Oni traže da im u situaciji sa iznenada preskupim kreditima pomogne poljska vlada.

Stotine Poljaka demonstrirale su danas na ulicama Krakova, Vroclava, Lođa, Gdanjska i Šćećina noseći transparente "Stop banksterima" a u Varšavi su organizovali protestnu šetnju ispred sedišta poljskog predsednika, zato što im gradske vlasti zbog zakasnele prijave nisu dozvolile klasični protestni miting.

"Banke su se prema klijentima ponašale kao prema Indijancima kojima nude nekakve đinđuve umesto solidnog produkta - kredita", kazao je na protestu u Varšavi Tomaš Sadlik iz udruženja Pro futuris koje je organizovalo demonstracije a inače zastupa Poljake u njihovim sporovima sa bankama.

"Nisam želela kredit u francima ali u banci su me ubeđivali da je to najbolji produkt a da je švajcarski franak valuta koja se praktično ne pomera", kazala je poljskoj televiziviji TVP jedna od Poljakinja na protestnoj šetnji u Varšavi.

Oni od ukupno više od pola miliona Poljaka sa kreditima u švajcarskim francima koji su danas izašli na ulice poljskih gradova zahtevaju da banke pristanu na predlog Komisije za finansijski nadzor i prevedu njihove kredite u zlote i to po kursu koji je važio na dan kada jekredit uzet.

U Krakovu su demonstranti upozoravali da su mnogi uzimali kredit u francima zato što su im kod deviznih kredita banke izlazile u susret i odobravale te kredite i Poljacima koji ih ne bi mogli dobiti u nacionalnoj valuti, između ostalog i za 100 odsto vrednosti nekretnine a ne samo 70 odsto kao kod kredita u zlotima.

"Očekujemo da nam vlada pomogne nekim zakonom. Pojma nemam koliko će iznositi rata mog kredita za dve nedelje. Preti nam bankrot i ne znam uopšte šta će biti dalje", kazala je Poljakinja na demonstracijama u Krakovu.

Demonstranti su takođe tražili da vlada organizuje pregovore sa bankama, kako bi se rešio problem nakon odluke centralne banke Švajcarske sredinom januara da ne održava veštački kurs franka što je Poljacima drastično poskupelo kredite u toj valuti.

Poljska vlada, centralna banka i Komisija za finansijski nadzor kao eventualno rešenje vide to da se krediti prevedu u zlote, ali da klijenti otplate i to što su godinama krediti u francima bili povoljniji a da komercijalne banke preuzmu na sebe rizik pomeranja referentnih stopa švajcarske centralne banke, da ne traže dodatne garancije od klijenata a takođe gde god je to moguće kredit reprogramiraju i produže rok otplate.