turisti iz Srbije, a da ljudi iz Hrvatske "odlaze u Srbiju da provedu vikend u nekom od dobrih lokala", da se igraju utakmice, a da se ne potuku navijači, da se sklapaju poslovi, dolaze delegacije, "čak evo i da imamo zajedničke vojne vežbe".

Na pitanje o tome da li "još postoje prepreke za vaš službeni susret s predsednikom Nikolićem", Josipović je rekao da su se već "službeno sastali, dakle nema nikakve prepreke", a redovno se sreću i na međunarodnim skupovima.

"Da, po pravilu, kao i s drugim zemljama, taj ciklus razmene službenih poseta je godinu dana, i negde će on verovatno opet tu negde pasti, nakon izbora (u Hrvatskoj). Biće sigurno i tih susreta", rekao je Josipović.

N1 je od predsednika Hrvatske zatražila i ocenu posete predsednika Rusije Vladimira Putina Srbiji krajem oktobra. Josipović je rekao da je ta poseta bila "ambivalentne prirode", ali to je "stvar Srbije i njenih odnosa".

"Međutim Srbija reflektira da bude članica EU i s jedne strane tu su sasvim sigurno imali određenu 'knedlu u grlu' - ako tako mogu reći, a s druge strane, treba i poštovati te neke posebne istorijske veze koje Srbija i Rusija imaju. Međutim, Srbija će morati doneti odluku", rekao je Josipović, napomenuvši da su danas "vrlo osetljivi odnosi Istoka i Zapada, Rusije, EU, NATO saveza”.

Srbija će tu, po njegovim rečima, "morati da postavi jasnu crtu gde počinje, a gde završava ta saradnja, a da ne prelazi pitanje svrstavanja, granicu svrstavanja".

"Mislim da je ohrabrujuće to da ipak, i bez obzira na možda i neke emotivne izlive koji su bili, ipak Srbija govori o svojoj evropskoj perspektivi, ali kažem u skladu s tim će morati da donese odluke", rekao je Josipović.

Hrvatski predsednik je u intervjuu ocenio da je ukrajinska kriza možda najozbiljnija od Drugog svetskog rata, i da je potencijal tog sukoba "strašan".

Prema njegovim rečima, to bi moglo dovesti "i do Trećeg svetskog rata, i onaj ko to ne vidi, nije ozbiljan".

Ako neko misli: "Sukobljavaju se, ali svi oni drže negde nogu na kočnici, pa će prikočiti kada dođe kritično - to nisu dobre teorije. Zašto? Zato jer istorija pokazuje da su kočnice često ili gotovo uvek znale da otkažu".

"Pogledajte kako je počeo Prvi svetski rat: Kao da neće, ali se za čas pretvorio u požar koji više niko nije mogao kontrolisati". rekao je Josipović.

"Mislim da je svako igranje vatrom je opasno. U Ukrajini su na iskušenju i načela međunarodnog prava, pitanje teritorijalnog integriteta, suverenosti, i tu je naša pozicija (Hrvatske) potpuno jasna..: mi apsolutno, ...vrlo jasno stojimo na stanovištu teritorijalnog integriteta, ali istovremeno upozoravamo na onu kočnicu... i zalažemo se za to da se konflikt što pre završi, a da Ukrajina postane država koja živi i radi kao i sve druge", rekao je predsednik Ivo Josipović u intervjuu za za novu regionalnu televiziju N1.