Ove reči su mi odzvanjale na putu ka kući, posle prvog koncerta, od zakazana dva, beogradske grupe Van Gogh u Hali sportova.
Pretežno tinejdžeri čekali su da im redari "cepnu" karte i pregledaju džepove i torbe i eventualno pronađu nekog ko nosi pivo sa sobom da mu održe lekciju.
Iako je koncert, prema zakazanom vremenu trebalo da počne u 21 sat, red je "išao" sporo, pa se moglo čuti negodovanje zbog loše organizacije. Zato je koncert i kasnio više od pola sata.
Van Gogh sam uživo prvi put slušala pre 10 godina, na Beer festivalu, koji se tada održavao podno Kalemegdana. U međuvremenu, prestala sam da pratim šta i kako rade i ne mogu da se pohvalim da sam znala reči neke njihove nove pesme.
Ipak, neki novi klinci, horski i glasno su pevali i "Polje snova" iz '98., a i "Skačem skači" sa albuma koji je izdat ove godine. Verujem da su nakon koncerta, dugog dva sata, otišli kući puna srca, bez glasa i sa upalom mišića od skakanja.
Nisam bila među većinom koja je skakala, ali sam sa koncerta otišla srećna. Radovalo me je to, što ipak ima klinaca koji se "ne pale" na takozvane kafane i "treš" narodnjake.
"Vi ste čudo ovo zemlje! Pred vama je surovi život, a vi ste pored svega tako nasmejani i nežni. Ako ova zemlja ne iskoristi vaše znanje, onda idite", rekao je Đule, kao da je čuo moje misli i zapevao "Zemlja čuda".
Još na početku koncerta, Đule je silazio do publike i dodavao mikrofon onima koji su bili u prvim redovima. Opšti delirijum je nastajao dok je palacao jezikom, pentrao se na ogradu koja je razdvajala fan pit i deo koji je bio rezervisan za novinare, polivao glavu vodom iz flaše i ležao na sceni svirajući gitaru!
A onda mu je neko bacio čipkane crvene gaćice na binu...Uzeo ih je, razvukao, gledao kao da su nešto što prvi put vidi...
"Mmmmm....šta ćemo sa ovim?!", rekao je, a onda ih stavio na glavu! Nosio ih je tako na glavi, skoro do kraja koncerta.
Ovaj koncert, Van Gogh je iskoristio i za uručivanje nagrade. MTV Adria im je dodelila nagradu za najbolji bend u regionu. Otvoren je i šampanjac za ovu priliku!
E upravo tada je počelo da se dešava ono što je smetalo do kraja samog koncerta: mnogo fotografa na samoj bini sa bendom i "nindže koje trče", kako ih je neko ih publike prozvao.
Verovatno je isplanirano da snimci sa koncerta "uđu" u neki novi spot benda pa smo na sceni, dok je bend "prašio", gledali i dvojicu momaka obučenih od glave do pete u crno sa fantomkama na glavama kako trčkaraju, pokušavajući da snime Đuleta i ekipu u žaru svirke.
Njih dvojicu bi i uspeli da "svarimo", ali kada im se na sceni pridružilo još četiri fotografa...Šta znam, ja bih se baš iznervirala da sam kupila kartu za fun pit.
Kraj koncerta obeležila je pesma "Anđele moj brate", posvećena svima onima koji više nisu sa nama, već su negde gore, koji nas posmatraju i čuvaju.
"Ovo je za Milana, Margitu i još mnoge koji su nas prerano napustili", rekao je Đule, koji je sa grupom EKV nastupao dok je njegov bend bio na pauzi krajem osamdesetih.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici - MONDO Zabava, kao i na Twitteru @Mondo_zabava.
