Srbija, osim Fijata, nema nijednog drugog velikog izvoznika, rezultati su istraživanja Biznis info grupe. Manji izvoznici još HIP Petrohemija i Jura korporacija.
Profesor na Univerzitetu Singidunum Zoran Jeremić ocenio je danas da je veoma loše to što Srbija ima samo jednog velikog izvoznika.
"To ukazuje na visok rizik jer postoji velika zavisnost izvoza od jednog učesnika", rekao je on pri prezentaciji istraživanja Biznis info grupe o najuspešnijim preduzećima koje je danas zvanično predstavljeno u Tanjugovom Pres centru u saradnji sa Fondacijom Konrad Adenauer.
On je istakao da u kategoriji od 400 miliona evra do milijarde nema izvoznika.
U istraživanju Biznis info grupe objavljen je i spisak najvećih neto izvoznika u prošloj godini, a na kome su tri najveće kompanije Fijat automobili Srbija, HIP Petrohemija i Jura korporacija.
Prvi na listi najvećih izvoznika u ovoj publikaciji, odnosno kompanija koje više izvoze nego sto uvoze u 2014. godini je FAS iz Kragujevca koji je realizovao izvoz vredan 1,36 milijardi evra i uvoz od 929 miliona evra.
HIP Petrohemija iz Pančeva, koja je u restrukturiranju, imala je izvoz vredan 148, a uvoz 21 milion evra. Na trećem mestu je Jura korporacija iz Rače sa 119 miliona evra izvoza u prošloj godini i 42 miliona evra uvoza.
RTB invest je na četvrtom mestu, zatim Sojaprotein iz Bečeja, na šestom mestu je Hemofarm iz Vršca sa 149 miliona evra izvoza i 89 uvoza i na sedmom mestu je Jugoimport SDPR sa 67 miliona izvoza i 12 miliona evra uvoza.
Istraživanje Biznis info grupe je pokazalo i da je od 100 najvećih izvoznika u Srbiji oko trećina istovremeno na listi 100 najvećih uvoznika, tako da od njih u tom segmentu nema neke "velike vajde".
Govoreći o sektorima u kojima postoje najveći potencijali za povećanje neto izvoza, Jeremić je naveo prehrambeno-prerađivačku industriju, autokomponentaše i proizvodnju električnih aparata.
ŽELEZARA IZVEZE KOLIKO I UVEZE
Za Železaru Smederevo, kompaniju za koju se iz vlasti naglašava da će potencijalni veliki izvoznik i strateška firma, Jeremić kaže da je ta kompanija bila dobar izvoznik u 2008.godini (kada je valsnik bio američki USS Steel), ali od tada se situacija znatno promenila.
Rekordan izvoz tada je bio 877 miliona evra uz uvoz od 601 milion evra, ali je posle toga neto izvoz bio veoma mali, a poslovni rezultati sve lošiji.
"Neće biti lako podići proizvodnju i izvoz Železare na taj nivo", konstatovao je on.
On je rekao da čak i da Železara dobije strateškog partnera i počne profitabilno da posluje, što se tiče neto izvoza ne može se očekivati značajan efekat iako bi efekat na rast BDP bio značajan.
U publikaciji je navedeno da su subvencije za privlačenje investitora, ipak, bile neophodne i a bez njih ne bi bilo ni ovo malo investicija.
"Mada je bilo dosta promašenih i neotrebnih subvencija, tamo gde su privučeni strani investitori orijentisani na izvoz i na nove tehnologije, efekat je vidljiv".
Govoreći o firmama u restrukturiranju, on je rekao da 17 najvećih izvoznika ostvaruje izvoz z vrednosti od 423 miliona evra, ali da su i njihovi gubici na tom nivou.
IZVOZE UGLAVNOM "STRANCI"
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović ocenio je danas da su na listi deset najvećih izvoznika gotovo svi strani investitori.
Međutim, Vlahović je ukazao i da postoji još čitav niz strukturnih projekata koji se moraju realizovati u narednom periodu, a da je ključna reforma javnog sektora. Istakao je i da je neophodna reforma javnih preduzeća koja će omogućiti uklanjanje svih prepreka za uspešno konkurentno poslovanje. Mora se, kazao je Vlahović, povećati nivo javnih investicija koji je u prethodne dve godine bio na istorijskom minimumu i iznosio svega 2,5 odsto BDP-a godišnje na 3,5 odsto BDP-a godišnje.
"Izuzetak je sektor poljoprivrede, odnosno proizvodnja hrane gde je kod nas prisutno nekoliko velikih i jakih domaćih kompanija, ali koji svoj razvoj baziraju na angažovanju inostranih, pozajmljenih ili kapitalnih sredstava", rekao je on.
U prošloj godini, kako je Vlahović ukazao, iznos stranih direktnih investicija bio je na istom nivou kao u 2013. kada je ostvaren jedan od istorijskih minimuma.
"Nominalno, SDI u 2014. su iznosile 1,3 milijarde evra, ali kada od tog iznosa odbijete iznos reinvestirane dobiti kompanija koje su već investirale u Srbiju, onda ćete doći do iznosa koji je približan ostvarenom u 2013, a to je 700-750 miliona evra", objasnio je Vlahović.
On je objasnio da jedan od ključnih razloga za ovako nizak priliv SDI treba tražiti u okruženju.
