Ponta je, prema tim rezultatima, osvojio između 38,2 i 41,5 odsto glasova, dok je Joanisu pripalo između 31,2 odsto i 32,1 odsto glasova.

Joanis je potomak nemačke manjine i aktuelni popularni gradonačelnik Sibiua, grada u Transilvaniji.

Ponta i Joanis će se, najvjerovatnije, naći u drugom krugu izbora za predsednika, koji će biti održan 16. novembra.

Odlazeći predsednik Trajan Basesku, ocenio da bi sledeći predsednik trebalo da nastavi da radi na poboljšanju vladavine zakona.

Basesku, koji je tokom izborne kampanje optuživao Pontu da je bivši špijun, ne može da se kandiduje za treći petogodišnji mandat.

Basesku, poznat po otvorenim i često kritičkim komantarima o političarima i rumunskom pravosudnom sistemu, takođe je rekao da je Rumuniji potrebna "druga vrsta predsednika", prenose rumunski mediji.

"Potreban nam je predsednik koji će konsolidovati vladavinu zakona", istakao je Basesku.

Ponta je, pošto je danas glasao, izjavio da je potpuno siguran da će, posle 25 godina od kada je Rumunija dostigla slobodu, uspeti da dovrši tranziciju koja, kako se čini, nema kraja.

"Potpuno sam uveren i veoma optimističan, da, 25 godina pošto smo dostigli slobodu, što je većina nas veoma želela - tada sam imao samo 17 godina - možemo da dovršimo tranziciju kojoj se naizgled ne vidi kraj", ocenio je Ponta.

On je dodao da misli da će već ove zime Rumunija biti "prava demokratska zemlja, evropska zemlja i da će, deset godina posle ratova i destrukcije moći da se posveti izgradnji".

"Gradićemo u Bukureštu, u Transilvaniji i u Moldaviji, kao i za sve Rumune van granica jer, ponavljam, posle ratova i destrukcije potrebna nam je obnova", naglasio je Ponta.

Kandidat Narodne partije - Dan Diakonesku, rekao je da glasa za potpune promene i da se nada da će Rumuni, za poslednjih 20 godina, bar jednom glasati protiv siromaštva.

Na predsedničkim izborima u Rumuniji učestvovalo je 14 kandidata.

Novog predsednika Rumunije očekuju brojni izazovi, pre svega na polju ekonomije koja je u recesiji i u borbi protiv široko rasprostranjene korupcije, ocenjuju analitičari.

Predizbornu kampanju obeležile su brojne krivične prijave, uzajamna optuživanja i najave korupcionaških istraga protiv mnogih saradnika premijera Ponte.

Iako premijer ima izvršna ovlašćenja, predsednik imenuje premijera, sudije, tužioce, šefove obaveštajnih službi i može da zaustavi vladine predloge.