Tradicionalnom molitvenom doručku u Vašingtonu danas će prisustvovati prvi potpredsednik Vlade i šef diplomatije Ivica Dačić, potpredsednik Skupštine Vladimir Marinković i narodni poslanici Zoran Babić i Aleksandar Jugović.
Oni će, na marginama 63. Molitvenog doručka, imati prilike za razgovore s nizom visokih američkih zvaničnika.
Nacionalni molitveni doručak ustanovljen je 1953. godine i od tada se održava svakog prvog četvrtka u februaru.
Na "molitvi za Ameriku" okupljaju se predsednik SAD, članovi Kongresa, visoki predstavnici administracije i zvaničnici iz čitavog sveta.
Učesnicima se na početku skupa tradicionalno obraća američki predsednik i još jedan istaknuti govornik, čije se ime ne objavljuje unapred.
Tradicija okupljanja na Molitvenom doručku ustanovljena je tokom mandata predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera, koji je s grupom kongresmena došao na ideju da organizuje zajednički skup čija bi okosnica bila molitva za Ameriku.
Ideja je bila da se pomogne u prevazilaženju tadašnjih podela u američkom društvu, nalik na one koje i danas postoje između demokratske i republikanske Amerike, a za koju se predsednik Barak Obama zavetovao da će biti prevaziđena.
Iako se u našoj javnosti pozivi na Molitveni doručak često tumače kao svojevrsno priznanje administracije, zvanice zapravo dobijaju pozive uglavnom od kongresmena i članova "Feloušipa". Vlada SAD, takođe, ima pravo da pozove određeni broj gostiju i obično predlaže visoke strane zvaničnike, a svaki kongresmen i svaki senator imaju pravo da pozovu koga god žele. Svi pozivi na kraju se koordiniraju sa organizacionim komitetom jer postoje jasno određene kvote za svaki region i svaku američku državu. O tome ko će se naći na konačnom spisku gostiju odlučuju koliko funkcija i ugled odabranih, toliko i lična poznanstva, a ponekad i činjenica da su prethodnih godina već bili pozivani.
Zvanični domaćin događaja je američki Kongres, odnosno dva člana američkog zakonodavnog tela - jedan iz republikanske i jedan iz demokratske stranke, a organizacija skupa je poverena neformalnoj konzervativnoj hrišćanskoj organizaciji "Feloušip faundejšon", poznatoj još i pod nazivom "Familja".
Prvi pozivi zvanicama iz inostranstva počeli su da se upućuju pre 30-ak godina i stranci obično čine trećinu gostiju. Za Balkan je obično rezervisano oko 50 mesta, od čega petnaestak za Srbiju.
Cela manifestacija zapravo traje više dana: pored centralnog skupa - samog Molitvenog doručka, održava se i niz pratećih događaja, poput zajedičkih sastanaka s kongresmenima ili tematskih skupova i seminara.
Deset odsto troškova pokriva američki Kongres, 10 odsto sredstava obezbeđuje se iz donacija, a kotizaciju plaćaju samo "domaći", američki gosti.
