U tekstu "Teoristički strateg: Tajni dokumenti otkrivaju strukturu Islamske države", nemački magazin piše kako je Iračanin Samir Abd Muhamad al-Halifi detaljno organizavao džihadiste, ali i kako je grupa oficira režima Sadama Huseina organizovala sunitske ekstremiste koji su postali osnova terorističke organizacije koja je zauzela velike delove Sirije i Iraka.
Pozivajući se na rukom ispisane dokumente Al-Hlifavija, koji je poznatiji kao Hadži Bakr, "Špigl" navodi da oni iznose portret organizacije koja je, mada deluje da je vođena verskim fanatizmom, zapravo hladno proračunata.
Proračunati nacionalistaBakr, iako je godinama vukao konce u Islamskoj državi, sve do svoje smrti je bio malo primećen. Bivši članovi Islamske države ga često pominju kao vodeću figuru, ali se nikada nije znalo koja je bila njegova uloga. Njegovi dokumenti opisuju kako je organizavano vođsvo Islamske države i kakvu ulogu su u njoj imali bivši zvaničnici Sadama Huseina. Takođe se opisuje kako je planirano zauzimanje severnog dela Sirije, što je omogućilo njeno kasnije napredovanje u Iraku. U njegovim tekstovima, međutim, upadljivo je odsustvo verskih elementa, navodi Špigl. Bakr je bio "nacionalista, a ne islamista", naveo je irački novinar koji ga se seća kao veoma inteligentnog i čvrstog oficira.
Svedoci s kojima je Špigl razgovarao Hadži Bakra opisuju kao povučenog, učtivog, laskavog, izuzetno predusretljivog, uzdržanog, neiskrenog, beskrupuloznog i zlonamernog. Svi do jednog, međutim, kažu da nikada nisu znali s kim tačno imaju posla.
"Špigl" piše da je Bakr s malom grupom saradnika stigao u Siriju 2012. s "naizgled apsurdnim planom" - Islamska država će zauzeti što više teritorija u Siriji, a onda to iskoristiti za napad u Iraku.
Bakr je bio pukovnik obaveštajne službe vazdušnih snaga iračke vojske sve do 2003. kada je šef američkih okupacionih snaga 2003. raspustio iračku vojsku. Kao i hiljade drugih sunitskih oficira odanih Huseinu, Bakr je ostao bez posla, ogorčen i bez prihoda.
Bakr se povukao u podzemelje i susreo Abua Musaba al-Zarkavija u proviniciji Anbar na zapadu Iraka. Zarkavi je ranije vodio kamp za obuku terorista u Avganistanu. Od 2003. postao je čuven po organizaciji napada na snage SAD, misiju UN i šiite. Zarkavi, koji je bio isuviše radikalan i za Osamu Bin Ladena, ubijen je u vazdušnom napadu SAD 2006.
Hadži Bakr je postepeno postao jedan od vojnih vođa ekstremista u Iraku, a od 2006. do 2008. bio je u američkim zatvorima Kamp Buki i Abu Graib. Preživeo je talase hapšenja i ubistava u organizaciji američkih i iračkih snaga kojim je dovedeno u pitanje postojanje Islamske države Iraka i Levanta (ISIS), preteča Islamske države.
S drugim bivšim visokim oficirima došao je u priliku da prigrabi vlast u malom krugu džihadista koji su u pritvoru u Kamp Buki iskoristili vreme da uspostave mrežu kontakata. Do 2010. poraz iračkih i američkih snaga delovao je bezizgledno, ali je moćna podzemna organizacija dobila obličje kroz terorističke napade i reketiranje, navodi "Špigl".
Kada je u Siriji 2011. izbila pobuna protiv diktature režima Bašara Al-Asada, vođe Islamske države Iraka i Levanta su ugrabile priliku. Do kraja 2012, posebno na severu, vladine snage su bile poražene i proterane, a uspostavljeno je mnoštvo lokalnih pobunjeničkih grupa i saveta. Taj haos organizovana grupa bivših oficira uspela je da iskoristi.
Bakr se nastanio u Tal Rifatu, severno od Alepa. Taj mali gradiće je postao 2013. uporište Islamske države u provinciji Alep. Tu je, kako su ga nazivali, "Gospodar senki" napravio skicu strukture Islamske države, od vođstva do lokalnog nivoa.
On je detaljno izlozio listu individualnih odgovornosti. To nije bio manifest vere, već veoma tehnički prezican plan za obaveštajnu strukturu Islamske države, koja veoma nalikuje na zloglasnu istočnemačku tajnu policiju Štazi, navodi Špigl.
Dil sa AsadomUprkos zavetu da se bore protiv režima, vođe Islamske države nisu imale problema da dobijaju pomoć od vazdušnih snaga sirijske vojske, navodi "Špigl". U borbama između Islamske države i drugih pobunjenika u januaru 2014, Asadovi avioni su bombardovali samo pobunjeničke položaje, dok su vođe Islamske države naredile svojim borcima da ne pucaju na vojsku. To je zbunilo i mnoge strane borce Islamske države koji su džihad drugačije zamišljali. Do preokreta u odnosu sa snagama režima, došlo je kada je Islamska država zauzela irački grad Mosul sa skladištima s velikim količinama oružja. Tada su se džihadisti osetili dovoljno snažno da napadaju svoje ranije pomagače. Napali su vojnu bazu kod grada Rake, gde su ranije pomagali borbom protiv pobunjenika, zauzevši je i pobivši vojnike. Od tada počinje i lagano slabljenje Islamske države, posebno u Iraku, gde su iračke snage zauzele Kobani, a potom i Tikrit, rodno mesto Sadama Huseina.
U osnovi plan je bio da se u svakom mestu organizuje islamski misionarski centar (davat) gde bi se regrutovalo par ljudi za špijuniranje svojih suseda i stanovnika mesta s ciljem da se prikupe informacije ko su glave porodice, odakle im novac, kakav im je stav prema džihadu, da li imaju ljubavnice ili da li su homoseksualci ili kriminalci, što je kasnije korišićeno za iznude.
Bakr i mala grupa bivših iračkih obaveštajnih oficira za vođu Islamske države 2010. su postavili Abu Bakra al-Bagdadija s ciljem da kao obrazovani sveštenik da grupi religizono lice. Mada je Bagdadi postao poznat kao vođa džihadista, postavlja se pitanje koliko on zaista ima apsoluntu vlast.
Islamska država je imala i taktiku da ne angažuje mnogo Sirijaca, već da se više oslanja na strane borce pošto je lokalno stanovništvo bilo sklono da brani svoja mesta i gradove. Stranci nisu poznavali nikoga osim svojih saboraca, nisu imali razloga da iskazuju milost i brzo su mnogli biti angažovani na različitim mestima, navodi nemački list.
Hadži Bakr je imao i ključnu ulogu u odnosima s Asadovim režimom, pošto je decenijama održavao kontakte sa zvaničnicima sirijske obaveštajne službe.
Režim u Damasku je 2003. bio u panici da će tadašnji američki predsednik Džordž Buš posle pobede nad Huseinom okrenuti trupe ka Siriji. Zvaničnici sirijske obaveštajne službe su godinama organizovali prebacivanje hiljada radikalnih islamista iz Libije, Saudijske Arabije i Tunisa ka Al-Kaidi u Iraku.
Primarni cilj je bio da se Amerikancima oteža situacija u Iraku, ali je deset godina kasnije Asad imao drugačiji motiv - da sebe predstavi kao manje zlo, pa je uspotavljena neka vrsta seveza između džihadista Islamske države i režima. Obe strane su pokušavale da iskoriste drugu s namerom da kasnije prevladaju kada se poraze drugi neprijatelji.
