Fudbal u regionu je na izdisaju. Klubovi su u besparici, igračima se duguje, nekad nemaju ni za stanarine i hranu, a o uspesima i nekim zapaženijim rezultatima u Evropi besmisleno je i govoriti.

Odavno se priča o nekoj regionalnoj ligi kao mogućem izlazu iz opšte nemaštine i spasavanju od onog neminovnog, a to je gašenje klubova.

Prvi čovek zagrebačkog Dinama Zdravko Mamić digao je obe ruke za regionalnu ligu, ali je ukazao i na mnogo problema sa kojima se suočava fudla, odnosno klubovi i regionu.

Sve je to sublimirao u sjajnu rečenicu ili misao: "Svi mi ovde otmeno propadamo".

U intervjuu televiziji OBN, Mamić je rekao da države, odnosnop vlasti država u regionu treba da daju mig, signal da počnu razgovori o ovakvoj ligi i da stvore osnovne preduslove da se takva liga održi.

"Još pre nekoliko godina sam na jednom skupu rekao da jesam za regionalnu ligu. Tada su me ovde, maltene, izmasakrirali. To je pitanje koje neki uopšte ne dozvoljavaju da se razumno komunicira, nego radikalna manjina, koja se meri u šačici ljudi, nameće stavove pametnoj većini i miroljubivmvoj. Sad je pitanje zašto tako nešto (regionalna liga) ne zaživi", rekao je Mamić i "secirao" problem klubova u bivšoj Jugoslaviji:

"Ovako mali, podeljeni, rascepkani nismo interesantni tržištu, niti smo interesantni industrijama koje se vezuju za sport. Bankama, automobilskim industrijama... svima njima je inetersantno što veće tržište, zatim, prihodi od televizijskih prenosa bi bili mnogo veći...".

Uz već citiranu misao: "Ovde svi otmeno propadamo", Mamić je izneo i jednu činjenicu: "Nijedan sportski kolektiv na prostoru bivše Jugoslavije ne posluje normalno".

Prema njegovoj oceni, najpre bi čelnici država u regionu trebalo da sednu i da, kako je rekao, shvate činjenicu da sport propada u svim tim državama i da potom daju signal kako bi se okupili ljudi if fudbalskih saveza i klubova da o ovakvoj ideji razgovaraju.

"Kad bi se napravio suvisli predlog, onda se sa njim ode u UEFA da se zatraži od njih pomoć i razumevanje i da se defniše šta bi ta liga donosila u odnosu na učešće u evropskim takmičenjima i šta bi to značilo za nacionalne lige. Ne vidim nijedan razlog da se naše nacionalne lige dovedu u pitanje. To možeda se igra  i posle naših nacionalnih liga, kad ispadnemo u Evropi...", rekao je Mamić.

On kaže da je Dinamo u problemu, jer šest meseci ne igra u Evropi, a onda u Hrvatskoj "igra sam protiv sebe, jer nema kvalitetnog rivala".

"Mi bismo iz ekonomskih razloga morali da razimišljamo o takvoj ligi. Kad bi naše države bile ekonomski zdrave mi o ovome ne bi razmišljali. A sada svi propadamo i svi gledaju. Muzika svira, a brod tone", slikovit je prvi čovek Dinama.

Nastavio je u sličnom tonu:

"Države su nam privredno propale. Infrastruktura na kojima naši klubovi egzistiraju to nije 19, već 16. vek! Niko nije uložio dinar u infrastrukturu. To više nije vreme naše mladosti kadje bilo ono - ko je imao crno-beli televizor, taj je bio gradonačelnik! Sada vam je sve dostupno. Ako nemate infrastrukturu da to isprati... Evo, bio sam na Alijanc areni (dom minhenskog Bajerna) - jeo sam pre, za vreme, posle, sve vrste poslastica, vino, to je ritual koji traje nekoliko sati, greje te ispod guze, iznad glave. Kod se ljudi teško odlučuju da dođu na stadion na kojem je zagarantovano da ćeš dobiti bolest! Standard građana je loš, nema konkurentnosti koja podiže adrenalin, onda huligani prave derneke, normalni ljudi beže sa stadiona, jer države nisu sposobne da taj problem radikalizma reše, mediji su negativno nastrojeni, objavljuju samo crno...".

Mamić smatra da nije problem u tome što nema talentovanih igrača. Ne! Ima ih, ali...

"Kvalitetni smo, ali ekonomski nemoćni da zadržimo igrače. Bogati i moćni su sve napravili da njima ide u korist. Tako je uvek bilo kroz istoriju. U vreme bivše Jugoslavije postojao je propis da igrač do 28 godine ne može da ide u inostranstvo. Pa, ja sad mogu da vam nabrojim sve timove Sarajeva, Željezničara, Slobode iz Tuzle, podgoričke Budućnosti, da ne govorim o Hajduku, Dinamu, Partizanu i Zvezdi iz tog vremena! Sada navijači klubova ne stignu ni da upoznaju igrače", kaže Mamić i nastavlja:

"Prema propisima, koje su doneli ti moćni i bogati, sada igrač može da potpiše prvi ugovor sa 16 godina, a stranac ga je već ranije 'đanisao', već je bacio šapu. Prvi profesionalni ugovor može da bude potpisan najduže na tri godine, to znači kad igrač ima 19 godina. I, onda, šta je teško onome u inostranstvu da roditelju, koji teško živi, da sto, dvesta hiljada evra... Roditelji uzmu to dete i vode ga u Evropu.. Menadžeri takođe imaju interes da vode dete u Evropu, jer tamo je novac. I deca i menadžeri i roditelji žele da što pre dođu do novca".