Ako od 1. aprila kilovati budu oporezovani sa najavljenih 15 odsto, država će od potrošača mesečno uzimati dodatnih osam miliona evra.
Republička kasa bi, na drugoj strani, od ovog nameta bila punija za čak osam miliona evra mesečno, pokazuje računica "Kurira".
Osim ovog koncepta koji je najgori za džep potrošača, ali najbolji za trezor države, u igri je i scenario koji se primenjuje u Nemačkoj, gde se akciza naplaćuje jedan evro po megavat-satu, pa bi u tom slučaju račun s prosečnom potrošnjom struje od 350 kilovata, za koji se plaća oko 2.100 dinara, u proseku bio uvećan za samo 30 evrocenti, odnosno 36 dinara.
U tom slučaju u državnu kasi bi se od 3,5 miliona domaćinstava slilo samo milion evra, što po proračunima MMF ne drži vodu, pa će se verovatno primeniti opcija A.
U isto vreme od ovog nameta u ispražnjenu kasu EPS ne bi otišao ni dinar, iako bi cena proizvedene struje po proračunima stručnjaka trebalo da bude skuplja od 20 do 30 odsto kako bi ova kompanija mogla uspešno da posluje.
U EPS tvrde da nisu upoznati s predlogom iz Nemanjine 11, ali i da je odluka o uvođenju akciza nešto što se tiče Vlade, a ne njih.
"Radna grupa za izradu Zakona o energetici, čiji sam ja član, nije dobila predlog za uvođenje akcize, niti model po kome bi se ona naplaćivala.
U Evropi postoji više modela po kojima se naplaćuje akciza na struju, pa se tako u Nemačkoj naplaćuje jedan evro po megavat-satu. Pretpostavljam da je uvođenje akciza u nadležnosti Ministarstva finansija i da će ono dati model po kojem će se naplaćivati", kaže za "Kurir" Željko Marković, v. d. direktora EPS "Snabdevanje".
Ekonomista Saša Ðogović smatra da je uvođenje akcize na struju zahtev MMF i da iako novac neće ići u kasu EPS, za građane je to praktično poskupljenje struje.
"Struja mora da se troši i ovaj namet će sigurno biti udar na životni standard, tim pre što se u javnom sektoru smanjuju plate. Može da se desi da to postane problem u plaćanju kod domaćinstava s malim primanjima i država tu mora da pomogne", kaže Ðogović za "Kurir".
