Da je Srbija Amerika i da Partizan ima svoju dvoranu, na njoj bi uveliko bio istaknut veliki poster Saše Pavlovića, sa odgovarajućim potpisom (u stilu, "Ništa nije nemoguće!") i dragocenim "ukrasima", u vidu sponzorskih oznaka.
Međutim, Partizan nema svoju dvoranu, ove godine nema ni jake sponzore (novcem od NIS-a servisira se poreski dug), nema marketing (ili kao da ga nema)...
Ima milionske dugove (u evrima), armiju navijača, košarkaškog fanatika Duška Vujoševića i grupu momaka kojoj do juče niko ne bi dao ni pet odsto šansi za trijumf u ABA ligi.
Dolazak, preciznije povratak Saše Pavlovića, u kombinaciji sa još nekim faktorima, iz korena menja Partizanovu poziciju, a Crvenoj zvezdi, Cedeviti i Budućnosti daje još jednog ravnopravnog konkurenta - za trofej i plasman u Evroligu (finale ABA).
Crno-beli su pre dva meseca počeli sezonu u sastavu prosečne starosti 20 godina.
Pisali smo tada kako im preti poniženje u Solnoku, to se nije dogodilo, ali su odmah usledili poraz od Krke u Pioniru, pa "razvaljivanja" u Zagrebu, Ljubljani i Viljnusu. Bilo je jasno da ekipa mora da se pojača, ili će dometi u ovoj sezoni ostati limitirani, čak i uz maksimizaciju potencijala svih postojećih igrača i Vujoševićevo često pominjano "ceđenje suve drenovine".
Kad smo već kod Vujoševića, da li u svetu sporta postoji čovek na bilo kojoj funkciji, koji toliko ne podnosi da gubi? Čovek koji će danonoćno razmišljati, raditi i uložiti svu svoju energiju da preokrene lošu situaciju?
Čovek koji će u borbi za boljitak podjednako odlučno "udariti" na svog igrača ("slučaj Andrić") i na premijera Srbije, obezbediti podršku navijača u periodu loših rezultata i stvoriti mentalitet "Sami protiv svih", iz koga je posle lakše motivisati ekipu da istraje na zadatom kursu, uprkos višemesečnom kašnjenju plata?
Ne ulazimo u to da li ova vlast zaista želi da "ugasi" Partizan - kako tvrdi trener košarkaša i predsednik sportskog društva - ali taj prkos poslužio je kao baza za nastajanje sve kvalitetnijeg i jačeg tima, koji bi kompletan i uigran vrlo verovatno bio dostojan učesnik Evrolige.
Podsetimo da je Vujošević u stanju "raspada" i BAT blokade (zbog duga prema Jaki Klobučaru) prvo uspeo da zadrži Tepića i Milosavljevića. Vratio je Luku Bogdanovića, pa uz velike napore nagovorio na dolazak aktera Mundobasketa Eda Murića i u oktobru doveo Milana Mačvana, koji je samo mesec-dva ranije poručivao novinarima da ga "ne zasmejavaju" pitanjima o Partizanu.
Kao vrhunac "ludila", ugovor do kraja sezone upravo je potpisao Saša Pavlović, koji je umesto sigurnog uvećanja bankovnog računa u Kini, Rusiji, Turskoj... odabrao klub koji mu je ostao dužan i onu "siću" za koju je odigrao pola prethodne sezone!?
(Iz rivalskih redova će na priču o "igri iz ljubavi" sumnjičavo vrteti glavom, ali pošto ugovori u srpskom sportu nisu transparentni, nemamo na šta da se oslonimo, osim na reč ljudi o kojima se radi i logiku - da ponuda Pavloviću iz Humske 1 nikako nije mogla da se meri sa onom iz Istanbula)
Kada se tako ponaša igrač koji je bio akter NBA finala, šta očekivati od jednog Milutinova, Andrića, Marinkovića... osim da "grizu" svom snagom, uvereni da će jednog dana, na nekom drugom mestu, naplatiti sadašnja odricanja?
Pomenuti igrači za ova dva meseca su ostvarili određeni, neki i značajan napredak, pa su predvođeni iskusnijim Tepićem, Bogdanovićem, Gagićem i Murićem umalo srušili visokobudžetni Banvit na njegovom parketu.
"Kockice" su počele da se uklapaju, ali razliku u kvalitetu ipak je moguće nadoknaditi samo u određenoj meri. Za ravnopravnu igru i pobede nad jakim protivnicima neohodni su klasni igrači (doći će i plejmejker, čim se nađe dovoljno dobar, a jeftin), a Pavlović u 32. godini i dalje jeste takav.
Mada je preko Instagrama u ponedeljak poručio da je "100 odsto spreman", Baraninu će biti potrebno vreme da se uigra sa ekipom (saigrači od proletos su većinom otišli) i pronađe takmičarski ritam.
Takav Pavlović isprva će više imati funkciju zavoja koji zaustavlja krvarenje, pošto Edo Murić, prema najnovijim prognozama, zbog povrede ruke propušta ceo decembar, dok su forma i spremnost Dragana Milosavljevića velike nepoznanice, nakon kidanja prednjeg ukrštenog ligamenta i pauze od skoro 11 meseci.
Moguće je da će Pavlovićev potpis doći prekasno za plasman u Last 32 fazu Evrokupa (poraz od Hapoela u sredu stavio bi tačku na te ambicije), ali četvrto mesto u ABA ligi - u konkurenciji Olimpije, Solnoka, Krke, Mege, Metalca i Cibone - sada postaje realan cilj, pa zašto ne reći i imperativ.
U tom krugu Olimpija deluje kao jedini pravi konkurent, jer ima pobedu više (praktično dve, zbog "plus 29" u prvom međusobnom susretu) i solidnu ekipu, ali nema "vruć" domaći teren, ni trenera koji će nemilice gurati igrače ka cilju.
Ako se crno-beli domognu četvrte pozicije, sledilo bi polufinale plej-ofa u tri dobijene utakmice (format 2-2-1)... do koga ima još četiri meseca, pa nema smisla baviti se prognozama (niko ne kaže da drugi timovi neće "rasti" i pojačati se, povrede su uvek nepredvidive).
Ali, kompletan i spreman Partizan nikome neće biti poželjan takmac za mesto u Evroligi, čak i uz prednost domaćeg terena.
Znajući kako su tokom oktobra i novembra stajali na "lestvici moći" u regionu, crno-beli od 1. decembra imaju mnogo više razloga za optimizam, a publika u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Sloveniji razlog više da se uključi u košarkaška zbivanja, čime bi doprinela podizanju ukupnog nivoa ABA lige.
Taktičku analizu za MONDO je uradio perspektivni trener zagrebačkog Zrinjevca Neven Nikolić (34), koji godinama sa posebnom pažnjom prati Partizan i rad Duška Vujoševića.
NAPAD
Sigurno je da će Vujošević dosta bazirati igru na izolacijama Pavlovića na krilu, kako bi njegova igra "1 na 1" licem prema košu došla do izražaja. Pogotovo u situacijama kada Sašu čuva igrač sporijih nogu i lateralnih kretnji. Ako taj igrač bude fizički inferiorniji, spuštaće ga na niski post, da igra leđima.
Dolaskom Pavlovića i povratkom Milosavljevića, protivnici više neće moći da igraju "usku" odbranu, što su do sada skoro svi timovi radili puštanjem šuta spolja i pomaganjem u reketu (pogotovo Cedevita u Zagrebu i Krka u Pioniru). Sada će se otvoriti puno više prostora za igru "1 na 1" leđima sa niskog posta i Mačvanu i Gagiću i Milutinovu, a i Muriću.
U trenucima kada u petorci Partizana budu Tepić, Murić i Pavlović na spoljnim pozicijama, sigurno će se napadi dosta bazirati na spuštanju lopte na niski post protiv nekog od niskih igrača protivničkog tima (Blesingejm, Vilijams, Marinović, Florens, Vojvoda, Miljenović, Otašević itd). Vujošević to pogotovo forsira kada je protivnik u bonusu.
Sašinom igrom "1 na 1" spolja najviše će profitirati Gagić i Milutinov, jer će njihovi igrači morati dosta da pomažu na prodorima, u kojima dolazi do rotacije odbrane, pa će visoki igrači Partizana imati prilika za postizanje laganih poena (iako Pavlović, kao i svaki NBA igrač, često zaboravi na povratni pas, pa ulazi u realizaciju preko odbrambenih centara).
Povratkom Pavlovića i Milosavljevića, biće pojačana individualna odbrana na spoljnim igračima, što je jako važno za sistem koji Vujošević forsira. Samim tim ni centri više neće morati da pomažu kao do sada, jer ova dvojica bez problema mogu da brane svakog beka u ABA ligi.
Smanjiće se i broj rotacija u odbrani, što je uvek plus za odbranu, a minus za napad (cilj napada je naterati odbranu u rotaciju). Iz jake individualne odbrane će se otvarati veliki broj prilika za koševe iz primarne tranzicije, što bi trebalo da bude Partizanov "forte" u drugom delu sezone, pogotovo ako dođe i plejmejker. Milosavljević je uvek bio dominantan u tranziciji, koja je bitna i zbog podizanja samopouzdanja celog tima.
Sa njima dvojicom će napokon i zona "1-3-1" dobiti svoj smisao. Zadnji red zone biće rezervisan ili za Milosavljevića, ili za Murića, zbog njihove pokretljivosti (jer moraju da stižu iz ćoška u ćošak) i agresivnosti, a Pavlovića će koristiti na krilu zbog dužine ruku i eksplozivnosti. Verovatno će Partizan početi da udvaja u ćoškovima te zone, jer sada opet ima igrače za to.
Naravno da se dolaskom Pavlovića i Milosavljevića bitno popravlja skakačka efikasnost na oba kraja terena, što pogotovo važi za Dragana, "kralja ničijih lopti".
Saša Pavlović je igrač koji svojim prodorima tera protivničku odbranu u rotaciju i pomaganje, što ima za posledicu stvaranje viška igrača u napadu, nakon jednog ili dva ekstra pasa. On je najdominantniji igrač u igri "1 na 1" na spoljnim pozicijama kojeg sam gledao uživo na ovim prostorima. Ima toliko brz prvi korak, da ga malo koji igrač u ABA ligi može braniti bez pomoći.
Napada i ukrštenom tehnikom i direktnim korakom. Treneri najčešće pokušavaju da ga zaustave timskom odbranom, a ne individualnom, jer je to praktično nemoguće. Jako mi je drago da se u ABA ligi pojavio jedan takav igrač, iz razloga da i treneri vide da košarka nije samo "pick and roll" i igra "2 na 2", već da je osnov košarke igra "1 na 1", koja je trenutno jako zapostavljena na evropskim terenima.
Pavlović je igrač koji će zasigurno preuzimati odgovornost na sebe kada bude najteže, kada se bude "lomila" utakmica. Dokazao je to i lani u finalu KLS, a i u polufinalu ABA lige protiv Cedevite, u kome je bio najbolji igrač Partizana.
Osim toga, radi se o pozitivnoj ličnosti, pozitivnom karakteru, koji igrače oko sebe čini boljima i to je njegova najvažnija karakteristika.
Moćne reči Ajzeje Kenana: Došao sam u Crvenu zvezdu da osvojimo Evroligu
Partizan se hitno oglasio zbog Mirotića: Evroliga reagovala, klub podneo i krivične prijave!
Ovo je sastav Zvezde za Štutgart: Šok na golu, ni Ilić ni Glazer!
Srbija dobija organizaciju Evropskog prvenstva sa Albanijom? Radujko razgovarao sa UEFA, otkrio sve!
Otkrivene Zvezdine šanse u Ligi šampiona: Softver izračunao da nije sve gotovo!