Bobanu Damnjanoviću iz Velike Drenove kod Trstenika kućni ljubimac je divlji vepar, težak više od 200 kilograma.
Kada je stigao u Veliku Drenovu, Gile je imao tek nekoliko kilograma. Boban ga je dobio tako što je jednom prilikom svojim prijateljima poklonio lovačkog psa, a oni njemu zauzvrat, malo divlje prase.
"Dobio sam ga na poklon pre deset godina od prijatelja sa Stare planine. Dobio sam Gileta u znak poštovanja, a ja sam njima poklonio lovačkog psa. Gile danas ima i potomke, a zanimljivo je da me nikada nisu povredili, vole da se druže i sa brojnom decom koja dolaze kod mene da ih posmatraju", priča Damnjanović.
Gileta je baš ta umiljatost od prvog dana spasla ražnja pred prvi Božić, a danas je Gile narastao u grdosiju tešku više od 200 kilograma.
I dok Gile živi u selu u dvorištu vlasnika, njegovi potomci su u "Gataru“ kako u ovom delu Srbije zovu tor za životinje, gde ih Boban svakodnevno obilazi.
"Dešavalo se da neko namerno otvori kapiju, pa Gile i krmače izađu. Međutim, ubrzo su se vraćale u "Gatar“, jer toliko su se pripitomile, da ovaj ograđeni prostor smatraju svojim domom. Ovaj mali je bio odsutan dva dana i vratio se“, kaže Boban Damnjanović.
On priča i da je često sa prijateljima u lovu, ali da pušku nikada nije okrenuo ka životinji. Voli prirodu, pse, a divlje životinje ceni i poštuje kao i ostala živa bića, pa ubijanje u lovu ne dolazi u obzir.
"Idem u lov, puštam pse da tragaju za divljači, nosim pušku sa sobom, ali nikada nisam odstrelio nijednu životinju. To nisam učinio, jer poštujem te životinje", objašnjava ovaj Trsteničanin.
