"Đinđić nema političkog naslednika"

Živković je izlaganje počeo tezom šta bi bilo da je Ðinđić živ i kako bi Srbija danas izgledala, napominjući da ima dovoljno prava i bezobrazluka da uđe u takve projekcije.

Poslednji put sam, kao zamenik predsednika Demokratske stranke, razgovarao sa Ðinđićem u decembru 2002. godine o izborima koji su nas čekali krajem 2004. godine i tada smo konstatovali da ćemo ih izgubiti, kao i svaka demokratska i proreformska vlada u istočnoj Evropi, rekao je Živković.

Govorili smo o četiri posla koja su morala do tih izbora da budu završena, rekao je Živković i naglasio da je prva tema bila privatizacija.

Ona je morala biti završena do 2004. godine, jer tako ne bi bilo vremena za kriminalizaciju tog procesa, a one 24 sporne privatizacije su učinjene posle vlasti Ðinđića, rekao je on.

Živković je rekao da je druga tema bilo Kosovo, odnosno dovesti ga u izvestan, a ne konačni status i učiniti sve da Srbi na Kosovu imaju ista prava kao Albanci na jugu Srbije.

Najvažnije pitanje je bila bezbednost ljudi, pa tek onda zaštita imovine i nasleđa. Konačno rešenje bi možda bila podela, ali humana, bez repova, ili zajedničko članstvo regiona u Evropskoj uniji, u kojoj granice nisu važne, rekao je on.

Državna zajednica Srbija i Crna Gora, kao treće pitanje, bilo je jasno da ne može da opstane i bilo je planirano i dogovoreno mirno, bratsko razdvajanje. I braća koja se najviše vole ne žive u istom stanu, rekao je Živković.

Živković je rekao da je četvrta tema, možda i najvažnija, bila borba protiv kriminala i da se znalo da je Jedinica za specijalne operacije vojno krilo Zemunskog klana.

Nismo imali uticaja na vojsku i 18. ili 19. marta 2003. godine je trebalo da se formira novi Savet ministara SCG, u kojem sam ja trebalo da budem ministar odbrane, tako da dobijemo kontrolu nad vojskom. Ona nije trebalo da učestvuje u borbi protiv kriminala, već da ne bude protiv nas, objasnio je Živković.

To je možda i razlog što je Ðinđić ubijen 12. marta, dodao je on.

Živković smatra da je Srbija mogla da bude deo EU već 1. januara 2007. godine sa Bugarskom i Rumunijom, a ako ne tada, sigurno bila njen deo postala 2014. godine, zajedno sa Hrvatskom.

Govoreći šta bi sve bilo drugačije urađeno, Živković je dodao i da sigurno ne bi bili izjednačeni četnici i partizani, niti bi bilo "prenemaganja da ustaje u pet i radi po 18 sati i ne pije kafu", niti bi bilo širenja straha, "da se dere na saradnike i opoziciju u parlamentu".

Nekadašnja ministarka socijalne politike u Ðinđićevoj vladi Gordana Matkovićocenila je da bi Srbija bila na nemerljivom dobitku da je Ðinđić živ, pa čak i da je od te 2004. godine bio u opoziciji.

Žarko Korać, potpredsednik Ðinđićeve vlade, ocenio je da je testament Zorana Ðinđića ostao nepročitan, jer je on više verovao u same građane, nego što su oni verovali u sebe.

Srbija - to smo svi mi, što smo mi bolji, biće bolje i državi, podsetio je Korać na Ðinđićeve reči.

Mi pobeđujemo, svi dobijaju, bio je slogan DOS na izborima 2000. godine, rekao je Korać i naglasio da je Ðinđić verovao da treba pružiti priliku drugima da se promene, ali da sa njima ne bi ulazio u koaliciju, imajući u vidu iskustvo DOS, gde su neki koalicioni partneri bili protivnici njegovog programa.

Srbija se u ovoj krizi danas našla kada nije shvatila da je Ðinđićeva smrt vododelnica, kao što su to bili izbori 2000. godine, ocenio je Korać.

Njegova smrt je bila šansa da Srbija do kraja postane svesna svoje političke alternative, ali onog trenutka kada je došlo do istorijskog pomirenja nad lešom Zorana Ðinđića, doneta je politička odluka koja je stravična za budućnost. Najvažnije je bilo da postiji vlast i da si ti ta vlast, ukazao je Korać.

Korać je istakao i da bi Ðinđić, da može da vidi šta se događa na godišnjicu njegove smrti, bio zapanjen podrškom koju ima, a na koju nikada za života nije mogao da računa.

Profesor Pravnog fakulteta Union Vesna Rakić Vodinelić podsetila je na svoje susrete i razgovore sa Ðinđićem i to da mu je citirala stavove posle ujedinjenja dve Nemačke.

Govorili su - očekivali smo pravdu, dobili smo pravnu državu. Mi smo govorili - očekivali smo pravdu, a nismo dobili pravnu državu, rekla je ona.

Rakić Vodinelić je podsetila da je na Ðinđićevu inicijativu formiran Savet Vlade za reformu pravosuđa, ali da se on nije mešao u njegov rad, već je insistirao da se objasni građanima zašto je potrebna reforma.

Ona je rekla i da je Ðinđić bio zagovornik ustavotvorne skupštine, kako bi se napravio diskontinuitet sa političkim i pravnim autoritarizmom.

Ono što se dogodilo pre 12 godina nije obično ubistvo, to je politički atentat, zaključila je Rakić Vodinelić.

Istoričarka Latinka Perović rekla je da je Ðinđić uvek isticao zahtev za suštinskim, a ne površnim promenama, kako bi se od Srbije napravila moderna država.

Govorio je da od vladavine prava u Srbiji zavisi sve ostalo. Ðinđić je brutalno zaustavljen i posle njega preovlađuju struje koje Srbiju i dalje drže u mestu, rekla je Perović.

Perović je istakla da je Ðinđić uvek govorio istinu o trenutku u kojem se Srbija nalazila i da je imao običaj da kaže da "to nije minsko polje, već tepih i gde god staneš trulo je".

Obraćao se i pojedincu, nije laskao, već je upozoravao svakog birača da se i on nalazi među onima koji nisu nedužni zbog katastrofe zemlje, rekla je Perović.