IMITATION GAME - Može; FOCUS - Nikako! (RECENZIJE)

Nešto slabiji priliv novih filmova i prisustvo onih koji se troše sa FEST-ovskog programa i o
kojima je ovde već pisano, odlikuju aprilski bioskopski repertoar i tako će biti sve do kraja meseca kada će nam na platna konačno stići i novi ''Osvetnici''. Do tada, evo osvrta na par
filmova koji ubrzano nestaju. Ne da ih baš preporučujem, ali možda će i ovo nekom značiti. U
svakom slučaju, jedan je pristojan, a drugi očajan. Katastrofalan, u stvari. Krećemo od ovog boljeg.

- THE IMITATION GAME -

Igra kodova (2014)
Režija: Morten Tildam
Uloge: Benedikt Kamberbač, Kira Najtli
Distributer: Blic

Situacija sa filmom "Igra kodova"' je, barem za mene, bila komplikovana još od samog starta. Sa jedne strane čekala me je potencijalno dosadna priča o kodovima, šiframa i kripto analitici koja teško da može da zanima bilo koga ko nije stručno verziran za takve stvari, dok je sa druge strane postojala ta dimenzija Drugog svetskog rata i neopevanog heroja tog vremena, Alana Turinga. Nisam mnogo razmišljao i iako su me svi izdali (ćerka mi je rekla da ona ne može da gleda tog Kamberbača, jer je mnogo ružan!?), odlučio sam da prevladam i sopstvene i tuđe predrasude i da se u potpunosti posvetim ovom istorijskom trileru.

Iako film obiluje, kako kažu mnogi istoričari i akademici, brojnim i drastičnim istorijskim proizvoljnostima i kontroverzama koje se tiču Turingove seksualnosti, ja baš i nisam mnogo mario zbog toga, jer u ovakvim situacijama morate da dozvolite autoru i neke slobode, naročito kada je ceo projekat o kojem se u filmu govori u startu bio obavijen velom tajne. Iskreno, više me je zanimalo kako će biti ispričana ta priča, dočarana epoha, izgrađeni likovi. Dakle film me je zanimao, pre svega.

Ipak, ne mogu da kažem da je sve funkcionisalo besprekorno. Jer nije. Kamberbač je i previše u brojevima i analitici i ulozi šmokljana iz škole koji se sveti celom svetu zbog problema koje je imao sa drugim učenicima. Kira Najtli je beznadežno neubedljiva i netalentovana, pa tako par i nema nekakvu hemiju koja bi mogla da objasni čak i njihov provizorni brak. Ukratko, emotivni aspekt - nula.

Ono što mi je najviše smetalo kod "Igre kodova", bila je neodlučnost i nedostatak hrabrosti autora da se malo odvažnije pozabavi sopstvenim filmom. Sve važne ili osetljive teme su bile samo dodirnute, pa tako od strašnog rata ne vidimo praktično ništa. Čak ni potencijalno dosadni deo o šiframa i tehnikalijama koje okružuju projekat zvani Enigma nije dobio šansu da bude dosadan (ili zanimljiv) jer se Tildam njime ni ne bavi. Konačno, ni ta seksualnost Turinga nije predstavljena kako treba - podsećam, reč je o vremenu kada je homoseksualizam bio zakonom zabranjen u Engleskoj - već je nekako kalkulantski i bez stava dotaknuta.

Ustvari, sve vreme sam imao utisak kao da gledam neki TV film, ali ne BBC- jevu istorijsku dramu, već više neki američki, beskrvni, kalkulantski TV film. Kraj sam dočekao poprilično razočaran, ali u isto vreme i zainteresovan temom. Očigledno, nešto mi je falilo.Ali dobro, ipak je to moje viđenje stvari. Pošteno je reći da je "Igra kodova" doživela veliki kritički, ali i komercijalni uspeh (koštao 14, zaradio više od 200 miliona dolara), kao i da je film sakupio čak OSAM Oskar nominacija (dobio nagradu za najbolji adaptirani scenario). Najbolje bi, ipak, bilo da sami proverite kako vam leži jedna ovakva priča. Uostalom, ako već toliko liči na TV film i ako je već nestala iz vašeg omiljenog bioskopa, onda je sasvim u redu da ga pogledate... znate već kako.

Ja: ***

- FOCUS -



Fokus (2015)
Režija: Glen Fikara, Džon Rekua
Uloge: Vil Smit, Margo Robi
Distributer: Blic

Neću puno reči trošiti na "Fokus", sigurno jedan od najgorih filmova koje sam gledao u poslednjih par godina. Ne znam otkud mi uopšte ideja da gledam novi film iz projekta zvanog
Vil Smit i njegova familija. Srećom, ovde nema familije, ali svejedno.

"Fokus" i ne liči na pravi film. Više izgleda kao poligon za promociju superultrafensi garderobe, što muške, što ženske (čak i beskućnici i sasvim slučajni prolaznici izgledaju tip-top doterani i dizajnirani) i uopšte životnog stila koji podrazumeva posedovanje ogromnih i nezapamćenih količina novca. Voleće ovaj film srpska selebriti scena.

Ali ajde da je samo stajling, nego i sve ostalo iritira nesrećnog posetioca projekcije "Fokusa"'. Nosilac projekta, Vil Smit, izgleda kao da ga je neko pištoljem naterao da se pojavi u filmu, što je posebna ironija - nekada pun elana i ideja, popularni Fresh Prince ovde predstavlja pravu ruinu, nezainteresovanu ili isceđenu, kako god vam bilo drago. Ne zna se razlog. Njegova partnerka u filmu koji žanrovski ide od romantične komedije do krimi drame (recimo), Margo Robi, čak ni ulogu u ovakvom bućkurišu nije u stanju da iznese. Ili su krivci možda ipak reditelji (čak dvojica angažovanih na ovako kompleksnom projektu). Štagod.

Na kraju, priča je neuverljiva, baš koliko je i blazirana. Ne samo da je teško poverovati u sve što nam je servirano (Vil je, između ostalog, kralj džeparoša, ali i sofisticirani kon-artist), već su i povremeni obrti toliko predvidljivi, da kada se jednom i dogode, teško da mogu bilo koga da iznenade. Ultimativno, saundtrek je prepun fenomenalnih pesama, ali kada u ovakvom filmu čujete Igija Popa ili Stounse, onda vam se i muzika nekako smuči.

"Fokus"' je od onih filmova koji su zaslužni za to što ljudi Holivud ponekad poistovećuju sa industrijom smeća. Jednom rečju - propast!

Ja: *1/2

Nešto slabiji priliv novih filmova i prisustvo onih koji se troše sa FEST-ovskog programa i o
kojima je ovde već pisano, odlikuju aprilski bioskopski repertoar i tako će biti sve do kraja meseca kada će nam na platna konačno stići i novi ''Osvetnici''. Do tada, evo osvrta na par
filmova koji ubrzano nestaju. Ne da ih baš preporučujem, ali možda će i ovo nekom značiti. U
svakom slučaju, jedan je pristojan, a drugi očajan. Katastrofalan, u stvari. Krećemo od ovog boljeg.

- THE IMITATION GAME -

Igra kodova (2014)
Režija: Morten Tildam
Uloge: Benedikt Kamberbač, Kira Najtli
Distributer: Blic

Situacija sa filmom "Igra kodova"' je, barem za mene, bila komplikovana još od samog starta. Sa jedne strane čekala me je potencijalno dosadna priča o kodovima, šiframa i kripto analitici koja teško da može da zanima bilo koga ko nije stručno verziran za takve stvari, dok je sa druge strane postojala ta dimenzija Drugog svetskog rata i neopevanog heroja tog vremena, Alana Turinga. Nisam mnogo razmišljao i iako su me svi izdali (ćerka mi je rekla da ona ne može da gleda tog Kamberbača, jer je mnogo ružan!?), odlučio sam da prevladam i sopstvene i tuđe predrasude i da se u potpunosti posvetim ovom istorijskom trileru.

Iako film obiluje, kako kažu mnogi istoričari i akademici, brojnim i drastičnim istorijskim proizvoljnostima i kontroverzama koje se tiču Turingove seksualnosti, ja baš i nisam mnogo mario zbog toga, jer u ovakvim situacijama morate da dozvolite autoru i neke slobode, naročito kada je ceo projekat o kojem se u filmu govori u startu bio obavijen velom tajne. Iskreno, više me je zanimalo kako će biti ispričana ta priča, dočarana epoha, izgrađeni likovi. Dakle film me je zanimao, pre svega.

Ipak, ne mogu da kažem da je sve funkcionisalo besprekorno. Jer nije. Kamberbač je i previše u brojevima i analitici i ulozi šmokljana iz škole koji se sveti celom svetu zbog problema koje je imao sa drugim učenicima. Kira Najtli je beznadežno neubedljiva i netalentovana, pa tako par i nema nekakvu hemiju koja bi mogla da objasni čak i njihov provizorni brak. Ukratko, emotivni aspekt - nula.

Ono što mi je najviše smetalo kod "Igre kodova", bila je neodlučnost i nedostatak hrabrosti autora da se malo odvažnije pozabavi sopstvenim filmom. Sve važne ili osetljive teme su bile samo dodirnute, pa tako od strašnog rata ne vidimo praktično ništa. Čak ni potencijalno dosadni deo o šiframa i tehnikalijama koje okružuju projekat zvani Enigma nije dobio šansu da bude dosadan (ili zanimljiv) jer se Tildam njime ni ne bavi. Konačno, ni ta seksualnost Turinga nije predstavljena kako treba - podsećam, reč je o vremenu kada je homoseksualizam bio zakonom zabranjen u Engleskoj - već je nekako kalkulantski i bez stava dotaknuta.

Ustvari, sve vreme sam imao utisak kao da gledam neki TV film, ali ne BBC- jevu istorijsku dramu, već više neki američki, beskrvni, kalkulantski TV film. Kraj sam dočekao poprilično razočaran, ali u isto vreme i zainteresovan temom. Očigledno, nešto mi je falilo.Ali dobro, ipak je to moje viđenje stvari. Pošteno je reći da je "Igra kodova" doživela veliki kritički, ali i komercijalni uspeh (koštao 14, zaradio više od 200 miliona dolara), kao i da je film sakupio čak OSAM Oskar nominacija (dobio nagradu za najbolji adaptirani scenario). Najbolje bi, ipak, bilo da sami proverite kako vam leži jedna ovakva priča. Uostalom, ako već toliko liči na TV film i ako je već nestala iz vašeg omiljenog bioskopa, onda je sasvim u redu da ga pogledate... znate već kako.

Ja: ***

- FOCUS -



Fokus (2015)
Režija: Glen Fikara, Džon Rekua
Uloge: Vil Smit, Margo Robi
Distributer: Blic

Neću puno reči trošiti na "Fokus", sigurno jedan od najgorih filmova koje sam gledao u poslednjih par godina. Ne znam otkud mi uopšte ideja da gledam novi film iz projekta zvanog
Vil Smit i njegova familija. Srećom, ovde nema familije, ali svejedno.

"Fokus" i ne liči na pravi film. Više izgleda kao poligon za promociju superultrafensi garderobe, što muške, što ženske (čak i beskućnici i sasvim slučajni prolaznici izgledaju tip-top doterani i dizajnirani) i uopšte životnog stila koji podrazumeva posedovanje ogromnih i nezapamćenih količina novca. Voleće ovaj film srpska selebriti scena.

Ali ajde da je samo stajling, nego i sve ostalo iritira nesrećnog posetioca projekcije "Fokusa"'. Nosilac projekta, Vil Smit, izgleda kao da ga je neko pištoljem naterao da se pojavi u filmu, što je posebna ironija - nekada pun elana i ideja, popularni Fresh Prince ovde predstavlja pravu ruinu, nezainteresovanu ili isceđenu, kako god vam bilo drago. Ne zna se razlog. Njegova partnerka u filmu koji žanrovski ide od romantične komedije do krimi drame (recimo), Margo Robi, čak ni ulogu u ovakvom bućkurišu nije u stanju da iznese. Ili su krivci možda ipak reditelji (čak dvojica angažovanih na ovako kompleksnom projektu). Štagod.

Na kraju, priča je neuverljiva, baš koliko je i blazirana. Ne samo da je teško poverovati u sve što nam je servirano (Vil je, između ostalog, kralj džeparoša, ali i sofisticirani kon-artist), već su i povremeni obrti toliko predvidljivi, da kada se jednom i dogode, teško da mogu bilo koga da iznenade. Ultimativno, saundtrek je prepun fenomenalnih pesama, ali kada u ovakvom filmu čujete Igija Popa ili Stounse, onda vam se i muzika nekako smuči.

"Fokus"' je od onih filmova koji su zaslužni za to što ljudi Holivud ponekad poistovećuju sa industrijom smeća. Jednom rečju - propast!

Ja: *1/2

Nešto slabiji priliv novih filmova i prisustvo onih koji se troše sa FEST-ovskog programa i o
kojima je ovde već pisano, odlikuju aprilski bioskopski repertoar i tako će biti sve do kraja meseca kada će nam na platna konačno stići i novi ''Osvetnici''. Do tada, evo osvrta na par
filmova koji ubrzano nestaju. Ne da ih baš preporučujem, ali možda će i ovo nekom značiti. U
svakom slučaju, jedan je pristojan, a drugi očajan. Katastrofalan, u stvari. Krećemo od ovog boljeg.

- THE IMITATION GAME -

Igra kodova (2014)
Režija: Morten Tildam
Uloge: Benedikt Kamberbač, Kira Najtli
Distributer: Blic

Situacija sa filmom "Igra kodova"' je, barem za mene, bila komplikovana još od samog starta. Sa jedne strane čekala me je potencijalno dosadna priča o kodovima, šiframa i kripto analitici koja teško da može da zanima bilo koga ko nije stručno verziran za takve stvari, dok je sa druge strane postojala ta dimenzija Drugog svetskog rata i neopevanog heroja tog vremena, Alana Turinga. Nisam mnogo razmišljao i iako su me svi izdali (ćerka mi je rekla da ona ne može da gleda tog Kamberbača, jer je mnogo ružan!?), odlučio sam da prevladam i sopstvene i tuđe predrasude i da se u potpunosti posvetim ovom istorijskom trileru.

Iako film obiluje, kako kažu mnogi istoričari i akademici, brojnim i drastičnim istorijskim proizvoljnostima i kontroverzama koje se tiču Turingove seksualnosti, ja baš i nisam mnogo mario zbog toga, jer u ovakvim situacijama morate da dozvolite autoru i neke slobode, naročito kada je ceo projekat o kojem se u filmu govori u startu bio obavijen velom tajne. Iskreno, više me je zanimalo kako će biti ispričana ta priča, dočarana epoha, izgrađeni likovi. Dakle film me je zanimao, pre svega.

Ipak, ne mogu da kažem da je sve funkcionisalo besprekorno. Jer nije. Kamberbač je i previše u brojevima i analitici i ulozi šmokljana iz škole koji se sveti celom svetu zbog problema koje je imao sa drugim učenicima. Kira Najtli je beznadežno neubedljiva i netalentovana, pa tako par i nema nekakvu hemiju koja bi mogla da objasni čak i njihov provizorni brak. Ukratko, emotivni aspekt - nula.

Ono što mi je najviše smetalo kod "Igre kodova", bila je neodlučnost i nedostatak hrabrosti autora da se malo odvažnije pozabavi sopstvenim filmom. Sve važne ili osetljive teme su bile samo dodirnute, pa tako od strašnog rata ne vidimo praktično ništa. Čak ni potencijalno dosadni deo o šiframa i tehnikalijama koje okružuju projekat zvani Enigma nije dobio šansu da bude dosadan (ili zanimljiv) jer se Tildam njime ni ne bavi. Konačno, ni ta seksualnost Turinga nije predstavljena kako treba - podsećam, reč je o vremenu kada je homoseksualizam bio zakonom zabranjen u Engleskoj - već je nekako kalkulantski i bez stava dotaknuta.

Ustvari, sve vreme sam imao utisak kao da gledam neki TV film, ali ne BBC- jevu istorijsku dramu, već više neki američki, beskrvni, kalkulantski TV film. Kraj sam dočekao poprilično razočaran, ali u isto vreme i zainteresovan temom. Očigledno, nešto mi je falilo.Ali dobro, ipak je to moje viđenje stvari. Pošteno je reći da je "Igra kodova" doživela veliki kritički, ali i komercijalni uspeh (koštao 14, zaradio više od 200 miliona dolara), kao i da je film sakupio čak OSAM Oskar nominacija (dobio nagradu za najbolji adaptirani scenario). Najbolje bi, ipak, bilo da sami proverite kako vam leži jedna ovakva priča. Uostalom, ako već toliko liči na TV film i ako je već nestala iz vašeg omiljenog bioskopa, onda je sasvim u redu da ga pogledate... znate već kako.

Ja: ***

- FOCUS -



Fokus (2015)
Režija: Glen Fikara, Džon Rekua
Uloge: Vil Smit, Margo Robi
Distributer: Blic

Neću puno reči trošiti na "Fokus", sigurno jedan od najgorih filmova koje sam gledao u poslednjih par godina. Ne znam otkud mi uopšte ideja da gledam novi film iz projekta zvanog
Vil Smit i njegova familija. Srećom, ovde nema familije, ali svejedno.

"Fokus" i ne liči na pravi film. Više izgleda kao poligon za promociju superultrafensi garderobe, što muške, što ženske (čak i beskućnici i sasvim slučajni prolaznici izgledaju tip-top doterani i dizajnirani) i uopšte životnog stila koji podrazumeva posedovanje ogromnih i nezapamćenih količina novca. Voleće ovaj film srpska selebriti scena.

Ali ajde da je samo stajling, nego i sve ostalo iritira nesrećnog posetioca projekcije "Fokusa"'. Nosilac projekta, Vil Smit, izgleda kao da ga je neko pištoljem naterao da se pojavi u filmu, što je posebna ironija - nekada pun elana i ideja, popularni Fresh Prince ovde predstavlja pravu ruinu, nezainteresovanu ili isceđenu, kako god vam bilo drago. Ne zna se razlog. Njegova partnerka u filmu koji žanrovski ide od romantične komedije do krimi drame (recimo), Margo Robi, čak ni ulogu u ovakvom bućkurišu nije u stanju da iznese. Ili su krivci možda ipak reditelji (čak dvojica angažovanih na ovako kompleksnom projektu). Štagod.

Na kraju, priča je neuverljiva, baš koliko je i blazirana. Ne samo da je teško poverovati u sve što nam je servirano (Vil je, između ostalog, kralj džeparoša, ali i sofisticirani kon-artist), već su i povremeni obrti toliko predvidljivi, da kada se jednom i dogode, teško da mogu bilo koga da iznenade. Ultimativno, saundtrek je prepun fenomenalnih pesama, ali kada u ovakvom filmu čujete Igija Popa ili Stounse, onda vam se i muzika nekako smuči.

"Fokus"' je od onih filmova koji su zaslužni za to što ljudi Holivud ponekad poistovećuju sa industrijom smeća. Jednom rečju - propast!

Ja: *1/2