Ivana Ergića ljubitelji sporta upoznali su kao vrsnog fudbalera koji je bio kapiten Bazela i član našeg nacionalnog tima. Međutim mnogo veću pažnju privukao je odstupanjima od imidža "klasičnog fucoša": ponašanjem, činjenicom da o mnogim tabuima govori bez zazora i straha, ali i pisanjem, prvo kolumni za renomirane srpske i švajcarske novine, da bi se krajem 2012. javnosti predstavio kao autor zbirke pesama "Bajronovski junak".

Zbog toga nas je zanimalo kakve knjige on sam voli da čita i dobili tipičan "ergićevski" odgovor:

"Poslednjih godina fikcija mi je daleka. Potpuno sam se ohladio od beletristike, osim poezije. Ne gubim vreme na ono iz čega ništa ne mogu da naučim, uglavnom pratim globalnu politiku i ekonomiju, volim filozofska dela. Što se beletristike tiče, čini mi se da je jedna od poslednjih knjiga koju sam kupio bila "Vreme vlasti" Dobrice Ćosića".

  Kada se radi o savetima mlađima šta da čitaju, Ergić kaže da nije siguran koliko je on merodavan za tako nešto:

"Iskreno, u tom uzrastu nisam previše čitao, osim fudbalske literature. Kasnije su mi se navike promenile, pa sam znao da noćima čitam ili pišem, što je i jedan od razloga zbog kojih sam prestao da se bavim fudbalom tako rano. Nije lako preporučiti samo tri knjige, ali pokušaću da se ograničim tim brojem".

1. "Uzalud je budim" - Branko Miljković

Volim poeziju i mogao sam da predložim i Sergeja Jesenjina, Vladimira Majakovskog i mnoge druge, ali ipak sam se odlučio za prvu zbirku jednog od najpoznatijih srpskih pesnika dvadesetog veka, kojeg je cenio i Žan Pol Sartr i koji je život okončao tragično, u 27. godini.

2. "Orlovi rano lete" - Branko Ćopić

Jedan od omiljenih pisaca mnogih generacija, poslednjih godina je toliko zapostavljen da je gotovo neprimetno prošla stota godišnjica njegovog rođenja, 1. januara. On je autentičan pisac jer je bio aktivni član otpora, odnosno partizan. U mnoštvu sjajnih knjiga koje je napisao, od "Ježeve kućice", preko "Magarećih godina", do onih za nešto zrelije čitaoce, biram "Orlove" pošto smo uz Ćopića skloni da zaboravimo i neke momente iz naše istorije.

3. "Kockar" - Fjodor Dostojevski

Obimom manji od nekih drugih dela Dostojevskog ove "beleške mladog čoveka“ mogle bi da posluže kao upozorenje protiv zavisnosti od koje se, kažu stručnjaci, odvikava teže nego od droge i alkohola.