/Od reportera MONDA sa priprema Crvene zvezde/

Tek mu je 18 godina, ali priča "kao mator".

Bez mnogo ustezanja, štoper Crvene zvezde Vukašin Jovanović pričao nam je o dosadašnjoj karijeri.

Momak rođen u Beogradu među crveno-bele je stigao sa 10 godina. Od tada je nekoliko puta mogao da ode, ali je odlučio da ostane u klubu za koji navija.

"Veliku zahvalnost dugujem mnogima iz Omladinske škole, a prvo treneru Aleksandru Jankoviću koji je pre nekoliko godina uticao na to da ostanem, iako su neki drugi hteli da me oteraju, kao i selektoru Veljku Paunoviću koji me je prošlog leta pozvao na Evropsko prvenstvo za igrače do 19 godina i, ispostavilo se, pomogao mi da se izborim za status prvotimca", počeo je Jovanović.

Mladi defanzivac trenutno sa ekipom u Kopru prolazi svoje druge profesionalne pripreme.

"Nije lako, ovo što smo pretrčali do sada, pretrči se za polusezonu u omladincima. Naporni su treninzi a, iako igramo po 45 minuta u prijateljskim mečevima, zahtevi koje traži šef nisu laki. Od nas se zahteva da igramo visok presing i da zadnja linija stoji visoko, tako da se često trkamo sa protivničkim napadačima... Bitno je da niko nije povređen i siguran sam da šef zna dobro šta radi".

Jovanović se Zvezdinim prvotimcima priključio u martu prošle godine, ali kod tadašnjeg trenera Slaviše Stojanovića nije dobio priliku da debituje. Prvi zvaničan nastup za seniore upisao je pod komandom Nenada Lalatovića, 9. avgusta 2014, u prvom kolu aktuelne sezone protiv Radničkog iz Niša.

"Sve mi se izdešavalo vrlo brzo i slučajno. Pogotovo u prethodnih šest meseci tokom kojih mi se promenio ceo život", kaže Vukašin Jovanović za MONDO.

Objasnio nam je mladi fudbale zašto je poslednji od "Zvezdine dece" u prvom tim potpisao ugovor.

"Pričalo se o tome i pre letnjih priprema u Sloveniji, ali se neke stvari nisu poklopile. Onda se čekalo da se vratim, ali sam otišao u Belgiju, a odatle pravo na Evropsko prvenstvo igrača do 19 godina. U reprezentaciji sam se našao uz dosta sreće, zbog nekih povreda i kartona. Otišao sam tamo kao 'anonimus', posle dela priprema kojim nismo bili zadovoljni ni Zvezda ni ja kako sam ga odradio. U Mađarskoj sam, međutim, nadmašio ne samo očekivanja drugih, već i svoja. Usledilo je potom neverovatnih sedam-osam dana u mom životu. Bio sam na 'slatkim mukama' zbog poziva klubova koji su hteli da me angažuju".

Mladi štoper otkrio nam je i koji su to klubovi koji su ga letos želeli u svojim redovima.

"Tražili su me Atletiko Madrid, ali da igram za B tim, zatim Red Bul Lajpcig, Malme... Njihove ponude bile su na stolu, a javili su se i Bordo, belgijski Kortijk, Šalke... Kada sam saznao da me traži Atletiko Madrid 'progutao sam knedlu', ali iako je to veliki klub, rekao sam sebi da još nije vreme da odem. Ako budem igrao dobro, opet ću dobiti poziv. Ja nisam taj tip koji će da misli da Atletiko Madrid zove samo jednom. Ako budem radio i igrao dobro, javiće se oni ponovo...", samouveren je Jovanović.



Pre inostranih ponuda, imao je i jednu od domaćeg superligaša.

"Kada sam bio u kadetima imao sam ponudu Vojvodine. Baš su bili 'zagrizli' da me dovedu, ali nisam hteo, nisam zamišljao sebe u Vojvodini. Tada je Luka Luković otišao, a ja sam rekao sebi da ću se boriti do poslednjeg trenutka da uđem u prvi tim, pa šta Bog da. To mi se ostvarilo i sada živim svoj san, uživam u tome, vredno radim i borim se. Mislim da uz trud i slušanje starijih saigrača mogu da napravim dobre stvari u Zvezdi, a posle ćemo lako za odlazak", kaže Jovanović, uz dodatak:

"Dete sam Zvezde i Beograda i ne mogu da zamislim karijeru bez bar dve-tri godine u Crvenoj zvezdi".

Na konstataciju da mnogi mladi igrači nisu razmišljali tako i da su, možda, pre vremena napustili klub, Jovanović je imao šta da im poruči:

"Meni se san ostvario time što sam debitovao za Crvenu zvezdu, a sledeći je da nastupim u derbiju, pa da igram evropsku utakmicu na 'Marakani'. To su utakmice za koje 'živim' i koje sam gledao kao klinac. Sve posle Zvezde je čist profesionalizam - dokazivanje i zarađivanje para. Ono što se dogodi u Zvezdi, ne može novcem da se kupi. Da ti 20.000 ljudi peva i kada gubiš, da primiš gol u 90. minutu, a navijači ti pevaju... To ne može da se opiše, to treba doživeti. Ja bih voleo da što više dece iz Zvezdine škole uđe u prvi tim i oseti to".

Veliku korist Vukašin Jovanović ima u činjenici da su trener Nenad Lalatović i jedan od njegovih pomoćnika, Vidak Bratić, tokom svojih karijera takođe bili štoperi.

"Znači mi to. Vidaka zezaju da sam njegov ljubimac pošto često ostajemo posle treninga i dodatno vežbamo. Trener ima obaveze prema celom timu, dok je Vidak zadužen za nas iz defanzivne linije. Tu je i Aleksandar Luković, kojeg sam nekada gledao na televiziji, a sada sam drugar sa njim. I dalje mi je neobično zbog toga. Mnogo je lakše uz sve njih i njihove savete".

Povratnik među crveno-bele, Luković, bio je posebna inspiracija za mladog igrača da priča.

"Često se šalim sa Lukovićem da ću i ja, ako Bog da, jednog dana kada se vratim u Crvenu zvezdu posle uspešne inostrane karijere da 'uhvatim' nekog klinca pod svoje. Nezgodno je biti poslednji igrač u odbrani Zvezde, samo mi znamo kako je ako pogrešiš i zato je svaka pomoć iskusnijeg igrača dobro došla".

Upravo zbog toga Jovanović i ostali igrači trude se da pomognu Mamaduu Mbođu, senegalskom defanzivcu sa kojim je otežana komunikacija jer ne priča srpski, niti engleski.

"Mamadu zna najosnovnije reči koje su bitne za igrače u defanzivnoj liniji, na primer 'leđa'. Trudimo se svi da mu pomognemo i da ga naučimo srpski, ali kada je neko dobar igrač to nije problem. Fudbal je univerzalan jezik... Razumem da mu je teško, teško je kada odeš iz Srbije u Nemačku, a ne iz Afrike u Evropu. Došao je kao mlad u drugu zemlju, na drugi kontinent, među drugačiju religiju i kulturu. Potpuno sam, bez roditelja. Za tako nešto potrebna je i hrabrost".

Pošto se letos nametnuo dobrim partijama na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj, Jovanović je postao standardan reprezentativac Srbije...

"Na proleće mi zaista predstoje velike obaveze. Prvo da sa Zvezdom pokušam da odbranim titulu, onda sa reprezentacijom igrača do 19 godina igram drugi krug kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, a tu je i Svetsko prvenstvo za igrače do 20 godina. Ne znam još da li ću biti u avionu i zato ne bih mnogo pričao o tome. Borim se za mesto u timu", skroman je 18-godišnji štoper, koji nije zaboravio i saigrače iz kluba:

"Voleo bih da svi budemo u timu - i Rile (Mihailo Ristić) i Gruja (Marko Grujić) i Luka (Jović) i Rajko (Predrag Rajković) i ja. Ako ne, onima koji budu poželeo bih svu sreću, jer mi smo pre svega dobri drugari, a tek onda saigrači".