Sezona je berbe kupusa u Futogu, a na poljima pretežno penzioneri. Savili stara leđa nad beskrajem glavica, marljivo seku i tovare.
Ne može poljoprivrednik da se odmori ni u penziju kad ode, suđeno mu je da radi na zemlji, pa makar ga njiva više ni ne vuče. Tako smo u Futogu, na seči kupusa, jer reći će vam ovdašnji seljaci kupus se ne bere, no se seče, zatekli pretežno penzionere iz okolnih mesta. Došli su ovde da dopune ionako mizerne penzije, sa još po 2.000 dinara dnevnice.
"Gde su vam mladi?", pitamo ih. "Spavaju ćeri", odgovara baka od 75 godina.
Pomislimo subota je, možda su se zarakijali. "Nisu se dete zarakijali, nego neće da ustanu za 2.000 dinara ni radnim danima", kaže nam ova baka iz Veternika na "privremenom radu" u Futogu.
Veli, njoj nije teško, a svaka para joj dobro dođe. Valjda i da tutne spavalici kad "dođe sebi".
"Radi se od sedam ujutru do 17 sati, odnosno za dana", kaže baka i objašnjava nam kako se seče kupus.
A pred nama nepregledno polje glavica. Oko glavice veliko "slonovsko" lišće. Kupus se odseče iznad zemlje, ovo krupno lišće se skine, a čiste, bele glavice slažu se "na piramide". Posle se prođe traktorom i sve to natovari u prikolicu. Ni to što ostane posle seče se ne baca, nego se sa zemljom preore, da hrani sledeći rod.
Vlasnik ove njive Slavko Labus objašnjava nam da on sadi samo futoški kupus, a prodaje ga u Novom Sadu, na Klisi, stalnim mušterijama.
"Ovde, ispred kuće gde sad sečemo, imam pola jutra (5.700 metara kvadratnih, odnosno oko 57 ari) pod kupusom. Poteraću to za Novi Sad, a praktično sam ga već rasprodao stalnim mušterijama. Naplaćujem ga 20 do 25 dinara za kilogram", kaže Labus, što ispada i niža cena jer smo usput u Futogu videli da se ovaj autohtoni kupus prodaje i za 30 dinara po kilogramu.
Radnici su mu, kaže odlični, iako su u godinama:
"Iskustvo je to, znaju kako se radi. Možda su sporiji zbog godina, ali bar kvalitetno odrade posao. Plaćam ih odmah, na ruke", kaže Labus i dodaje da "ova ekipa" za njega radi već godinama.
Pojedini "stručnjaci" za kiseljenje kupusa vele da je dobro da se futožanin malo smrzne, pre nego što se zaroni u vodu i so, od kojih će fermentacijom nastati raso. U Futogu kažu da je to besmislica. "Kada se kupus odseče, mora da odstoji dva dana, da upije vlagu sa polja. Posle toga spreman je za kiseljenje, a mraz bi ga sparušio", kažu nam Futožani.
Drugi mit odnosi se na izbor soli. Domaćice u gradu tvrde da bez "tuzlasnke sitne" kiseljenje neće uspeti. Sa time se i futoške domaćice slažu, ali imaju jedan savet: "Kad kupujete tuzlasnku sitnu so, ne kupujte na veliko, nego više kutija od po kilo. Ona u velikim pakovanjima nije ista. Morska so vam takođe nije dobra za kupus", tvrdi supruga vlasnika polja kupusa Slavka Labusa i podseća da je pretakanje rasola obavezna radnja.
I dok pričamo sa "gazdom", evo bake, naše prve sagovornice. U rukama s ponosom nosi jednu glavicu – odabrala je "majku", kupus koji će dati seme za sledeću sadnju.
Kako su nam objasnili, ova glavica, sa korenom dugim dvadesetak centimetara, biće ponovo posađena, a na nju će nabacati zemlju, pa će pod tom kupolom "spavati" do februara.
"U februaru ćemo otkopati glavicu i od gore je zaseći, a u unutra ćemo naći seme. Seme se sadi u leje, za rasad, pa kad nikne oko 20-30 "centima", opet se u njivu presađuje u julu. Čim se presadi mora obilno da se zalije. Bere se krajem oktobra, kad se i kiseli. Futoški kupus je osetljiv, mora da se prska i zaliva često ako je sušna godina. Ova, bogme, nije bila takva, naprotiv. Ovoliko kiše mu ne prija, pa su ove godine i glavice manje, a i bile su bolešljivije", kaže Labus.
Na velike padavine žali nam se i Nevenka Plavšić, koju smo zatekli kako uz put Novi Sad-Futog prodaje ovogodišnji rod. Ona sadi holandski hibridni i futoški kupus. Ovaj drugi košta 30 dinara kilogram, a cena holandskog se kreće oko 20-25 dinara.
"Sadimo na 1,5 jutara zemlje, ali ove godine smo imali velike troškove zbog vlage. Samo na prskanje smo dali 68.000 dinara, plemenjača ubi, a prodaja loše ide. Ranijih godina umela sam za par sati da prodam celu ovu prikolicu, a sada stojim već tri sata, a ni trećina nije otišla", jada nam se Nevenka, nekada radnica "Centroslavije", koja se sa porodicom u potpunosti posvetila poljoprivredi od kada je ostala bez posla.
"Sadimo kupus, krompir, papriku, ali slaba vajda. Teško je sa otkupom proizvoda", kaže Nevenka i dodaje da su prošle godine posadili industrijsku papriku, silan novac dali za hibridno seme, a evo još ne mogu da nađu kuca.
Nevenka nam je objasnila i zašto je futoški kupus toliko poseban:
"Pogledaj ovj list", pokazuje Nevenka primerak "futožanina", "gotovo je proziran". Kada ga je uporedila sa "holanđaninom" razlika je drastična, list deblji, žila jača. Na oko se vidi da nikada ne bi bio tako dobar za kiseljenje. Ali "holnadez" ima svojih prednosti: "izdržljjiviji je, otpornii na vlagu i dugo se bere, pa i kad zaveje možemo da ga sečemo u polju i teramo na pijac", objašnjava Nevenka.
A hoće li do sledeće godine, kada opet rodi, oni mladi s početka priče da se uzmu u pamet i porane na njivu, videćemo. Samo da baku zdravlje posluži, da im prenese znanje kako se kupus seče, da rod oko koga ima toliko posla, ne upropaste.
