U okviru spomen hrama Svetog Dimitrija u Lazarevcu uz vojne i državne počasti obeležena je stogodišnjica Kolubarske bitke, najznačajnije bitke između vojske Kraljevine Srbije i Austrougarske u Prvom svetskom ratu.
"Srbija će ozdraviti, a ne bi se ni razbolela da je uvek znala ko joj je mačem, ognjem i životom sačuvao zemlju", poručio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
On je u obraćanju naveo da je nemoguće govoriti o prvoj godini rata koji je pre jednog veka zahvatio čitav svet a da se ne spomenu dve pobede srpske vojske koju su presudno doprinele jačanju a potom i konačnoj pobedi saveznika.
Kolubarska bitka je, prema Nikolićevem rečima, bila senzacija i za osvajače i za saveznike, možda i za Srbe, istakavši da se proučava na bezmalo svim vojnim akademijama sveta kao primer vojne veštine, generalske odvažnosti, taktike i strategije.
"Srbe ne možeš da pobediš osim ako ih ne podeliš. To je poruka naših velikih predaka sa Kosova, sa Kolubare i Suvobora, sa Kajmakčalana i Soluna. Tada Srbi nisu slabili svoje jake ljude jer se zna da slabljenjem jakih pojedinaca slabiš svoju naciju pred neprijateljem", rekao je Nikolić.
On je uporedio bitku na Kolubari sa biblijskom borbom Davida i Golijata rečima da je mala Srbija, velika u svojoj nepodeljenosti, u svom jedinstvu, neposredno ratovala sa jednom ogromnom imperijom, a posredno sa četiri imperije i ponovo pobedila.
Nikolić je rekao i da je svako vojničko iskustvo i znanje tada govorilo da je srpska vojska Veliki rat dočekala premorena od Balkanskih ratova, desetkovana i promrzla, gladna i bosonga, sa puškama ali bez municije.
"Kolubarska bitka je najveća perjanica u slavnoj i pobedničkoj ratnoj epopeji Srbije, ne samo u Velikom ratu. Dobijena je koliko veštinom vojskovođa toliko i predanošću svakog vojnika.Tokom bitke pokazalo se junaštvo, posle bitke redak primer čojstva. Videlo se i tu ko je od čega sazdan i kakav trag ostavlja za sobom u večnosti", rekao je Nikolić.
Kako je rekao predsednik, nema društva u kome formalno obrazovanje može da zatre ili makar potamni sjaj slave predaka i dodao da niko ne može da nam oduzme priče dedova, njihova sećanja koja su prenošena kao najveće porodično blago...
Nikolić je naveo da se danas srećom vode drugačije bitke koje od nas traže drugu vrstu mudrosti i taktike.
On je poručio da ćemo pobediti poštujući porodični zavet da uvek i svuda i u svakoj prilici damo sve od sebe, pokažemo svoje nasleđene vrline, ljubav prema otadžbini "jer nemamo pravo da izneverimo svoje junačke pretke".
"Da živimo tako da bi nas prepoznali kao svoje potomke da nekim čudim mogu da siđu među nas. Da se neprekidno i kao država i kao narod sećamo najboljih koji su hodali ovom zemljom, onih koji su izginuli da bismo mi ovde stajali kao slobodni ljudi... Da nam bude najvažnije da svaki naš čovek živi u slobodi", rekao je on.
Nikolić je rekao da država do danas ima imena i prezimena tek 50.000 stradalih u Velikom ratu.
"Ostalih milion i 100 hiljada nisu na istom spisku niti znamo gde su sve upisana, ako su igde upisana. Ne znamo gde je rodni prag sa kojeg su pošli u vojevanje...a prošlo je 100 godina", upozorio je predsednik.
Predsednik je svoje obraćanje završio rečima "Živela Srbija".
Vence i cveće položili su pored predsednika Srbije i ministri Aleksandar Vulin i Bratislav
Gašić, načelnik generelštaba VS Ljubiša Diković, potomci vojvode Živojina Mišića, predstavnici diplomatskog kora, udruženja boraca koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova Srbije...
Državnoj ceremoniji prisustvovao je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević i brojni predstavnici diplomatskog kora u Srbiji.
Kolubarska bitka vođena je krajem 1914. godine na frontu dužem od 200 kilometara. Predstavlja najvažniju bitku između Srbije i Austro-Ugarske u Prvom svjetskom ratu.
Iako je cio svijet očekivao kapitulaciju Srbije, Prva armija kojom je komandovao general Živojin Mišić izvela je uspješnu protivofanzivu protiv brojnije i bolje opremljene Austrougarske vojske.
Značaj bitke ogleda se u tome što Austro-Ugarska nije uspjela da uništi Kraljevinu Srbiju,
