Skriveno u dubini od 5.000 kilometara, jezgro Zemlje nedostupno je bilo kakvom direktnom istraživanju.
Kineski i američki naučnici, međutim, tvrde da su uspeli da zavire u samo središte naše planete i da u centru samog jezgra postoji još jedno jezgro.
Istraživači, čija je studija objavljena u časopisu Nature Geoscience, veruju da se u tom najdubljem delu naše planete struktura kristala gvožđa razlikuje od one u spoljnim delovima jezgra.
Budući da ne postoji mogućnost da se dopre u srce Zemlje, naučnici proučavaju njeno jezgro pomoću odjeka koje proizvode zemljotresi. Oni analiziraju njihove promene dok se probijaju kroz različite slojeve planete.
Profesor Sijadong Song, sa Univerziteta u Ilinoisu, izjavio je za BBC da se "talasi odbijaju nazad-napred sa jedne na drugu stranu Zemlje".
Ovi podaci, smatra on, pokazuju da je jezgro Zemlje - čvrsta oblast veličine Meseca, zapravo sastavljeno iz dva dela.
Informacije prikupljene tokom seizmičkih aktivnosti sugerišu da su kristali u "jezgru jezgra" poređani u pravcu istok-zapad, takoreći polegnuti, gledano naniže, visoko iznad Severnog pola.
Kristali, pak, koji se nalaze u "spoljnjem delu jezgra" poređani su u pravcu sever-jug, tj. vertikalno gledano sa iste visinske tačke.
"Činjenica da smo otkrili različite strukture u različitim delovima jezgra govori nam o jako dugoj istoriji Zemlje", kazao je prof Song.
Solidifikacija jezgra, koje se nalazi na 5.000 kilometara dubine, počela je pre oko milijardu godina. Jezgro nastavlja da raste za 0,5 milimetara godišnje.
Otkriće da se u njemu nalaze različito poređani kristali navodi na zaključak da su se oni formirali pod različitim uslovima, te da je u određenom periodu naša planeta iskusila dramatične promene.
