Međutim, s obzirom na to da je ova zemlja klasifikovala Srbiju kao sigurnu zemlju porekla, naši državljani koji traže azil uglavnom biti odbijani, i to po ubrzanom postupku, pišu "Novosti".

Državljani Sirije su prvi po broju zahteva za azil, a građani Srbije odmah na drugom mestu.

Nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm objašnjava za "Novosti" da je Srbija, zajedno sa BiH i Makedonijom, stavljena na listu zemalja za koju postoji pretpostavka da ne sprovodi politički progon.

Usvojen je akt koji se odnosi na pitanje azila i gotovo potpuno onemogućuje da srpski državljani koji traže utočište u Nemačkoj zbog loše ekonomske situacije i dolaze u potrazi za poslom, legalizuju svoj boravak kao politički azilanti.

Bilo koji srpski državljanin koji aplicira za politički azil u Nemačkoj moraće, istakao je, da dokaže da je u njegovom konkretnom slučaju bilo progona.

Ambasador Vilhelm naglašava i da je procedura odlučivanja o zahtevu za azil ubrzana i da podnosilac zahteva, u slučaju negativne odluke nemačkih vlasti, mora da napusti tu zemlju u roku od sedam dana.

Nemački diplomata podseća da je i Srbija sa svoje strane preduzela niz mera kako bi se smanjio broj azilanata koji dolaze iz naše zemlje u Nemačku.

Između ostalog, uvedeno je novo krivično delo, koje se odnosi na nedozvoljen transport i pomaganje migrantima.

Vize za zemlje EU za građane Srbije ukinute su 2009. i bio bi veliki korak unazad da se ukine vizna liberalizacija, pogotovo što je Srbija započela pregovore o članstvu, rekao je Vilhelm.

On međutim, ne isključuje mogućnost, s obzirom da se broj azilanata iz Srbije povećava prošle i ove godine, da neko zatraži da se limitira broj ljudi koji dolaze u Nemačku tako što bi se opet uvele vize.

Nadamo se da će se broj azilanata smanjiti i da vizna liberalizacija neće biti dovedena u pitanje, rekao je ambasador Vilhelm za "Novosti".