Severna Koreja pokušava da osnaži svoju konzervativnu ekonomiju tako što je menadžerima ponudila više kontrole i veće nagrade u ključnjim sektorima, što je najveća promena od kada je došao na vlast Kim Džong Un.
Nove mere daju ovlašćenja menadžerima da određuju plate, zapošljavaju i otpuštaju radnike, a seljacima pravo da zadrže deo proizvodnje. Neki spoljni posmatrači smatraju da je to daleko od promena kakve su toj zemlji potrebne, ali se slažu sa severnokorejskim ekonomistima koji kažu da počinje isplata većih zarada i dostizanje većih prinosa, prenosi AP. Fokus je na upravljanju, distribuciji i poljoprivredi, kaže ekonomista Ri Ki Song sa Ekonomskog naučnog odeljenja Akademije društvenih nauka u Pjongjangu. Prema njegovim rečima, cilj je da se menadžerima i poljoprivrednicima omogući da posluju kreativno i samoinicijativno. Centralna banka Južne Koreje objavila je da je privredni rast u Severnoj bio nešto iznad jednog procenta u 2012. i 2013. godini.Banka je bruto društveni proizvod (BDP) te zemlje procenila na 30 milijardi dolara. Neki stručnjaci upozoravaju da napredak nije održiv. "Izgleda da u ekonomskoj sferi, režim nema nikakvu realnu stratešku viziju", smatra ekonomski stručnjak Markus Noland sa Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu. On je rekao da nejednakost i korupcija rastu van glavnog grada, pre svega kad su u pitanju usluge, kao što su zdravstvo i obrazovanje, dodajući da glad više nije problem, ali hronična neuhranjenost jeste. Vlasti nisu zvanično obelodanile detalje mera, za koje se veruje da su odobrene 30. maja prošle godine, ali su ekonomisti neke naveli. Menadžeri sada mogu da odlučuju o platama bez državnih platnih razreda. Kada preduzeće plati doprinose državi i reinvestira prihod u proširenje proizvodnje, razvoj tehnologije i plati za "kulturno blagostanje zaposlenih", preostala sredstva može da iskoristi za određivanje nivoa plata. Ri je naveo primer da je fabrika kozmetike "Sinuiju" podigla svoju prosečnu mesečnu platu sa 3.000 vona (manje od jednog dolara na crnom tržištu) na 80.000 vona, a najviša primanja iznose 110.000 vona. On je dodao da su nove visine plata više usklađene sa stvarnim troškovima života i troškovima u realnoj ekonomiji. Fabrike i preduzeća mogu direktno da pregovaraju o trogvini sa stranim kompanijama ili da primaju i otpuštaju radnike, prema svojim potrebama. One takođe mogu da odluče koje materijale će da kupe i od koga, kao i da pregovaraju oko cena. U poljoprivrednim zadrugama, u manjim jedinicama sa četiri do pet ljudi, omogućeno je seljacima da deo proizvodnje sa svog placa zadrže. Ri je rekao da te mere omogućuju seljacima da više ne budu sami kmetovi koji obrađuju zemlju, već i da imaju neku korist od svog rada. Kako se navodi, uticaj mera nije moguće proveriti, jer Severna Koreja ne objavljuje ekonomske pokazatelje, s obzirom da rukovodstvo smatra da bi neprijatelji mogli da ih iskoriste. Oni takođe ne gledaju dobronamerno na tržište koje bi funkcionisalo u kapitalističkom stilu, ka i na mala preduzeća koja su se pojavila širom zemlje, posle raspada sistema sledovanja, koji je vlada uvela u godinama gladi 1990-tih. Privatni sektor je ključni pokretač privrede u Severnoj Koreji, gde ima udeo od 30 odsto na tržištu. Ri je najavio i da ubuduće trgovine više neće postojati, jer je njihova uloga da prodaju stvari koja preduzeća ne mogu da ponude, a sada funkcionišu je zemlja nema kapaciteta da proizvede dovoljno robe.
