Interstellar (FILMSKA RECENZIJA)

Kolumnista MONDA Miško Bilbija je skenirao film "Interstellar". Pročitajte njegovu analizu i ocenu.

Interstellar(2014)
Režija: Krostofer Nolan
Uloge: Metju Mekonahi, En Hatevej, Džesika Čestein
Distributer: Blic

Nadam se da ovolika količina odličnih SF filmova koja nas je zadesila u poslednjih par godina nije slučajna. Čak i ako one silne superherojske filmove ne podvedemo pod ovaj žanr (a mogli bismo, bez problema), svejedno nam ostaje neuobičajeno veliki broj odličnih, ili barem zanimljivih ostvarenja iz ovog žanra. Uostalom, samo smo u poslednjih godinu dana imali prilike da i u našim bioskopima vidimo TRI zaista velika SF filma.

Počelo je ''Gravitacijom'', miljenikom festivala i filmskih kritičara, zatim su nas zaskočili ''Čuvari galaksije'', blokbaster koji je privukao milione u bioskopske dvorane, a sada je konačno stigao i ''Interstellar'', vizionarski visoko-budžetni spektakl Kristofera Nolana, film koji je najavljivan i kao ''Odiseja'' ovog vremena. U realnosti u kojoj se svemirska istraživanja i putovanja sve manje pominju, a još ređe i ostvaruju, bioskopsko platno nam je ostalo kao jedini prozor u svemir i njegove misterije.



Stil Kristofera Nolana nam je odavno poznat, ne samo iz filmova o Betmenu, ali kada se govori o toj kategoriji, uglavnom se misli na vizuelni izražaj ovog autora. Nolan zaslužuje mnogo više, jer kao i kod mnogih drugih velikih reditelja, njegovo vizuelno i narativno su nerazdvojivi segmenti, pa to ni ovog puta nije izuzetak. Kada tome dodamo i sve ostale filmske elemente, pre svega kasting i same glumačke kreacije, jasno je da se u bioskopima trenutno vrti film koji nikako ne biste smeli da zaobiđete.

Vreme na planeti Zemlji polako otkucava i civilizacija je na rubu propasti. Iako su svi resursi usmereni ka proizvodnji hrane i pukom opstanku vrste, naučnici pokušavaju da pronađu rešenje koje će čovečanstvo izmestiti sa Zemlje i osigurati budućnost negde među zvezdama. Metju Mekonahi je astronaut-pilot koji se prihvata zadatka da svoj svemirski brod doveze do Saturna u čijoj se blizini nalazi crvotočina, to jest prečica ka galaksiji u kojoj su locirane tri planete koje kruže oko crne rupe poznate pod imenom Gargantua i koje bi mogle da posluže kao novo utočište.

Velika tema i ogromna Nolanova ambicija neminovno upućuju na klasike žanra i na pogled u istoriju kinematografije. Iako Nolan u tom kontekstu pominje ''Metropolis'', ''Blade Runner'' i ''Odiseju u svemiru'' (''Osmi putnik'' i ''Star Wars'' takođe, ali više kao uzore po pitanju dizajna filma), jasno je da je Kjubrikov klasik taj koji je najviše uticao na Nolana, ali i samo njegovo priznanje je simptomatično; ono više zvuči kao ograđivanje nego kao pisanje posvete - ''Niko ne može filmove da pravi u vakuumu. Pravimo naučno-fantastični film i nikako ne možemo da se pretvaramo kao da ''Odiseja'' nikada nije ni postojala''. U isto vreme, Nolan pominje još neke filmove koji postoje van već pomenutog vakuuma - ''Blago Sijera Madre'' kao film o ljudskoj - prirodi ili ''Bliske susrete'' kao porodični film. I zaista, sve to ima mnogo više smisla nego hladna i daleka ''Odiseja''.

Lično, ni dan danas baš u potpunosti ne shvatam šta su Kjubrik i Klark hteli da nam kažu daleke 1968. godine, ali Nolanova vizija budućnosti mi je zato mnogo bliža i prepoznatljivija. Sada već poslovično fenomenalni Mekonahi je jedini član posade koji na Zemlji ostavlja svoju porodicu, pre svega decu, svestan da će, ako se ikada i vrati sa svoje sumanute misije, Ajnštajnova formula pojesti decenije i decenije i tako ga definitivno napraviti najusamljenijim ljudskim bićem, ali upravo je to detalj po kojem se ''Interstellar'' toliko razlikuje od ''Odiseje''. Nolanov film je pre svega epska, ali i sentimentalna priča o žrtvi i o ljubavi, priča koja u isto vreme pokreće i pitanja o smislu života i pravcu u kojem se čovečanstvo kreće.

No, dosta je velikih reči i dubokih misli. ''Interstellar'' je, pre svega, spektakularan SF film koji, iako traje skoro puna tri sata, iz svakog gledaoca u isto vreme izvlači i poslednje atome snage, ali ga i puni nekom neobjašnjivom i novom energijom. Iako na trenutke komplikovan i opterećen uvek zbunjujućim vremenskim paradoksima, nadrealan, zahtevan i emotivan, ovaj film je napisan savršeno precizno, pa se sve to pomenuto nekako lako i pitko pretvara u svemirsku avanturu prihvatljivu i onima koji vole da im je sve sažvakano i tako servirano. Iako bez velikih i masovnih akcionih sekvenci, film je obojen zaista genijalnim tehničkim rešenjima i specijalnim efektima iz budućnosti, pa ga i to svrstava u blokbastere. Konačno, 300 miliona za 9 dana - i te brojke nam nešto govore.



Nema šta, ''Interstellar'' je još jedan trijumf za Kristofera Nolana i još jedan očaravajući naučno-fantastični film ovog novog veka. Sad nam opet ostaje da brojimo dane do novog Nolanovog projekta i do novog bega među zvezde.

Ja: ****1/2

Interstellar(2014)
Režija: Krostofer Nolan
Uloge: Metju Mekonahi, En Hatevej, Džesika Čestein
Distributer: Blic

Nadam se da ovolika količina odličnih SF filmova koja nas je zadesila u poslednjih par godina nije slučajna. Čak i ako one silne superherojske filmove ne podvedemo pod ovaj žanr (a mogli bismo, bez problema), svejedno nam ostaje neuobičajeno veliki broj odličnih, ili barem zanimljivih ostvarenja iz ovog žanra. Uostalom, samo smo u poslednjih godinu dana imali prilike da i u našim bioskopima vidimo TRI zaista velika SF filma.

Počelo je ''Gravitacijom'', miljenikom festivala i filmskih kritičara, zatim su nas zaskočili ''Čuvari galaksije'', blokbaster koji je privukao milione u bioskopske dvorane, a sada je konačno stigao i ''Interstellar'', vizionarski visoko-budžetni spektakl Kristofera Nolana, film koji je najavljivan i kao ''Odiseja'' ovog vremena. U realnosti u kojoj se svemirska istraživanja i putovanja sve manje pominju, a još ređe i ostvaruju, bioskopsko platno nam je ostalo kao jedini prozor u svemir i njegove misterije.



Stil Kristofera Nolana nam je odavno poznat, ne samo iz filmova o Betmenu, ali kada se govori o toj kategoriji, uglavnom se misli na vizuelni izražaj ovog autora. Nolan zaslužuje mnogo više, jer kao i kod mnogih drugih velikih reditelja, njegovo vizuelno i narativno su nerazdvojivi segmenti, pa to ni ovog puta nije izuzetak. Kada tome dodamo i sve ostale filmske elemente, pre svega kasting i same glumačke kreacije, jasno je da se u bioskopima trenutno vrti film koji nikako ne biste smeli da zaobiđete.

Vreme na planeti Zemlji polako otkucava i civilizacija je na rubu propasti. Iako su svi resursi usmereni ka proizvodnji hrane i pukom opstanku vrste, naučnici pokušavaju da pronađu rešenje koje će čovečanstvo izmestiti sa Zemlje i osigurati budućnost negde među zvezdama. Metju Mekonahi je astronaut-pilot koji se prihvata zadatka da svoj svemirski brod doveze do Saturna u čijoj se blizini nalazi crvotočina, to jest prečica ka galaksiji u kojoj su locirane tri planete koje kruže oko crne rupe poznate pod imenom Gargantua i koje bi mogle da posluže kao novo utočište.

Velika tema i ogromna Nolanova ambicija neminovno upućuju na klasike žanra i na pogled u istoriju kinematografije. Iako Nolan u tom kontekstu pominje ''Metropolis'', ''Blade Runner'' i ''Odiseju u svemiru'' (''Osmi putnik'' i ''Star Wars'' takođe, ali više kao uzore po pitanju dizajna filma), jasno je da je Kjubrikov klasik taj koji je najviše uticao na Nolana, ali i samo njegovo priznanje je simptomatično; ono više zvuči kao ograđivanje nego kao pisanje posvete - ''Niko ne može filmove da pravi u vakuumu. Pravimo naučno-fantastični film i nikako ne možemo da se pretvaramo kao da ''Odiseja'' nikada nije ni postojala''. U isto vreme, Nolan pominje još neke filmove koji postoje van već pomenutog vakuuma - ''Blago Sijera Madre'' kao film o ljudskoj - prirodi ili ''Bliske susrete'' kao porodični film. I zaista, sve to ima mnogo više smisla nego hladna i daleka ''Odiseja''.

Lično, ni dan danas baš u potpunosti ne shvatam šta su Kjubrik i Klark hteli da nam kažu daleke 1968. godine, ali Nolanova vizija budućnosti mi je zato mnogo bliža i prepoznatljivija. Sada već poslovično fenomenalni Mekonahi je jedini član posade koji na Zemlji ostavlja svoju porodicu, pre svega decu, svestan da će, ako se ikada i vrati sa svoje sumanute misije, Ajnštajnova formula pojesti decenije i decenije i tako ga definitivno napraviti najusamljenijim ljudskim bićem, ali upravo je to detalj po kojem se ''Interstellar'' toliko razlikuje od ''Odiseje''. Nolanov film je pre svega epska, ali i sentimentalna priča o žrtvi i o ljubavi, priča koja u isto vreme pokreće i pitanja o smislu života i pravcu u kojem se čovečanstvo kreće.

No, dosta je velikih reči i dubokih misli. ''Interstellar'' je, pre svega, spektakularan SF film koji, iako traje skoro puna tri sata, iz svakog gledaoca u isto vreme izvlači i poslednje atome snage, ali ga i puni nekom neobjašnjivom i novom energijom. Iako na trenutke komplikovan i opterećen uvek zbunjujućim vremenskim paradoksima, nadrealan, zahtevan i emotivan, ovaj film je napisan savršeno precizno, pa se sve to pomenuto nekako lako i pitko pretvara u svemirsku avanturu prihvatljivu i onima koji vole da im je sve sažvakano i tako servirano. Iako bez velikih i masovnih akcionih sekvenci, film je obojen zaista genijalnim tehničkim rešenjima i specijalnim efektima iz budućnosti, pa ga i to svrstava u blokbastere. Konačno, 300 miliona za 9 dana - i te brojke nam nešto govore.



Nema šta, ''Interstellar'' je još jedan trijumf za Kristofera Nolana i još jedan očaravajući naučno-fantastični film ovog novog veka. Sad nam opet ostaje da brojimo dane do novog Nolanovog projekta i do novog bega među zvezde.

Ja: ****1/2

Interstellar(2014)
Režija: Krostofer Nolan
Uloge: Metju Mekonahi, En Hatevej, Džesika Čestein
Distributer: Blic

Nadam se da ovolika količina odličnih SF filmova koja nas je zadesila u poslednjih par godina nije slučajna. Čak i ako one silne superherojske filmove ne podvedemo pod ovaj žanr (a mogli bismo, bez problema), svejedno nam ostaje neuobičajeno veliki broj odličnih, ili barem zanimljivih ostvarenja iz ovog žanra. Uostalom, samo smo u poslednjih godinu dana imali prilike da i u našim bioskopima vidimo TRI zaista velika SF filma.

Počelo je ''Gravitacijom'', miljenikom festivala i filmskih kritičara, zatim su nas zaskočili ''Čuvari galaksije'', blokbaster koji je privukao milione u bioskopske dvorane, a sada je konačno stigao i ''Interstellar'', vizionarski visoko-budžetni spektakl Kristofera Nolana, film koji je najavljivan i kao ''Odiseja'' ovog vremena. U realnosti u kojoj se svemirska istraživanja i putovanja sve manje pominju, a još ređe i ostvaruju, bioskopsko platno nam je ostalo kao jedini prozor u svemir i njegove misterije.



Stil Kristofera Nolana nam je odavno poznat, ne samo iz filmova o Betmenu, ali kada se govori o toj kategoriji, uglavnom se misli na vizuelni izražaj ovog autora. Nolan zaslužuje mnogo više, jer kao i kod mnogih drugih velikih reditelja, njegovo vizuelno i narativno su nerazdvojivi segmenti, pa to ni ovog puta nije izuzetak. Kada tome dodamo i sve ostale filmske elemente, pre svega kasting i same glumačke kreacije, jasno je da se u bioskopima trenutno vrti film koji nikako ne biste smeli da zaobiđete.

Vreme na planeti Zemlji polako otkucava i civilizacija je na rubu propasti. Iako su svi resursi usmereni ka proizvodnji hrane i pukom opstanku vrste, naučnici pokušavaju da pronađu rešenje koje će čovečanstvo izmestiti sa Zemlje i osigurati budućnost negde među zvezdama. Metju Mekonahi je astronaut-pilot koji se prihvata zadatka da svoj svemirski brod doveze do Saturna u čijoj se blizini nalazi crvotočina, to jest prečica ka galaksiji u kojoj su locirane tri planete koje kruže oko crne rupe poznate pod imenom Gargantua i koje bi mogle da posluže kao novo utočište.

Velika tema i ogromna Nolanova ambicija neminovno upućuju na klasike žanra i na pogled u istoriju kinematografije. Iako Nolan u tom kontekstu pominje ''Metropolis'', ''Blade Runner'' i ''Odiseju u svemiru'' (''Osmi putnik'' i ''Star Wars'' takođe, ali više kao uzore po pitanju dizajna filma), jasno je da je Kjubrikov klasik taj koji je najviše uticao na Nolana, ali i samo njegovo priznanje je simptomatično; ono više zvuči kao ograđivanje nego kao pisanje posvete - ''Niko ne može filmove da pravi u vakuumu. Pravimo naučno-fantastični film i nikako ne možemo da se pretvaramo kao da ''Odiseja'' nikada nije ni postojala''. U isto vreme, Nolan pominje još neke filmove koji postoje van već pomenutog vakuuma - ''Blago Sijera Madre'' kao film o ljudskoj - prirodi ili ''Bliske susrete'' kao porodični film. I zaista, sve to ima mnogo više smisla nego hladna i daleka ''Odiseja''.

Lično, ni dan danas baš u potpunosti ne shvatam šta su Kjubrik i Klark hteli da nam kažu daleke 1968. godine, ali Nolanova vizija budućnosti mi je zato mnogo bliža i prepoznatljivija. Sada već poslovično fenomenalni Mekonahi je jedini član posade koji na Zemlji ostavlja svoju porodicu, pre svega decu, svestan da će, ako se ikada i vrati sa svoje sumanute misije, Ajnštajnova formula pojesti decenije i decenije i tako ga definitivno napraviti najusamljenijim ljudskim bićem, ali upravo je to detalj po kojem se ''Interstellar'' toliko razlikuje od ''Odiseje''. Nolanov film je pre svega epska, ali i sentimentalna priča o žrtvi i o ljubavi, priča koja u isto vreme pokreće i pitanja o smislu života i pravcu u kojem se čovečanstvo kreće.

No, dosta je velikih reči i dubokih misli. ''Interstellar'' je, pre svega, spektakularan SF film koji, iako traje skoro puna tri sata, iz svakog gledaoca u isto vreme izvlači i poslednje atome snage, ali ga i puni nekom neobjašnjivom i novom energijom. Iako na trenutke komplikovan i opterećen uvek zbunjujućim vremenskim paradoksima, nadrealan, zahtevan i emotivan, ovaj film je napisan savršeno precizno, pa se sve to pomenuto nekako lako i pitko pretvara u svemirsku avanturu prihvatljivu i onima koji vole da im je sve sažvakano i tako servirano. Iako bez velikih i masovnih akcionih sekvenci, film je obojen zaista genijalnim tehničkim rešenjima i specijalnim efektima iz budućnosti, pa ga i to svrstava u blokbastere. Konačno, 300 miliona za 9 dana - i te brojke nam nešto govore.



Nema šta, ''Interstellar'' je još jedan trijumf za Kristofera Nolana i još jedan očaravajući naučno-fantastični film ovog novog veka. Sad nam opet ostaje da brojimo dane do novog Nolanovog projekta i do novog bega među zvezde.

Ja: ****1/2