Ivan Bogunović

"Slučaj Gagić": Nije novac, nego status

Svojevoljni odlazak drugog centra, usred sezone, ukazuje na dubinu krize, koja u Partizanu očigledno nije samo finansijska.

"Slučaj Gagić": Nije novac, nego status Foto: MN Press

Đorđe Gagić od utorka je samo formalno član Partizana, dok se ne reši njegov zahtev pred Komisijom za takmičenje Košarkaškog saveza Srbije.

Podnošenjem zahteva za raskid ugovora, on je u glavi "prelomio" šta hoće. Iste večeri saopštio je odluku Dušku Vujoševiću, ali ne i saigračima.

Rešio je da posle dve i po godine napusti najtrofejniji srpski klub, sa kojim je dve sezone igrao Evroligu (jednom Top 16), osvojio dve titule prvaka Srbije, preko koga je stigao i do "A" reprezentacije Srbije i nastupa na Evropskom prvenstvu. Prošle sezone u finalu plej-ofa je bio među najzaslužnijima za trijumf nad Crvenom zvezdom Telekom.

Posle svega toga, smatrao je da ove sezone zaslužuje više, kao jedan od retkih igrača sa zapaženom ulogom, koji je ostao u Partizanu. Želeo je više minuta, više odgovornosti, više vremena sa loptom u rukama.

Letos je dogovoreno da tako i bude, međutim, teren i okolnosti ubrzo su počeli da diktiraju drugačije. Partizanova igra bez klasičnog plejmejkera i startne "četvorke" bila je jako loša, kao i rezultati u ABA ligi i Evrokupu. To je nametnulo potrebu za pojačanjima, a prvo je bio Milan Mačvan.

Nekadašnji reprezentativac zauzeo je poziciju krilnog centra, koja mu po kvalitetu i pripada, dok je na "petici" prednost dobio Nikola Milutinov, kao veći potencijal i igrač na kome klub, u perspektivi, može dobro da zaradi.

Gagić je, pri tom, sve vreme samog sebe efikasno sklanjao sa parketa, često nesmotrenim pravljenjem ličnih grešaka, što dokazuje i statistika - u proseku je faulirao protivnike na svakih pet i po minuta (daleko najčešće u timu), pa je i to razlog što uglavnom nije igrao više od 10-15 minuta po utakmici.

Ali, igrač kao igrač, slušajući savete "dobronamernih", problem je video više u drugima, manje u sebi i tako je počelo...

Svima koji ozbiljnije prate zbivanja u domaćoj košarci poznata je spekulacija o sukobu sa Vujoševićem uoči decembarskog meča protiv Budućnosti, kada je od Gagića zatraženo da igra, a on odbio, pravdajući se povredom skočnog zgloba, zadobijenom u Zadru, nedelju dana ranije.

"Zavrtela" se priča da se Gagić nalazi pred otkazom, pa je utihnula povratkom u tim za gostovanje Krki. Ipak, na promociji klupskog kalendara za 2015, održanoj u TC "Ušće", moglo se primetiti da na njegovom licu nema nekadašnjeg entuzijazma.

Daleko od toga da se Gagić totalno "isključio".

Bio je među najzaslužnijima za vrednu pobedu nad Metalcem u Valjevu, upućeni kažu da je bio maksimalno angažovan i na svom poslednjem treningu, kada je zahtev za raskidom saradnje već bio otkucan i predat u Sazonovu 83.



Da bi iste večeri došlo do iznenadnog i neslavnog rastanka, poput onog sa Druom Gordonom pre dve godine, samo što je u slučaju američkog krilnog centra razlog bio novac... i što je Partizan tada imao jednog opskurnog Francuza, spremnog kao zapeta puška, da dobije i iskoristi šansu.

Pošto se od leta 2013. između KK Partizan i besparice često stavlja znak jednakosti, isprva je bilo logično povezati Gagićevo nezadovoljstvo sa neizmirenim zaradama. Dan kasnije se, iz pouzdanih izvora, moglo čuti da on spada u grupu prvotimaca kojima se najmanje duguje! U prvom redu da je potpuno isplaćen za prošlu sezonu, što precrtava teoriju po kojoj je Gagić "morao" da napravi rez jer mu je prekipelo zbog nemaštine.

Međutim, određeni dug prema njemu postoji, a pošto je od poslednje isplate prošlo više od 60 dana, preduslov za raskid ugovora je ispunjen. Posle svega, teško da i sa strane kluba postoji želja za pomirenjem i kompromisom.

Dakle, finansijski aspekt priče nije mnogo drugačiji nego letos, ili pre početka prošle sezone, ali su se poremetili međuljudski odnosi, kojima su se u Partizanu oduvek dičili.

Očigledno je na delu i organizaciona kriza (koja dobrim delom vuče korene iz finansijske), pod čijim uticajem je ekipa selektirana zbrda-zdola, pa u trenutku kada su crno-belima teoretski neophodna tri pojačanja (plejmejker, krilni centar, centar), klub ima pravo da za ABA ligu licencira još samo dvojicu, od maksimalnih 20.

Što, opet, ne znači da će doći ijedan.

U Partizanu današnjim saopštenjem insinuiraju da iza "slučaja Gagić" stoji neimenovani rivalski klub, ali bi istovremeno morali da se zapitaju kako su dozvolili da ih usred sezone napuste, ne jedan (sa čijim odlaskom se računalo, u nekom trenutku), nego dvojica od samo četvorice relevantnih igrača pod košem.

Ako Gagić nije mogao da pronađe zajednički jezik sa Vujoševićem, gde su bili sportski direktor, generalni menadžer, potpredsednici, predsednik, da problem saseku u korenu, ne u utorak uveče?!

Đorđe Gagić, tehnički, jeste ostavio ekipu na cedilu - posebna priča je ko mu je sastavljao zahtev za raskid, pošto njegov važeći zastupnik Bojan Tanjević iz agencije "Interperformances" kategorično tvrdi da on nije - ali odgovornost za ovaj fijasko ne snosi samo Gagić.

Njemu ostaje da u sledećem klubu, i u nastavku karijere, dokaže da je zaista bio vredan veće uloge.

Povezano

Sve vesti