Student mašinstva Dušan Zarić je 1995. odlučio da se iz Beograda odseli u Njujork. Nije bio uspešan u prvom poslu koji je dobio kada je otišao u Ameriku, prodavac automobila, međutim igrom sudbine postao je jedan od najboljih barmena na svetu. Dušan danas pripada istinskoj eliti barmena i miksologa koji su poslednjih godina potpuno revolucionizovali umetnost miksologije, odnosno pravljenja koktela, dajući im prepoznatljivi lični pečat i stvarajući od svojih koktela jedinstvene brendove koji su proslavili klubove i noćne barove u kojima rade.

Zarić se 2004. udružio sa svojim dugogodišnjim prijateljima, takođe barmenima Džejsonom Kosmasom, Igorom Hadžismajlovićem, Henrijem Lafaržom i Bilijem Gilrojem i otvorili su bar-restoran Employees Only, priznat kao jedan od najboljih koktel barova na svetu. Četiri godine kasnije zajedno sa svojim partnerima Dušan je otvario svoj drugi restoran u njujorškom Tribeka kvartu - Macao Trading Company, gde se kokteli se služe na dva nivoa, zajedno sa sjajnom portugalsko-kineskom hranom.

"Gosti koji dolaze da potroše novac u današnje vreme mogu da ga potroše na 300 različitih mesta. I to što su odlučili da dođu kod vas i potroše novac sa vama je već jedna privilegija, ja to ne uzimam zdravo za gotovo i želim da ti ljudi osete da ih poštujete. A to zahteva vreme. Da čovek nauči da barata tim psihološkim alatima treba neko vreme da prođe. Da bi neko mogao da bude bartender mora da voli ljude, ne možete da budete nezadovoljna osoba i da se bavite ovim poslom. Morate da budete zadovoljni i srećni sami sa sobom, da biste to mogli da podelite sa drugima", rekao je Dušan Zarić za MONDO.

Kao mladić u Beogradu je imao bend, međutim sada apostolski mirnim glasom kaže da ne živi život rok zvezde.

"Ne, ja sam samo barmen, čovek. Nisam ja rok zvezda, to je samo deo neke ličnosti koje nosiš, jer neki ljudi hoće da te vide kao takvog, pa im onda daš to".

Poput glumaca ili muzičara ima dana kada ni barmeni nisu dobro raspoloženi, kada ih muče privatni problemi. Na pitanje kako u tim trenucima na poslu ostaju vedri i nasmejani Dušan nam je objasnio da su to "trening i miljaža".

A osim osmeha sa gostima bara, Dušan deli svoje znanje i sa mladima i jedan je od suosnivača Američkog instituta za barmene. Zanimalo nas je kako njih uči da budu ljubazni i dobro rapoloženi i nakon sedam, osam sati provedenih na nogama i u stalnom pokretu.

"To se ne prenosi verbalno, već primerom. Ja sam to naučio od svog učitelja Dejla Degrofa, a moji bartenderi su to naučili od mene. To tako ide. On ako mene vidi da sam nezadovoljan, on će mene kopirati i ako to uradi, onda nas je već dvojica nezadovoljnih, pa će sledeći njega. Kada nas je trojica nezadovoljnih za barom, šta smo onda napravili? Ljudi će to da osete i onda pokreće lančani efekat.

Za mene je najvažnija stvar, ma koliko da su im kokteli dobri ili loši, ako oni nisu zadovoljni i srećni tu gde jesu u ovom momentu, džabe su im i kokteli i alati iz Japana i led... Šta god. Od toga nema ništa".

Zajedno sa Dušanom gledali smo film "Hey bartender", premijerno prikazan u Beogradu u okviru konferencije Coca-Cola Hellenic Premium Spirits capability Development 2015. Taj dokumentarac je neobični vodič kroz glamurozne klubove Njujorka koji svoju slavu duguju nekolicini vrhunskih barmena. Kako je Zarić jedan od glavnih aktera pitali smo ga ima li još neka barmenska tajna koja nije stala u ovaj film.

"Nema tu mnogo tajni, to je transparentna profesija. Kada si iza bara ti si u centru pažnje non-stop, svi hoće da znaju šta radiš. Tajna je uglavnom u unutrašnjem stavu, gde si ti dok se pravi koktel. Da li si tu ili si odlutao, da li razmišljaš ko je pobedio u utakmici Zvezda – Partizan, Da li si tu i usredsređen si na gosta. Gost je glavni glumac, mi smo sporedni, sve je sporedno: i koktel, i svetlo i muzika i mi i uniforme, sve je to scenografija da bi taj glavni glumac, gost, imao svoje veče".

Dušan Zarić i Džejson Kosmas su 2006. godine, izdali njihovu prvu knjigu pod naslovom "You Didn’t Hear It From Us" u kojoj dva barmena otkrivaju ženama istinu o muškarcima, ostavljajući utisak i služeći ih željenim pićima. Knjiga je objektivna procena realnosti koje se događaju u baru svake noći, i sadrži mnogobrojne i interesantne koktel recepte, pravila ponašanja u baru i opažanja.

Ipak, ovom prilikom Dušan je ostao nedorečen na naše pitanje kojim koktelom osovjiti devojku.

"To zavisi kakva je devojka, odakle je, da li je prvi koktel te večeri ili je koktel uz neko predjelo ili posle večere. Svaka prilika ima poseban koktel koji bih preporučio. Ja ne volim da generalizujem, jer nisu svi ljudi isti. Svi su jako različiti. Ja se prema svakome prilagođavam kako osećam da taj neko želi. Uglavnom pogodim, ali to je tih 20 godina prakse, koje ne možeš da zameniš nikako".