Više od 200 rudara Trepče u Starom trgu kod Mitrovice štrajkuje danas zahtevajući od vlasti informacije o sudbini kompanije, pošto Trepča ipak zakonom nije transformisana u javno preduzeće u vlasništvu Vlade Kosova.
Kako javljaju prištinski mediji, direktor Trepče Ahmet Tmava je posle susreta s radnicima rekao da su rudari iz prve smene obustavili rad i štrajkuju na desetom horizontu, 650 metara pod zemljom.
"Oko 200 do 250 rudara trenutno ne radi i traži dodatne garancije institucionalnih lidera, pošto juče nije završen sav posao što se tiče Trepče", rekao je Tmava.
Po njegovim rečima, u toku su konsultacije sindikata Trepče s rudarima i vrlo brzo će biti usaglašeni zahtevi koji će biti podneti institucijama Kosova.
Jutros su rudari od predstavnika uprave Trepče tražili objašnjenje o tome šta se događa s kombinatom.
Juče usvojenim zakonom Skupština Kosova je odložila likvidaciju Trepče, ali to preduzeće nije proglašeno javnim preduzećem čemu se protivi i Srbija, smatrajući ga delom svoje imovine.
Radnici “Trepče” veoma su zabrinuti za sudbinu preduzeća, u kojem radi 3.300 radnika.
Radnici u flotaciji u Leposaviću ističu da su zabrinuti zbog najave promene statusa kombinata od kojeg se privremeno odustalo i da se nadaju pozitivnom ishodu.
Slaviša Aleksandrović kaže za da bi gašenje i gubitak radnih mesta u “Trepči” bila katastrofa i da bi ljudi morali da se iseljavaju sa tog područja jer, kako kaže, ne bi imali od čega da žive.
”Ovo je siromašno područje, poljoprivreda je slaba, automatski svi mladi ljudi bi morali da odu odavde, ne bi imali šanse da ostanu ovde. A mi se nadamo da će naša Vada, na čelu sa Vučicćem spasiti Trepču, da ljudi ostanu ovde, da žive i rade, da budu tu”, kazao je Aleksandrović.
Strahinja Sekulić kaže da su on i njegova supruga druga generacija iz njegove porodice koji rade u Trepči i da od posla u ovom preduzeću izdržava još troje dece i snahu.
Naglašava da samo radom mogu opravdati postojanje i zadržati Trepču, a da bi bilo kakva odluka na štetu radnika sa severa Kosova bila pogubna.
”Gde da se zapošljavaju naša deca, kuda ćemo mi pojedini, koji smo još par godina pred penzijom, od čega da živimo”, upitao je Sekulić i istakao da veruje da će Trepča ostati vezana za Srbiju.
”Apsolutno verujem, jer mi drugog izbora nemamo i stvarno puno poverenja imamo u tu državu i ove naše vodeće strukture, nadamo se da će da nađu bar neki zajednički jezik, da nam ugode, da ne ostanemo bez ičega”, kazao je Sekulić.
Za Nevenku Vukčević, koja je raseljena iz sela Dolac kod Kline, posao u Trepči u Leposaviću znači egzistenciju jer je, kako kaže, jedno radno mesto izgubila 1999. godine nakon čega je usledila borba za preživljavanje.
”Indirektno zatvaranje ili nekava promena u organizaciji, recimo prodaja Trepče i prelazak u nečije vlasništvo dovela bi do destabilizacije na ovom terenu i u ekonomskiom i u političkom smislu”, kazala je Vukčevićeva.
Ona je naglasila da je situacija sa Trepčom toliko ozbiljna da radnici mole sve koji su u mogućnosti za pomoć, da stanu u njihovu zaštitu “jer je Trepča žila kucavica ovog naroda i u ekonomskom, politickcom i svakom drugom smislu”.
U Trepči u Leposaviću rade na flotaciji olovno cinkovne rude odnosno proizvodnji oncentrata olova i cinka.
