Salep je nekad bio deo obavezne ponude sarajevskih poslastičara, a izuzetno popularan bio je i na jugu Srbije. Negde u drugoj polovini dvadesetog veka ovaj slatki napitak zamenila su moderna pića, ali na Baščaršiji ga i danas ima.
Salep je napitak kojeg su istočnjaci doneli na Balkan tokom vladavine Osmanlija. Reč je o gustom napitku koji se pravi od mlevene gomolje kaćuna (cvet sličan zumbulu) i pije se isključivo topao.
Osušeni prah ove biljke doda se u toplu vodu ili mliko i služi sa cimetom ili đumbirom koji se na kraju pospe po napitku. Ovaj napitak jako slatkog ukusa služi se kada su niske temperature, kako bi se telo ugrejalo, a samo piće, zahvaljujući biljci od koje se pravi, ima i lekovita svojstva.
Za napitak se koristi koren salepa koji se dobro osuši, a onda sitno samelje u mlinu, sličnom onom za biber. Tako spremljeno brašno od salepa se potom kuva u vodi. Na litar vode stavi se kašika mlevenog salepa. Kuvanjem tečnost počinje da se zgušnjava i kuva se do željene gustine. Ima slatkast miris, veoma prijatan, a može da se doda još šećera ili cimet, ko kako voli. Isti je postupak i kada salep pravite sa mlekom.
Sve do sredine dvadesetog veka ovaj napitak je bio jako popularan u Sarajevu. Na ulicama su ga prodavale salbdžije koji su nosili prepoznatljive posude za salep. Svi su pili iz istih čaša, a one su se prale, na licu mesta, toplom vodom koju su salbdžije takođe nosile sa sobom.
Često su rečima: "Vruć salep srce grije, blago onom ko popije", salbdžije na ulicama reklamirale ovaj napitak i tako privlačili kupce. Kasnije su, razvojem poslastičarnica u glavnom gradu Bosne i Hercegovine i ovi objekti počeli da točei salep, te je vremenom nestalo salbdžija sa ulica.
Salep je još moguće popiti u pojedinim sarajevskim poslastičarnicama. U jednoj takvoj, kako nam je rekla ljubazna vlasnica, već godinama prave salep po “svom” receptu. Tu ovaj napitak prave sa vodom, a onima koji nikada nisu probali kažu kako je to nešto slično čaju, samo malo gušće.
Biljka salep je višegodišnja biljka iz porodice orhideja koja raste na livadama, pašnjacima i po šumama. Voli vlažna mesta, i bere su u proleće, a pošto vam treba samo koren, izvadite celu biljku, uzmite sitne gomoljice i vratite ostatak u zemlju.
Riječ salep je arapskog porekla i u bukvalnom prevodu znači "lisičiji testisi", jer krtola biljke podseća na polne organe ove životinje. Zbog toga mu neki, osim lekovitog, pripisuju i afrodizijačko svojstvo.
(tekst i foto: Samir Cacan, mondo.ba)
