Da li ste ikada razmišljali kako svoj život provode ljudi sa smetnjama u mentalnom razvoju? Ko se o njima brine? Šta rade i kako se snalaze njihove porodice?
Malo ko od nas ih viđa dok se šeta gradom, vozi autobusom ili radi. Da li su onda svi u nekom getu, zatvoreni po domovima i "zaključani" u svom svetu?
Odgovor je ne, bar ne svi...tu su, žive u našem komšiluku, imaju svoja interesovanja i hobije i sposobni su da se ostvare kao ljudi. Samo im u tome treba malo pomoći.
MONDO ekipa posetila je jedno od udruženja koja pomažu tim ljudima i evo šta smo zatekli...
I DECA I ODRASLI NA ISTOM MESTU
Na samom kraju novobeogradskih blokova, u poslednjoj zgradi bloka 61, nalazi se dnevni boravak Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, u kojem se svakodnevno druži četrdesetak njih.
Raznih su godišta - najmlađe je dete od 13 godina, a najstariji korisnik ima 53 godine.
U udruženje većina njih dolazi svakodnevno i tu provodi ceo dan. Pohađaju radionice šivenja, pletenja, kukičanja, slepog kucanja...
Svakodnevno druženje je najbolje rešenje za nedovoljno mentalno razvijene osobe, jer su tako najzadovoljniji i to je najbolji način da razviju svoje sposobnosti, kažu nam predstavnici udruženja.
Dok razgovaramo sa njima, korisnici su nestrpljivi da nam pokažu šta su tog dana uradili.
BRAVO ZA ŠAMPIONE
Snežana, Irena, Dragana, Slavko... dočekuju nas otvorenog srca.
Pokazuju nošnje, pletene šubare, šalove, tunike, šalvare, čak i pravu vlašku šubaru, koje su sami napravili, a koje prodaju pošto im Narodna banka Srbije dva puta godišnje organizuje prodajne izložbe.
"Ovo je kapa koja može da bude i rolka, sama sam je isplela. Ja sam vodila i program kada smo slavili Novu godinu“, pričljiva je Snežana.
Njena drugarica Irena pohvalila nam se da je ostale naučila da štrikaju kape, a sama je prvu kapu napravila u Holandiji, gde je ranije živela, i pokazuje rukavicu koju završava.
Milan pokazuje cvet koji je nacrtao, dok Dragana sklapa mozaik, a Slavko vežba matematiku.
Kažu da išli i na more u Grčku, a redovno posećuju bioskope i pozorišta i bave se sportom. Kada smo već kod sporta, ubacuju se dve defektološkinje, vreme je za vežbe.
Odlazimo u prostoriju za vežbe u kojoj su istaknuti trofeji, pehari i medalje, pored razboja za pletenje.
"Osvojili smo 14 pehara, najbolji smo u Srbiji i Beogradu u pikadu, pojedinačno i grupno, u košarci smo drugi, a u fudbalu treći. Nedavno smo osvojili i prvo mesto u pecanju, upecali smo ribe koliko i sve ostale ekipe zajedno“, pričaju uglas ponosno.
Ostavljamo ih da završe svoje radove, a upravu udruženja pitamo treba li neka pomoć.
I NARAVNO - PROBLEM!
Radomirka Božinovski, koja je na čelu Udruženja, kao najveći problem ističe to što nemaju svoje prostorije, nego moraju da plaćaju zakup.
"Trajno rešenje je da kupimo prostor. Vapimo za svojim prostorom. Pre šest godina iznajmili smo ove prostorije od 154 kvadratna metra. Mesečni troškovi Udruženja iznose 2.000 evra, od kojih samo za prostor dajemo 1.000 evra, 500 za zakup i 500 za struju i grejanje, koje plaćamo po industrijskim cenama, nemamo nikakav popust. Plaćamo i defektologe, za koje uplaćujemo poreze i doprinose.Ni od čega nismo oslobođeni“, priča Božinovska.
Dodaje da od neophodnih 240.000 dinara mesečno, roditelji obezbede 42.000, jer participaciju od 2.000 dinara daje 21 roditelj, dok ostali ne mogu ni toliko.
Da muka nikad ne ide sama govori i podatak da je udruženje bilo smešteno u atomskom skloništu u bloku 45 od 2002. godine do kraja novembra 2009. godine, kada je poplavljeno fekalnim vodama...
„Na Svetog Savu proslavićemo 41 godinu neprekidnog rada. Od 1994. godine razgovaramo sa svim predsednicima opština o dodeli prostora, ali svi tvrde da opština nema svoj prostor. Prosto ne verujem da opština Novi Beograd nema prostor od 200 kvadratnih metara kojeg bi se odrekla i prepustila ga Udruženju“, kaže Božinovski.
Ona dodaje da vlasnik prostora hoće da ga proda i traži za njega 147.000 evra, što udruženje nikako ne može da plati.
NIKO DA POŠALJE NI SMS
"Ustanovili smo humanitarni SMS, ali od aprila nije bilo nijedne uplate i skupili smo ukupno tek 9.000 dinara. Donatora je sve manje, posle poplava gotovo i nema donatora, jer do težeg ima teže. Kada bi imali svoj prostor ne bi plaćali industrijsku cenu struje i grejanja i značajno bi smanjili troškove“, kaže Božinovska.
Pomoć Udruženju moguće je uputiti slanjem SMS-a na broj 3030 (upišite 28 i pošaljite na 3030) ili uplatom na žiro račun 355-1112801-77 u Vojvođanskoj banci
Ona navodi da korisnici pohađaju ukupno 10 radionica za koje od Ministarstva za rad i socijalna pitanja redovno dobijaju sredstva.
„Ali oni nam daju najviše polovinu od traženog. Ako tražimo 78.000 dinara, oni daju 25 ili 26 hiljada, pa na to platimo još i porez. Prosečno od ministarstva dobijamo 33.000 dinara mesečno. Prijavljujemo se i na konkurse koje raspisuje Grad Beograd“, kaže Božinovska.
Udruženje hranu dobija preko Srpske pravoslavne crkve, koja, opet, neke obroke dobija od Vojske Srbije, i korisnicima je ručak obezbeđen svaki dan.
Božinovska upozorava da će se dnevni boravak zatvoriti ako se uskoro nešto ne uradi, a deca i odrasli će biti vraćeni u kućni azil, što je najgore moguće rešenje.
"Stari smo i umorni od višedecenijske borbe za obezbeđivanje prostora, novca, programa... Istrošili smo se. Šta će biti posle nas? Dnevni boravak je ceo život za našu decu. Ako ovaj problem ne bude institucionalno rešen, posle smrti roditelja, decu će oterati u domove u kojima vladaju užasni uslovi, a naše stanove uzeće centri za socijalni rad", sumorno priča ova energična žena na kojoj se drži celo Udruženje.
Božinovska dodaje da u Novom Beogradu, opštini sa 227.000 stanovnika u kojoj živi 1.200 nedovoljno mentalno razvijenih osoba, postoji još samo jedan dnevni boravak, „Sunce“ na Bežanijskoj kosi, gde na druženje dolazi 98 korisnika, a čeka još 24, dok su opštini te veličine potrebna najmanje tri veća dnevna centra.
Radomirka Božinovski na rastanku razočarano kaže da su joj političari svašta obećavali a nisu ispunili gotovo ništa od obećanog.
"Kada treba da se pokaže kako nešto dobro radi, onda dođu kod nas. Ne znam ko nije bio iz Ministarstva za rad, iz opštine gotovo svi predsednici. Najodvratnije mi je kada me potapšu po ramenu i hvale me, odmah mi pripadne muka“, kaže Božinovska.
ŠTA KAŽU NADLEŽNI
Kontaktirali smo Ministarstvo za rad i pitali zašto su sredstva za pomoć udruženju prepolovljena, a rečeno nam je da će i ove godine biti raspisani konkursi na koje može da se javi i Udruženje "Novi Beograd".
Ministarstvo je navelo i da je prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, lokalna samouprava ta koja finansira dnevne usluge u zajednici, usluge podrške za samostalan život i slično.
"Iako je finansiranje ovih usluga socijalne zaštite u nadležnosti jedinica lokalne samuprave, Ministarstvo je prepoznalo potrebu da, usled nedostatka sredstava u budžetima lokalnih samouprava, pruži dodatnu finansijsku podršku", navodi se u odgovoru ministarstva.
U Opštini Novi Beograd za MONDO su rekli da su 2002. godine pomogli Udruženju da opremi prostor u atomskom skloništu, a da su pomoć uputili i nekoliko puta kasnije.
"Novi Beograd nema mogućnosti da obezbedi prostor. Svi prostori za mesne zajednice se koriste i opština nema slobodnog prostora, a ostalo je u privatnom posedu", rekli su u opštini.
Posle svega navedenog još jednom pogledajte antrfile i setite se nemoćnih i bolesnih među nama, koji nikada neće dobiti radno mesto, neće se radovati svojim potomcima, neće...
