Privatni sudski izvršitelji već dve i po godine plene pokretnu i nepokretnu imovinu pojedinaca i preduzeća u Srbiji. Evo šta sve prolazi "kroz njihove ruke".
Izvršitelji tu nisu izbirljivi, pleni se i prodaje sve što može da se proda radi namirenja duga - tehnička roba, umetničke slike, akcije, stanovi, zemljište, piše novosadski "Dnevnik".
Uz pomoć izvršitelja dugove naplaćuju pojedinci, preduzeća, posebno ona za komunalne i slične usluge, ali i banke. Nakon što presuda postane pravosnažna i izvršna i stranka-poverilac se obrati izvršitelju, kreće naplata. Izvršitelji prvo dolaze da pogledaju imovinu dužnika. Dok prodaja ne počne, on ima šansu da dug namiri i spase se. Često se prilikom te prve posete sreću sa sumornom slikom: sva imovina koju dužnik poseduje izgleda tako da teško da bi neko nešto uzeo i da se ostavi slobodno na ulici...
A da se prodaje, prodaje se i izvršitelji primećuju da već ima onih koji su u njihovom poslu namirisali sopstveni biznis. Kada su u pitanju nekretnine i pokretna imovina veće vrednosti, ti novi biznismeni zaobilaze prvu prodaju, ali na drugu obavezno stižu jer tada su cene niže.
Kada se oglasi prodaja slika i drugih umetničkih dela, sve je više znalaca za ovu oblast koji traže nešto vredno.
Očigledno, priča da tako kupljena imovina donosi nesreću kod nas više ne pije vodu: kada je u pitanju solidan posao, sujeverje ostaje u drugom planu.
"Ima dosta dužnika gde ima šta da se proda da bi se namirile ali u vek se u obzir uzimaju i zahtevi poverilaca", kaže sudski izvršitelj iz Novog Sada Milan Uzelac.
Tako Elektrovojvodina traži da se plene samo pokretne stvari, drugi traže stanove i zemljište…
Od pokretne imovine najlakše se prodaju muzičke linije, kompjuteri svih vrsta i noviji TV prijemnici.
Slobodan Subotić iz Sombora kaže da je sve više kupaca koji se pojavljuju na javnim prodajama umetničkih slika. To je, osim tehničke robe, ono što se traži. Zanimljivo je da je sve više zahteva da se stari dugovi naplate iz imovine preduzeća koja ne ispunjavaju poverilačke obaveze.
U somborskom ataru su to Fabrika akumulatora i poljoprivredno dobro „Graničar“. Pošto je zemlja državna i ne može se prodati, mogu druge stvari. Tako se na prodaju nude traktori i druge poljoprivredne mašine. To takođe brzo nađe kupce.
Kada dođe do prodaje nepokretnosti, najlakše se prodaju stanovi i zemljište, dok s kućama to ide znatno teže.
Ali i tu ima "biznisa". Agenti i privatna lica koja su spremna da kupe stan koji zbog dugova ide na prodaju već imaju razrađen sistem: uvek dođu na drugu prodaju, kada je cena niža.
Kada prodaja krene, na prvoj aukciji se ide na prodaju do 60 odsto procenjene vrednosti. Na drugoj još 30 procenata. Tada se stan procenjen na sto hiljada evra može prodati za dug po 33.000.
Takva je, izgleda, i sudbina jednog trosobnog stana u Sremskoj Mitrovici, koji će se naći u ponudi po 24.577 evra, piše novosadski list.
"Veoma lako se prodaju i akcije sa berze, to i najčistiji posao i već ima lica koja ih skupljaju i kupuju čekajući bolja vremena za prodaju", kaže Subotić.
