Čak osam vrsta galebova dolazi "na trpezu" na ovdašnje deponije, kažu iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
"Obišli smo deponije u Vinči, Novom Sadu i Subotici, evidentirala osam vrsta galebova a budući da su ove ptice lutalice, sigurno ćemo zabeležiti još neku vrstu. Nije nam nimalo lako, s obzirom na uslove u kojima radimo, a nije svejedno ni stalno nadletanje velikog broja ptica ali nam je to veliki izazov",objašnjava Fabijan.
Na deponijama u Srbiji, gde završava sve što ljudima ne treba, neki drugi životni ciklusi počinju, dopunjavaju se i nesmetano traju poput okupljanja i ishrane galebova, navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Sekcija ovog društva pod nazivom "Galebari" proteklih meseci obilazi otpade i popisuje galebove koji ovde borave.
Ornitolozi su okrili da tokom zimskog perioda na smetlištima u Srbiji dominira rečni galeb, dok tokom leta dominira morski galeb a krajem zime najviše je prisutan sinji galeb. Ove godine potvrdili su prisustvo retkog, srebrnastog i crnog galeba. Prema rečima Dragana Fabijana, nešto češći posetioci deponija u našoj zemlji su sivi galeb, a među ređima su mrki i žutonogi.
"Naš je zadatak da ih prstenujemo, tako da znamo odakle je tačno koja ptica došla. Ptice hvatamo mrežama u koje stavljamo hranu, a nakon što se mreže preklope pažljivo ih vadimo i smeštamo u platnene vreće, da bi ih jednu po jednu prstenovali i pustili. Postoje slučajevi da rečni galebovi dva dana nakon što smo ih markirali budu viđeni u Zagrebu, da bi se nakon dve nedelje vratili u Novi Sad", objašnjava Fabijan.
Zahvaljujući prstenovanju ustanovljeno je da kod nas borave morski galebovi sa Jadranskog mora, sinji galebovi iz Ukrajine, Litvanije, Poljske, i rečni galebovi iz Francuske, Holandije, Nemačke, Češke, Austrije, Mađarske, Bugarske i Rumunije.
Ovaj ljubitelj ptica kaže da neke ptice neprekidno putuju 30 godina, i još mnogo puta će biti posmatrane. Da bi se pomoglo kolegama ornitolozima u drugim delovima sveta, jedan deo vremena se posvećuje očitavanju već markiranih ptica.
"U proučavanju galebova pomažu nam fotografi, jer se na fotografijama lako uočavaju prstenovi. Te informacije šaljemo Centru za markiranje životinja, od koga dobijamo podatke o tome gde su galebovi markirani pa pokušavamo da rekonstruišemo njihovo kretanje - objašnjava Fabijan.
Grupa ornitologa dnevno očita prstenove sa najviše 50 galebova, a samo na beogradskoj deponiji dnevno bude i do 30.000 galebova.
Toliki broj ptica skuplja se zbog obilja hrane koja se baca a galebovi kao čistači životne sredine trenutno koriste taj izvor.
