Istanbul, nekadašnja prestonica rimskog, vizantijskog i otomanskog carstva, danas najveći grad i u svakom pogledu, osim u diplomatskom, centar Republike Turske, pored brojnih istorijskih i kulturnih vrednosti, poznat je i po tome što je zvanično grad sa najvećom saobraćajnom gužvom u Evropi.

Haos na beogradskim ulicama u takozvanom "špicu" predstavlja mačiji kašalj za onaj koje možete doživeti u Istanbulu. Svakog dana.  

Istraživanja govore da u gradu koji spaja azijski i evropski kontinent tokom jutarnjih i popodnevnih gužvi ima čak 57 odsto više vozila na ulicama nego ostatkom dana.

Gužva za turiste, ma koliko ih činila nervoznim i usporavala ih u želji da obiđu metropolu, je još jedna u nizu atrakcija ogromnog grada. U aprilu 2012. godine zastoj na čuvenom mostu "Ataturk" trajao je, verovali ili ne, puna 72 sata!

Biti deo kilometarske kolone vozila, koja se jedva pomera širokim saobraćajnicama višemilionske metropole (prema podacima iz 2011. godine - 13.566.000 stanovnika, s tim što u svakom trenutku u gradu ima više od 18 miliona ljudi) doživela je i ekspedicija FK Partizan u sredu nešto posle podneva.

Put od aerodroma do hotela bio je vremenski duži nego let od Beograda do Istanbula.

Vožnja od Internacionalnog aerodroma Sabiha Gokčen, smeštenog u azijskom delu grada, do Trga Taksim, koji je duboko u evropskoj teritoriji Istanbula i gde se nalazi hotel "Ramada", odredište novinara i prijatelja kluba, trajao je sat i 45 minuta!

Zanimljivo, stručni štab i igrači vicešampiuona Srbije borave u hotelu u blizini aerodrama "Ataturk", na koji crno-beli nisu imali dozvolu da slete.

Dok se probijate kroz gužvu teško možete da ostanete gladni i žedni. S vremena na vreme naiđete na prodavce na samom putu koji u ponudi imaju vodu i đevreke, pa i ako se izdvojite iz kolene kako biste prezalogajili nešto ili se osvežili, nećete mnogo izgubiti.

Šlep službe i policijske patrole su u pripravnosti da eventualni kvarovi ili sudari ne bi još više usporili kretanje vozila. Vozači prekraćuju vreme surfujući internetom na svojim smart telefonima ili tabletima. Može da se dogodi da se neko zanese, da zaboravi na kočnicu i da "čukne" vozilo ispred sebe...

Kažu da su sitni sudari toliko česti da ih praktično ne možete promašiti. U to smo se uverili. Posle bliskog kontakta (udarac se dobro čuo) vozači su ostali u vozilima i nastavili kao da se ništa nije desilo...

Posle svega, još smo imali sreće, jer kažu da ono što smo doživeli daleko je od istanbulskog saobraćajnog kolapsa. Za nas je i ovo bilo dosta.

Hvala, drugi put.