Potrošači u Srbiji se u kupovini više oslanjaju na navike nego na računicu, a i kad procenjuju "gde je jeftinije" to rade po sistemu "od oka". A ne mora tako, jer i kod nas postoje vebsajtovi gde se može saznati koliko nešto košta.
Svakodnevna kupovina u maloprodaji je i u Srbiji odavno postala ozbiljna "nauka". Samo je problem što tu "naučnu" stranu koristi samo jedna strana, a to su prodavci, dok se kupci i dalje drže one stare "ma znam ja…".
Marketing je odavno ušao i među rafove u srpskim prodavnicama. I još pre nego što su se ove pojavili srednji evropski ili jaki regionalni igrači (na one najjače iz EU još čekamo), dobro se znalo u počivšima "Pekabeti" ili "C marketu" kako kupcu prodati i ono po šta nije došao, a kamoli kao mu servirati cenu.
U međuvremenu se, dolaskom konkurencije, svo znanje iz maloprodaje uveliko primenjuje i ovde – od toga kako je organizovana prodavnica, preko toga gde i šta stoji na rafu, do raznih akcija, popusta i kartica lojalnosti.
Naravno, ceo posao se isplati samo kada se ide u "veliku nabavku", jer u cenu moramo računati i trošak prevoza, pošto hipermarketi nisu svima "iza ćoška". U svakom slučaju, na "srednju" kupovinu od 5,5 hiljada dinara može se uštedeti i nekih 15 do 16 odsto, pa vi vidite.
Srećom, da bi ova neravnomerna borba surovih profesionalaca iz super i hipermarketa i kupaca, zbunjenih raznoraznim "ponudama koje se moraju iskoristiti", bila bar malo ravnopravnija, pojavio se internet i sa njime i lakši pregled svega što se nudi.
Najbolji primer toga je vebsajt Cenoteka.rs, koji je pokrenulo Udruženje za zaštitu potrošača “Čist račun”.
Tu su, doduše samo za Beograd, poređani cene i artikli iz tri najveća trgovinskih lanaca koji rade širom Srbije. Lanaca zapravo ima pet, ali su vlasnika tri (Merkator S upravlja lancima ivice Todorića u Srbiji – IDEA i Roda, zatim tu je belgijski Delez sa Maksijem i Tempom, i na kraju domaći DIS ).
Potrošačima van Beograda ove cene neće mnogo značiti, u unutrašnjosti su cene drugačije, ali bar mogu da steknu neku predstavu gde je šta jeftinije.
Na sajtu se može napraviti svoj "standardni" spisak za kupovinu nekih od 5.000 artikala, kada se cene (istih) proizvoda uporede, uštede nisu male.
Isti princip "racionalne kupovine", može se primeniti i na drugim sajtovima i za drugu vrstu robe. Najviše se uštedi kada se tako kupuje tehnika, tako da je bar informisanje o cenama "obavezno" kada se kupuje, recimo televizor.
Jedna od preporuka za adresu koju bi trebalo posetiti je Eponuda.com, gde se za proizvod čiji naziv tačno znate, daje pregled cena iz nekoliko (poneka i više od deset) prodavnica. Tu je ušteda procentualno manja, nekih 10 ili 12 odsto, ali je to i dinarima znatno više nego kod kupovine namirnica.
