Postoji razlika između "super izgledaš, svaka čast" i pokušaja da saznate koju sad veličinu brushaltera nosi devojka koja je skinula višak kilograma… Na poslu. Pred kolegama.

Evo šta dušebrižnicima ima da poruči Dženifer Lili, spisateljica i novinarka koja je od avgusta 2006. i februara 2007. skinula 30 kilograma, i od tada održava zdravu težinu. Tokom višemesečnog procesa mršavljenja, susretala se sa najrazličitijim komentarima. Neki su bili pristojni. Neki… pa ne baš.

Ovo je njena lista "zabranjenih" pitanja i primedbi.

"Koliko još planiraš da smršaš?"

Hm, upravo sam skinula 20 kila, drugar. To bi bilo to.

"Jaooo, baš si lepa/zgodna sad!" (uvredljivo ushićenim tonom)

Oh, pa to objašnjava zašto su deca ranije vrišteći bežala od mene! Hvala bogu što sam sad lepša, iskreno, nisam više mogla da se nosim sa svim tim pozivima da glumim čudovišta u horor filmovima! Zaista, takvi komentari čine da se osoba koja je uspela da izgubi višak kilograma oseća kao da se magijom transformisala iz Zveri u Lepoticu. Da li stvarno želite da budete toliko nepristojni da nekome kažete da je bio čudovište u jednom periodu svog života?

I šta se desilo sa onim da je važno kakvi smo "iznutra"?!

"Pa, koji broj sada nosiš?"

U današnje vreme ljudi imaju neodoljivu potrebu da sve dele sa ostatkom sveta… Ali stvarno, zar više ništa nije sveto? Nije kao da je veličina odeće isto što i visina nečije plate, ali svet sigurno neće postati bolji ako radoznalci saznaju da li ste sa D korpi "spali" na B ili A?

"Kladim se da sad imaš gomilu udvarača!"

Što je najgore, ovo je donekle tačno. A kao i većinu ljudi, i mene istina ume da zaboli. Ili iznervira, možda bi bilo poštenije reći. Jer, ljudi vas zaista tretiraju drugačije, u zavisnosti od toga da li imate višak kilograma ili ne. Ne kažem da se pravi "red" udvarača ispred moje kuće, ali, da, u svakodnevnom životu primećujem da su i žene i muškarci generalno ljubazniji i otvoreniji za komunikaciju nego dok sam imala 30 kilograma viška. U neku ruku, to je poražavajuće. Ja sam i dalje ista ona žena, samo sam mršavija…

"Da li sad imaš strije?"

Baš lepo od vas što brinete. Ovako. Znate kad odete u prodavnicu, platite na kasi, i onda vam u plastičnu kesu stave više stvari nego što objektivno može da stane, pa se kesa otegne pre nego što stignete do izlaza? Kad stignete kući, kesa više nije glatka, isteglila se i puna je nabora? Onda je sutradan upotrebite za nešto drugo i kad je ispraznite ona sve više gubi formu? Da, da… Pa, i koža funkcioniše tako nekako.

"Da nisi bolesna?"

Gubitak kilograma može biti pomalo šokantan, naročito ako vas neko nije video duže vreme a vi ste skinuli dosta viška. Ali, ljudi ponekad stvarno umeju da lupe i ostanu živi. "Da li si bolesna? /Umireš? /Imaš poremećaj ishrane?"

Sve ovo pitale su me neke kolege sa posla (njihov talenat za posao koji rade je za divljenje, ali njihove socijalne veštine su diskutabilne). Jedan od saradnika "ispalio" je pitanje u vezi sa skorim umiranjem na dan kad sam se u kancelariji pojavila u značajno manjim pantalonama. Stvarno, ko još pita tako nešto? Ljudi bi trebalo da znaju da ne moraju da izgovore baš sve što im prođe kroz glavu… Par dana kasnije, dao mi je kompliment, rekavši da su mi nadlaktice super zategnute. Ali, mislim da je samo hteo da izvadi fleke za ono oko umiranja…

"Više si mi se dopadala dok si bila deblja."

Super, i ti se meni više dopadaš kad ćutiš, pa te to ne sprečava da govoriš, koliko vidim. I šta to uopšte treba da znači?! Sad više nisam tako simpatična, vesela i dobroćudna, jer, svi "znamo" da su debeli ljudi dobričine?

"Ma hajde, sad možeš da uzmeš i drugu porciju sladoleda!"

Mogu. Ali neću. To je ono što me je i dovelo u celu ovu situaciju.

Ovo je definitivno stvar koja najviše ide na živce onima koji su bili debeli, pa uspeli da smršaju. Ostavite nas na miru.

"Kakav je osećaj?"

Ponekad, ovo pitanje postavlja se tihim glasom, punim saosećanja, kao da se očekuje da vam se onaj ko je izgubio toliko kilograma jecajući baci oko vrata i prizna svoje muke.

Gubitak kilograma je podvig. I treba da budtete ponosni bez obzira na to da li ste skinuli 5 ili 25 kila. Ali, ja nisam 1) zaštitinik svih debelih ljudi na svetu, a ni 2) zabludela duša koja je sa kilogramima izgubila i svoj put. Da, bila sam svesna da mi se ljudi rugaju iza leđa jer sam bila debela. Da, znala sam da plačem dok jedem čokoladu od 300 grama. Da, znala sam da se smejem dok gledam komediju uz porodično pakovanje kokica. I da, bila sam frustirana ograničenim izborom garderobe. Ali, više nisam u tom svetu. I pitanja kojima ljudi žele da me podsete na to iskustvo idu mi na živce.

Dalje?

"Sad deluješ mnogo pribranije."

Uz "sad si tako lepa", ovaj komentar čini da se osećam kao da sam bila čudovište. Tokom dobrog dela svog života. Ali, sad sam smršala. I čudno je kako me ljudi sada posmatraju drugim očima, samo zato što sam se fizički promenila.

A zapravo sam sve vreme vredna, pouzdana i marljiva. I kad kažem da ću nešto uraditi, to zaista i uradim. Samo što me ljudi izgleda bolje čuju, sad, kad sam mršava.

Presrećna sam što sam uspela da skinem tridesetak kilograma tokom nekoliko godina, i da ih ne vratim, i sada stvarno uživam u zdravijem načinu života.

Ne umirem.

I moj slučaj nije nikakvo čudo.

I ne, ne otkrivam moju novu veličinu brushaltera.

Najnovije vesti, savete, preporuke i zanimljivosti u vezi sa zdravljem, čitajte i na našoj Facebook stranici MONDO Klinika.