Telo bivšeg ruskog agenta Aleksandra Litvinjenka bilo je u toj meri radioaktivno, da je njegova autopsija bila "jedna od najopasnijih" ikad izvršenih, izjavio je danas u Londonu patolog Netanijel Keri.
Keri je rekao da je Litvinjenkovo telo bilo do te mere radioaktivno da je dva dana ostalo u postelji u londonskoj bolnici u kojoj je Litvinjenko umro 23. novembra 2006. godine, preneo je AP.
On je umro od trovanja radioaktivnim polonijumom-210.
Inspektor Kreg Maskal rekao je danas na zvaničnoj istrazi povodom smrti Litvinjenka da se, dvojica muškaraca koji su se sa njim sastali, Dmitrij Kovtun i Andrej Lugovoj i dalje traže zbog ubistva.
Lugovoj je rekao za američku agenciju u Moskvi da su dokazi predstavljeni u istrazi, "besmislica".
Britanske vlasti su juče otvorile dugo očekivanu zvaničnu istragu o smrti Litvinjenka, a istražna komisija u Londonu pokušaće da sazna ko stoji iza ubistva koje je godinama kamen spoticanja u odnosima Moskve i Londona.
BBC je naveo da su verovatno izvedena dva pokušaja ubistva pre nego što je Litvinjenko umro od trovanja polonijumom 2006. u Londonu, u svojoj 43. godini.
U tom trenutku se bivši agent ruske Federalne službe bezbednosti već šest godina nalazio u Britaniji, čiji je državljanin postao.
Na samrtničkoj postelji optužio je ruskog predsednika Vladimira Putina da stoji iza njegovog ubistva, podsetio je Dojče vele.
Istraga je navela na zaključak da je polonijum-210 Litvinjenku podmetnut u šolju čaja koju je popio 22 dana pre smrti u društvu Lugovoja i Kovtuna.
Obojica su bivši ruski agenti, a Lugovoj je trenutno poslanik ruske Dume.
Godinu dana nakon smrti britanski tužioci su ovu dvojicu označili kao glavne osumnjičene, ali je Rusija odbila da ih izruči uz obrazloženje da ustav zemlje ne dozvoljava ekstradiciju sopstvenih građana.
Afera oko smrti Litvinjenka dovela je do zahlađenja odnosa između Londona i Moskve, navodi Dojče vele i podseća da je situaciju pokušao da promeni britanski premijer Dejvid Kameron po preuzimanju vlasti, ali mu je planove i definitivno pokvarila kriza u Ukrajini.
Ceo slučaj je prešao dug put do pokretanja istrage koja treba da odgovori na pitanje ko je ubio bivšeg ruskog špijuna.
Vlada u Londonu je, naime, dugo oklevala da pokrene punu istragu jer bi ona podrazumevala ispitivanje dokumenata koji su, kako je objašnjeno, "osetljivi".
To bi moglo da ima veze sa navodima da je Litvinjenko, nakon dobijanja azila, radio za britanske tajne službe MI5 i MI6, naveo je Dojče vele.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je septembra 2014. saopštilo da je "teško zamislivo da bi proces mogao da bude objektivan".
Konačnu odluku o tome ko je odgovoran za smrt Litvinjenka doneće Kraljevski sud pravde u Londonu.
