Loš start u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo nije ništa novo za reprezentaciju Portugala.

Kao što je jesenas kod kuće izgubio od Albanije (0:1), Portugal je septembra 2010. odigrao iznenađujućih 4:4 sa Kiprom, pa pretrpeo minimalan poraz od Norveške u gostima.

Paulo Bento, koji je posle tih neuspeha imenovan za selektora, umesto Karlosa Keiroša, i sam je septembra 2014. doživeo sudbinu svog prethodnika. Albanac Bekim Balaj "potpisao" mu je otkaz pobedonosnim golom u 52. minutu, a na klupu je seo iskusni Fernando Santoš (60), u prethodnom četvorogodišnjem ciklusu strateg nacionalnog tima Grčke.

Santoš je za svoj debi, u oktobru, izostavio desetoricu igrača sa poslednjeg Bentovog spiska, ali suštinski nije napravio preveliki rez, jer okosnicu reprezentacije i dalje čine svima poznati asovi - Ronaldo, Nani, Pepe, Alveš, Koentrao, Mutinjo...

Međutim, napravio je neke interesantne promene.

Posle tri godine odsustva, vratio je "pod zastavu" prekaljenog štopera Karvalja (36, Monako), a Tijaga (33, Atletiko Madrid) posle četiri godine.

Ukazao je poverenje nikad do kraja ostvarenom Kvarežmi (31, Porto), koji mu se odužio asistencijama za odlučujuće golove u duelima sa Danskom i Jermenijom. Poziv za novembarske mečeve nenadano je dobio i Bosingva (32, Trabzon).

Da ne deli igrače na mlade i stare, Santoš je pokazao tako što je odličnom štoperu Fonteu (Sautempton) dao šansu da debituje u "A" selekciji sa gotovo 31 godinom.

Od Benta je preuzeo perspektivne igrače srednjeg reda Vilijama Karvalja (22, Sporting) i Andrea Gomeša (21, Valensija), kojima je pridodao Žoao Marija (22, Sporting), kao i desnog beka Sedrika (23, Sporting).

I to su, uglavnom, igrači za koje Santoš računa da mogu da odvedu Portugal na šesti uzastopni šampionat Evrope, pošto od Engleske 1996, kada je broj učesnika povećan sa osam na 16, nijednom nisu izostali sa završnog turnira, a uz to su uvek pravili dobar rezultat (finale 2004, polufinala 2000. i 2012, četvrtfinala 1996. i 2008).

Kako igra "novi" Portugal?

To ćemo moći najbolje da vidimo u nedelju na lisabonskom La Lužu, jer je Santoš u dosadašnje četiri utakmice - dve kvalifikacione i dve prijateljske - dosta kombinovao i dosta toga isprobao, kako u personalnom, tako i u taktičkom pogledu, za razliku od Benta, koji se tvrdoglavo držao sistema 4-3-3.

Mnogi bi ga zbog činjenice da je dugo vodio Grčku, koja nikako nije poznata po napadačkom i atraktivnom fudbalu, svrstali u kategoriju "dosadnih", defanzivno orijentisanih trenera, ali je istina da je Santoš preuzeo ekipu sa duboko ukorenjenim navikama iz ere Ota Rehagela i kada je video kakve igrače ima na raspolaganju, jednostavno rešio da ne izmišlja "toplu vodu", nego da primeni stil koji će mu dati najbolje izglede da dođe do željenog rezultata.

I, Santoš ne samo da je odveo Grke i na EURO 2012. i na Mundijal 2014, nego je na oba takmičenja prebrodio i grupnu fazu, pa u četvrtfinalu gubio od Nemačke, odnosno u osmini finala od Kostarike (penalima).

Sa njim na kormilu, Portugalci su jesenas izgubili 2:1 od Francuske u Parizu, potom su slavili zlata vrednu pobedu nad Danskom u Kopenhagenu (1:0, strelac Ronaldo u 95. minutu), pa takođe sa po 1:0 savladali Jermeniju (Ronaldo, 72) i Argentinu (Gerero, 91), koja ih je "razbila" u prvom poluvremenu, ali nije uspela da zatrese mrežu i na kraju je platila ceh.

Meč protiv Danske bio je krajnje takmičarski i "tvrd", najvažnije je bilo ne izgubiti. Protiv Jermena su Ronaldo i drugovi očekivano dominirali u posedu lopte, ali je od 30 njihovih šuteva samo pet išlo u okvir gola.

To je već tradicionalni, verovatno i najveći problem reprezentacije Portugala. Preterano oslanjanje na učinak krilnih igrača, manjak kreativnosti na centralnim veznim pozicijama i slab doprinos usamljenog "špica", što je Santoš pokušavao da prevaziđe igrajući sa "lažnom devetkom".

Jednom rečju, nedovoljno su konkretni u završnici i "čupaju" pobede, iako ih predvodi dvostruki uzastopni nosilac Zlatne lopte FIFA.

Znajući Radovana Ćurčića kao majstora defanzivnog bloka (vidi revanš U-21 baraža za odlazak na EP između Španije i Srbije), čini se da "orlovi" imaju načina da frustriraju domaćina i iz brzih kontri i polukontri - posebno po bokovima - pokušaju da dođu do trijumfa, koji bi ih na velika vrata vratio u trku za vodećim pozicijama u I grupi, pa makar i trećim mestom, koje na jesen vodi u baraž za EURO 2016.

Domaća javnost u to ne veruje previše, ali zašto reprezentacija jednom ne bi i pozitivno iznenadila?!

Naravno, sve će biti mnogo jasnije, kada u nedelju oko 20 časova budemo saznali početne postave. Jer, i Portugal i Srbija u ovom trenutku su ekipe koje sa sobom nose dozu nepredvidivosti na taktičkom planu.

Santoš može da, bar u delu meča, upari dvojicu klasičnih napadača, Edera i Almeidu, ili da jednom od njih dodeli Ronalda kao podršku, ili da Danija sa krila pomeri u ulogu "trekvartiste", gde i jeste najjači, a onda je to već druga priča...

"Orlovi" će u Lisabonu...